Нобелова награда за физику

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Нобелова награда за физику додјељује се од 1901. године.

Година Слика Добитник Држава Разлог
1901. Wилхелм Цонрад Рöнтген  Њемачка "за откриће знаменитих зрака које су касније назване по њему"[1]
1902. Хендрик Антоон Лорентз  Низоземска "за њихово истраживање о утјецају магнетизма на феномен зрачења"[2]
Пиетер Зееман  Низоземска
1903. Антоине Хенри Бецqуерел  Француска "за његово откриће спонтане радиоактивности"[3]
Пиерре Цурие  Француска "за њихово заједничко истраживање феномена радиоактивности којег је открио професор Хенри Бецqуерел"[3]
Марие Цурие  Пољска
 Француска
1904. Јохн Wиллиам Струтт Раyлеигх  УК "за његово истраживање густоћа најважнијих плинова и за његово откриће аргона које је било везано уз та истраживања"[4]
1905. Пхилипп Ленард  Њемачка "за његов рад на катодним зракама"[5]
1906. Јосепх Јохн Тхомсон  УК "за његова теоретска и експериментална истраживања о проводности електрицитета од стране плиова"[6]
1907. Алберт Абрахам Мицхелсон  САД "за његове оптичке инструменте, те спектроскопска и метеоролошка истраживања која је провео уз њихову помоћ"[7]
1908. Габриел Липпманн  Француска "за његову методу фотографског репродуцирања боје темељеном на феномену интерференције"[8]
1909. Гуглиелмо Марцони  Италија "за њихов допринос у развоју бежичне телеграфије"[9]
Карл Фердинанд Браун  Њемачка
1910. Јоханнес Дидерик ван дер Wаалс  Низоземска "за његов рад на једнаџби стања плинова и текућина"[10]
1911. Wилхелм Wиен  Њемачка "за његово откриће закона о исијавању топлине"[11]
1912. Нилс Густаф Далéн  Шведска "за његов изум аутоматских вентила који су намијењени кориштењу у свјетионицима заједно с плинским акумулаторима"[12]
1913. Хеике Камерлингх-Оннес  Низоземска "за његова истраживања о својствима материје на ниским температурама која су на концу довела до производње текућег хелија"[13]
1914. Маx вон Лауе  Њемачка "за његово откриће дифракције X-зрака у кристалима"[14]
1915. Wиллиам Хенрy Брагг  УК "за њихову анализу структуре кристала помоћу X-зрака"[15]
Wиллиам Лаwренце Брагг  УК
1916. Није додијељена
1917. Цхарлес Гловер Баркла  УК "за његово откриће карактеристичног X-зрачења елемената"[16]
1918. Маx Планцк  Њемачка "за његове заслуге у унапријеђењу физике које је постигао открићем енергетског кванта"[17]
1919. Јоханнес Старк  Њемачка "за његово откриће Допплеровог ефекта у анодним зракама и за подјелу спектралних линија у електричним пољима"[18]
1920. Цхарлес Éдоуард Гуиллауме  Швицарска "за његове заслуге око побољшања прецизности мјерења у физици кроз његово откриће аномалија у легурама никла и жељеза"[19]
1921. Алберт Еинстеин  Њемачка
 Швицарска
"за његов допринос теоријској физици, а посебно за откриће закона фотоелектричног ефекта"[20]
1922. Ниелс Бохр  Данска "за његов допринос у истраживању структуре атома и радијације која из њих зрачи"[21]
1923. Роберт Андреwс Милликан  САД "за његов рад на елементарном набоју електрицитета и рад на фотоелектичном ефекту"[22]
1924. Карл Манне Георг Сиегбахн  Шведска "за открића и истраживање на подручју спектроскопије X-зрака"[23]
1925. Јамес Францк  Њемачка "за њихово откриће закона који управљају утјецајем електрона на атом"[24]
Густав Лудwиг Хертз  Њемачка
1926. Јеан Баптисте Перрин  Француска "за рад на дисконтинуираној структури материје, а нарочито за откриће седиментацијске равнотеже"[25]
1927. Артхур Холлy Цомптон  САД "за његово откриће ефекта названог по њему"[26]
Цхарлес Тхомсон Реес Wилсон  УК "за његову методу којом је омогућио да се трагови електрично набијених честица виде помоћу кондензације"[26]
1928. Оwен Wилланс Рицхардсон  УК "за истраживање термионичког феномена и посебно за откриће закона који носи његово име"[27]
1929. Лоуис де Броглие  Француска "за његово откриће валне природе електрона"[28]
1930. Чандрасекара Венката Раман  Индија "за његов рад на распршењу свјетолсти и за откриће ефекта названог по њему"[29]
1931. Није додијељена
1932. Wернер Хеисенберг  Њемачка "за стварање квантне механике, чија је примјена, интер алиа, довела до открића алотропских модификација водика"[30]
1933. Ерwин Сцхрöдингер  Аустрија "за откриће нових продуктивих форми атомске теорије"[31]
Паул Дирац  УК
1934. Није додијељена
1935. Јамес Цхадwицк  УК "за откриће неутрона"[32]
1936. Вицтор Франз Хесс  Аустрија "за откриће козмичке радијације"[33]
Царл Давид Андерсон  САД "за откриће позитрона"[33]
1937. Цлинтон Јосепх Дависсон  САД "за њихово експериментално откриће дифракције електрона у кристалима"[34]
Георге Пагет Тхомсон  УК
1938. Енрицо Ферми  Италија "за његове демонстрације о постојању нових радиоактивних елемената помоћу ирадијације неутрона и за његово повезано откриће нуклеарних реакција изазваних спорим неутронима"[35]
1939. Ернест Лаwренце  САД "за изум и развој циклотрона и за резултате добивене њим, посебно за резултате с умјетним радиоактивним елементима"[36]
1940. Није додијељена
1941. Није додијељена
1942. Није додијељена
1943. Отто Стерн  САД "за његов допринос у развоју методе молекуларних зрака и његово откриће магнетског момента протона"[37]
1944. Исидор Исаац Раби  САД "за његову методу снимања магнетских својстава атомске језгре"[38]
1945. Wолфганг Паули  Аустрија "за његово откриће принципа искључења, знаног и као Паулијев принцип"[39]
1946. Перцy Wиллиамс Бридгман  САД "за изум уређаја који производи изразито висок тлак и за открића која је направио на пољу физике високог тлака"[40]
1947. Едwард Апплетон  УК "за његово истраживање физике горње атмосфере, а посебно због открића тако званог Апплетоновог слоја"[41]
1948. Патрицк Маyнард Стуарт Блацкетт  УК "за његов развој Wилсонове коморе и због његових открића на пољу нуклеарне физике и козмичке радијације"[42]
1949. Хидеки Јукава  Јапан "за његово предвиђање постојања мезона на темељу теоријског рада на нуклеарним силама"[43]
1950. Цецил Франк Поwелл  УК "за његово откриће фотографске методе проучавања нуклеарних процеса и његова открића о мезонима која је направио помоћу ове методе"[44]
1951. Јохн Доуглас Цоцкцрофт  УК "за њихов рад а трансмутацији атомске језгре помоћу умјетно акцелерираних атомских честица"[45]
Ернест Тхомас Синтон Wалтон  Ирска
1952. Фелиx Блоцх  САД "за њихов развој нових метода за нуклеарно магнетско мјерење и за открића повезана с тиме"[46]
Едwард Миллс Пурцелл  САД
1953. Фритс Зернике  Низоземска "за његову демонстрацију фазне контрастне методе, а посебно због његовог изума контрастно фазног микроскопа"[47]
1954. Маx Борн  УК
 Њемачка
"за његова фундаментална истраживања на пољу квантне механике, а посебно за његову статистичку интерпретацију валне функције"[48]
Wалтхер Ботхе  Њемачка "за његову методу случајности и открића повезана с њом"[48]
1955. Wиллис Еугене Ламб  САД "за његова открића везана уз фину структуру водиковог спектра"[49]
Полyкарп Кусцх  САД "за прецизно утврђивање магнетског момента електрона"[49]
1956. Јохн Бардеен  САД "за њихов рад на полуводичима и за њихово откриће транзистора"[50]
Wалтер Хоусер Браттаин  САД
Wиллиам Брадфорд Схоцклеy  САД
1957. Цунг-Дао Ли  Кина "за њихово проучавање паритетних закона које је довело до важних открића везана уз елементарне честице"[51]
Чен Нинг Јанг  Кина
1958. Павел Алексејевич Черенков  Русија "за њихово откриће и интерпретацију Черенковљевог ефекта"[52]
Иља Франк  Русија
Игор Јевгенијевич Тамм  Русија
1959. Оwен Цхамберлаин  САД "за њихово откриће антипротона"[53]
Емилио Гино Сегрè  Италија
1960. Доналд Артхур Гласер  САД "за откриће коморе на мјехуриће"[54]
1961. Роберт Хофстадтер  САД "за његов рад на распршивању електрона у атомској језгри и за његова открића о структури атомске језгре која је постигао помоћу тог рада"[55]
Рудолф Лудwиг Мöссбауер  Њемачка "за његов рад на апсорпцији резонанције γ-зрачења и повзеног открића ефекта који носи његово име"[55]
1962. Лав Давидович Ландау  Азербајџан "за пионирске теорије у истраживању кондензиране твари, посебно текућег хелија"[56]
1963. Еугене Паул Wигнер  САД "за доприносе теорији атомске језгре и елементарних честица, особито кроз откриће и примјену основних принципа симетрије"[57]
Мариа Гоепперт-Маyер  САД "за открића у вези љускастом структуром нуклеарних језгара"[57]
Ј. Ханс D. Јенсен  Њемачка
1964. Николај Генадијевич Басов  Русија "за фундаментални рад на пољу квантне електронике, који је довео до израде осцилатора и појачала темељених на масер-ласер принципу"[58]
Александар Михајлович Прохоров  Русија
Цхарлес Хард Тоwнес  САД
1965. Рицхард Пхиллипс Феyнман  САД "за њихов фундаментални рад на пољу квантне електродинамике, с далекосежним посљедицама за физику елементарних честица"[59]
Јулиан Сцхwингер  САД
Схин'ицхирō Томонага  Јапан
1966. Алфред Кастлер  Француска "за откриће и развој оптичких метода за проучавање Хертзове резонанције у атомима"[60]
1967. Ханс Албрецхт Бетхе  САД "за допринос у теорији нуклеарних реакција, посебно за открића битна за разумјевање стварања енергије у звијездама"[61]
1968. Луис Алварез  САД "за његов одлучујући допринос на пољу физике елементарних честица, посебно због открића великог броја резонанцијских стања, која су постигнута користећи његову технику кориштења водикове мјехурасте коморе и анализе података"[62]
1969. Мурраy Гелл-Манн  САД "за допринос и открића битна за класификацију елементарних честица и њихових интеракција"[63]
1970. Ханнес Олоф Гöста Алфвéн  Шведска "за његов фундаментални рад и открића на пољу магнетне хидродинамике с плодним примјенама у различитим гранама физике плазме"[64]
Лоуис Еугèне Фéлиx Нéел  Француска "за његов фундаментални рад и открића везана уз антиферомагнетизам и феромагнетизам која су довела до важних примјена у физици чврстих твари"[64]
1971. Деннис Габор  УК
 Мађарска
"за његов изум и развој холографске методе"[65]
1972. Јохн Бардеен  САД "за њихову теорију суправодљивости, обично називану БЦС теорија"[66]
Леон Неил Цоопер  САД
Јохн Роберт Сцхриеффер  САД
1973. Лео Есаки  Јапан "за њихова експериментална открића везана феномен тунелирања у полуводичима и суправодичима"[67]
Ивар Гиаевер  САД
Бриан Давид Јосепхсон  УК "за теоријско предвиђање својстава тунелирања супраструја кроз баријеру, конкретно, феномен који је данас опћепознат као Јосепхсонов ефект"[67]
1974. Мартин Рyле  УК "за њихово пионирско истраживање на пољу радио астрофизике: Рyлеу за проматрања и изуме, посебице за технику синтезе апертуре, и Хеwисху за његову одлучујућу улогу у открићу пулсара"[68]
Антонy Хеwисх  УК
1975.

Ааге Ниелс Бохр  Данска "за откриће везе између колективног гибања и гибања честица у атомској језгри и развој теорије структуре атомске језгре темељен на тој вези"[69]
Бен Роy Моттелсон  Данска
Лео Јамес Раинwатер  САД
1976. Буртон Рицхтер  САД "за њихов пионирски рад на открићу тешке елементарне честице нове врсте"[70]
Самуел Чао Чунг Тинг  САД
1977. Пхилип Wаррен Андерсон  САД "за њихов темељни теоријски допринос у истраживањима електронске структуре магнетских и неуређених система"[71]
Невилл Францис Мотт  УК
Јохн Хасброуцк Ван Влецк  САД
1978. Пјотр Леонидович Капица  Русија "за иновације и открића на продручју физике ниских температура"[72]
Арно Аллан Пензиас  САД "за откриће позадинског микровалног зрачења"[72]
Роберт Wоодроw Wилсон  САД
1979. Схелдон Лее Гласхоw  САД "за њихов допринос теорији унифициране слабе и електромагнетске интеракције међу елементарним честицама, укључујући, интер алиа, предвиђање слабе неутралне струје"[73]
Абдус Салам  Пакистан
Стевен Wеинберг  САД
1980. Јамес Wатсон Цронин  САД "за откриће кршења основних принципа симетрије у распаду неутралних К-мезона"[74]
Вал Логсдон Фитцх  САД
1981. Ницолаас Блоемберген  САД "за њихов допринос развоју ласерске спектроскопије"[75]
Артхур Леонард Сцхаwлоw  САД
Каи Манне Бöрје Сиегбахн  Шведска "за његов допринос развоју високорезолуцијске електронске спектроскопије"[75]
1982. Кеннетх Г. Wилсон  САД "за његову теорију за критичне феномене везане уз транзиције фазе"[76]
1983. Субрамањан Чандрасекар  САД "за његова теоријска проучавања физикалних процеса важних за структуру и еволуцију звијезда"[77]
Wиллиам Алфред Фоwлер  САД "за његова теоријска и експериментална проучавања нуклеарних реакција важних за формирање кемијских елемената у свемиру"[77]
1984. Царло Руббиа  Италија "за њихове одлучујуће доприносе великом пројекту комуникатора слабих интеракција, који је довео до открића W и З бозона"[78]
Симон ван дер Меер  Низоземска
1985. Клаус вон Клитзинг  Њемачка "за откриће квантизираног Халловог ефекта"[79]
1986. Ернст Руска  Њемачка "за његов фундаментални рад на пољу електронске оптике и за дизајнирање првог електронског микроскопа"[80]
Герд Бинниг  Њемачка "за њихов дизајн скенирајућег тунелирајућег микроскопа"[80]
Хеинрицх Рохрер  Швицарска
1987. Јоханнес Георг Беднорз  Њемачка "за њихов важан продор у открићу суправодљивости у керамичким материјалима"[81]
Карл Алеxандер Мüллер  Швицарска
1988. Леон Маx Ледерман  САД "за методу неутрино зрака и за демонстрацију дупликатне структуре лептона кроз откриће мион неутрина"[82]
Мелвин Сцхwартз  САД
Јацк Стеинбергер  САД
1989. Норман Фостер Рамсеy  САД "за изум методе одвојених осцилацијских поља и њезину примјену у водиковом масеру и осталим атомским сатовима"[83]
Ханс Георг Дехмелт  САД "за развој ионске замке"[83]
Wолфганг Паул  Њемачка
1990. Јероме I. Фриедман  САД "за њихова истраживања везана уз дубоко нееластично распршивање електрона на протонима и везаним неутронима, која су била од изнимне важности за развој кварковског модела у физици честица"[84]
Хенрy Wаy Кендалл  САД
Рицхард Е. Таyлор  Канада
1991. Пиерре-Гиллес де Геннес  Француска "за откриће да методе развијене за проучавање феномена реда у једноставним суставима могу бити генерализиране на мало комплексније форме твари, као што су текући кристали и полимери"[85]
1992. Георгес Цхарпак  Француска "за изум и развој детектора честица, нарочито Вишеанодног пропорционалног бројача"[86]
1993. Русселл Алан Хулсе  САД "за откриће новог типа пулсара, што је отворило нове могућности за проучавање гравитације"[87]
Јосепх Хоотон Таyлор, Јр.  САД
1994. Бертрам Броцкхоусе  Канада "за развој неутронске спектроскопије" и "за пионирске доприносе развоју техника распршиваја неутрона за проучавање кондензиране твари"[88]
Цлиффорд Гленwоод Схулл  САД "ра развој технике дифракције неутрона" и "за пионирске доприносе развоју техника распршиваја неутрона за проучавање кондензиране твари"[88]
1995. Мартин Леwис Перл  САД "за откриће тау лептона" и "за пионирске експерименталне доприносе физици лептона"[89]
Фредерицк Реинес  САД "за откриће неутрина" и "за пионирске експерименталне доприносе физици лептона"[89]
1996. Давид Моррис Лее  САД "за откриће суперфлуидности у хелију-3"[90]
Доуглас D. Осхерофф  САД
Роберт Цолеман Рицхардсон  САД
1997. Стевен Чу  САД "за развој метода за хлађење и хватање атома ласерским свјетлом"[91]
Цлауде Цохен-Танноудји  ФРА
Wиллиам Даниел Пхиллипс  САД
1998. Роберт Б. Лаугхлин  САД "за њихово откриће нове форме квантног флуида са дјеломично набијеним ексцитацијама"[92]
Хорст Лудwиг Стöрмер  Њемачка
Даниел Цхее Тсуи  САД
1999. Герардус 'т Хоофт  Низоземска "за расвјетљавање квантне структуре слабих електричних интеракција у физици"[93]
Мартинус Ј. Г. Велтман  Низоземска
2000. Жорес Иванович Алфјоров  Русија "за развој хетероструктура полуводича кориштених у електроници високох брзина и оптоелектроници"[94]
Херберт Кроемер  Њемачка
Јацк Ст. Цлаир Килбy  САД "за његову улогу у изуму интегрираног круга"[94]
2001. Ериц Аллин Цорнелл  САД "за постизање Босе-Еинстеинове кондензације у плиновима алкалних метала и за ране фундаменталне студије о својствима кондензата"[95]
Царл Едwин Wиеман  САД
Wолфганг Кеттерле  Њемачка
2002. Раyмонд Давис, Јр.  САД "за пионирске доприносе астрофизици, посебице у детекцији козмичких наутрина"[96]
Масатоши Кошиба  Јапан
Риццардо Гиаццони  САД "за пионирске доприносе астрофизици који су довели до открића извора козмичких X-зрака"[96]
2003. Алексеј Алексејевич Абрикосов  Русија
 САД
"за пионирски допринос теорији суправодича и суперфлуида"[97]
Виталиј Лазаревич Гинзбург  Русија
Антхонy Јамес Леггетт  УК
 САД
2004. Давид Ј. Гросс  САД "за откриће асимптотске слободе у теорији јаких интеракција"[98]
Хугх Давид Политзер  САД
Франк Wилцзек  САД
2005. Роy Ј. Глаубер  САД "за његов допринос квантној теорији оптичке кохеренције"[99]
Јохн L. Халл  САД "за њихов допринос развоју ласерске спектроскопије, окључујући и оптички фреквентни чешаљ тецхниqуе"[99]
Тхеодор W. Хäнсцх  Њемачка
2006. Јохн C. Матхер  САД "за њихово откриће облика црног тијела и антисотропије козмичког микровалног позадинског зрачења"[100]
Георге Ф. Смоот  САД
2007. Алберт Ферт  Француска "за откриће гигантског магнетног отпора"[101]
Петер Грüнберг  Њемачка
2008. Макото Кобајаши  Јапан "за откриће извора разбијене симетрије која предвиђа постојање најмање три обитељи кварка у природи"[102]
Тошихиде Маскава  Јапан
Јоичиро Намбу  САД "за откриће механизма спонтаног разбијања симетрије у субатомској физици"[102]
2009. Цхарлес К. Као  Хонг Конг
 УК
 САД
"за откриће на подручју брзог пријеноса података оптичким влакнима"[103]
Wиллард С. Боyле  Канада
 САД
"за развој чипова осјетљивих на свјетло који се налазе у дигиталним камерама"[103]
Георге Е. Смитх  САД
2010. Андре Геим  Русија
 Низоземска
"за револуционарна откриће својствава алотропске модификације угљика графена"[104]
Константин Новоселов  Русија
 УК
2011. Саул Перлмуттер  САД “за откриће убрзане експанзије свемира кроз опажања удаљених супернова”"[105]
Бриан П. Сцхмидт  Аустрија
 САД
Адам Г. Риесс  САД
2012. Серге Хароцхе  Француска " за револуционарне експерименталне методе који су омогућили директну манипулацију квантним системима."[106]
Давид Ј. Wинеланд  САД
2013. Франçоис Енглерт  Белгија "за теоријско откривање механизма, који доприноси нашем разумијевању подријетла масе субатомских честица и које је недавно потврђено проналаском те предвиђене фундаменталне честице, од стране АТЛАС и ЦМС експеримената у ЦЕРН-овом Великом хадронском сударачу"[107]
Петер Хиггс  УК
2014. Исаму Акасаки  Јапан "за изум ефикасних ЛЕД диода које су омогућиле јаке и енергетски штедљиве изворе свјетлости"[108]
Хиросхи Амано  Јапан
Схуји Накамура  Јапан
2015. Такааки Кајита  Јапан "за откриће осцилација неутрина, које показују да неутрини имају масу"[109]
Артхур Б. МцДоналд  Канада
2016. Давид Ј. Тхоулесс  Уједињено Краљевство
 Сједињене Државе
"за теоријска открића транзиција тополошких фаза и тополошких фаза материје"[110]
Дунцан Халдане  Уједињено Краљевство
Јохн M. Костерлитз  Уједињено Краљевство
2017. Раинер Wеисс  Њемачка
 Сједињене Државе
"за њихов одлучујући допринос ЛИГО детектору и проматрању гравитацијских валова"[111]
Кип Тхорне  Сједињене Државе
Баррy Барисх  Сједињене Државе
2018. Артхур Асхкин  Сједињене Државе "за њихове револуционарне иновације на пољу физике ласера"[112]
Гéрард Моуроу  Француска
Донна Стрицкланд  Канада
2019. Јим Пееблес  Канада
 Сједињене Државе
"за теоретска открића у физикалној козмологији"[112]
Мицхел Маyор  Швицарска "за откриће егзопланета који орбитира око звијезде сличне Сунцу"
Дидиер Qуелоз  Швицарска
2020 Рогер Пенросе  Уједињено Краљевство "за откриће да је формација црне рупе снажна претпоставка опће теорије релативности"[113]
Реинхард Гензел  Њемачка "за откриће супермасивног компактног објекта у средишту наше галаксије"[113]
Андреа Гхез  САД
2021 Гиоргио Париси  Италија "за откривање међуигра нереда и флуктуација у физичким системима од атомских до планетарних размера"[114]
Клаус Хасселманн  Њемачка "за физичко моделирање Земљиној клими, квантификовање варијабилности која предвиђа глобално затопљење"[114]
Схукурō Манабе  САД
 Јапан


  1. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1901”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  2. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1902”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  3. 3,0 3,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1903”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  4. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1904”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  5. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1905”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  6. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1906”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  7. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1907”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  8. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1908”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  9. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1909”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  10. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1910”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  11. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1911”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  12. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1912”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  13. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1913”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  14. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1914”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  15. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1915”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  16. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1917”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  17. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1918”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  18. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1919”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  19. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1920”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  20. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1921”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  21. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1922”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  22. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1923”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  23. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1924”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  24. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1925”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  25. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1926”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  26. 26,0 26,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1927”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  27. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1928”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  28. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1929”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  29. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1930”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  30. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1932”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  31. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1933”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  32. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1935”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  33. 33,0 33,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1936”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  34. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1937”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  35. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1938”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  36. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1939”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  37. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1943”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  38. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1944”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  39. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1945”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  40. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1946”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  41. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1947”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  42. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1948”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  43. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1949”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  44. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1950”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  45. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1951”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  46. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1952”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  47. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1953”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  48. 48,0 48,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1954”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  49. 49,0 49,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1955”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  50. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1956”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  51. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1957”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  52. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1958”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  53. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1959”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  54. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1960”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  55. 55,0 55,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1961”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  56. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1962”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  57. 57,0 57,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1963”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  58. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1964”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  59. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1965”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  60. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1966”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  61. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1967”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  62. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1968”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  63. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1969”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  64. 64,0 64,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1970”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  65. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1971”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  66. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1972”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  67. 67,0 67,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1973”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  68. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1974”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  69. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1975”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  70. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1976”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  71. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1977”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  72. 72,0 72,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1978”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  73. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1979”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  74. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1980”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  75. 75,0 75,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1981”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  76. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1982”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  77. 77,0 77,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1983”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  78. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1984”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  79. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1985”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  80. 80,0 80,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1986”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  81. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1987”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  82. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1988”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  83. 83,0 83,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1989”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  84. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1990”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  85. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1991”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  86. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1992”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  87. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1993”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  88. 88,0 88,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1994”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  89. 89,0 89,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1995”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  90. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1996”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  91. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1997”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  92. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1998”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  93. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1999”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  94. 94,0 94,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2000”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  95. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2001”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  96. 96,0 96,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2002”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  97. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2003”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  98. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2004”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  99. 99,0 99,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2005”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  100. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2006”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  101. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2007”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  102. 102,0 102,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2008”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. 10. 2008. 
  103. 103,0 103,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2009”. Нобел Фоундатион. Приступљено 6. 10. 2009. 
  104. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2010”. Нобел Фоундатион. Приступљено 5. 10. 2010. 
  105. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2011”. Нобел Фоундатион. Приступљено 4. 10. 2011. 
  106. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2012”. Нобел Фоундатион. Приступљено 9. листопад 2012. 
  107. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2013 Пресс Релеасе”. Нобел Фоундатион. Архивирано из оригинала на датум 2016-06-08. Приступљено 8. 10. 2013. 
  108. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2014”. Нобел Фоундатион. Приступљено 2014-10-07. 
  109. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2015”. Нобел Фоундатион. Приступљено 2015-10-05. 
  110. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2016”. Нобел Фоундатион. Приступљено 2016-10-04. 
  111. „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2017”. Нобел Фоундатион. Приступљено 2017-10-03. 
  112. 112,0 112,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2018”. Нобел Фоундатион. Приступљено 2 Оцтобер 2018. 
  113. 113,0 113,1 „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2020”. Нобел Фоундатион. Приступљено 6 Оцтобер 2020. 
  114. 114,0 114,1 „НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ФИЗИКУ Ово троје научника дели овогодишње престижно признање!”. Курир. Приступљено 9. 10. 2021. 

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]