Пређи на садржај

Лед

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Уколико сте тражили диоду која емитује светлост (ЛЕД), видите чланак Светлећа диода.
За остале употребе, в. Лед (разврставање).
Ледени бријегови

Лед је вода у чврстом агрегатном стању. При температури од 0°Ц вода под нормалним тлаком прелази у чврсто стање. При смрзавању волумен воде у леденом стању повећава се за отприлике 1/9.[1][2]

Специфична топлота леда је дупло мања од воде у течном стању. Због тога се лед релативно брзо образује на површини воде расхлађене до температуре од 0 °Ц, а за његово топљење потребна је много мања количина топлоте (79,72 цал г -1) него за упаравање течне воде (539,6 цал г -1). Повећањем салинитета снижава се тачка мржњења воде; тако се морска вода (просечног салинитета од 35 г L -1) мрзне тек на -1,91 °Ц.[3][4] Највеће количине леда у биосфери се налазе у поларним капама.

Лед није само својство крутости воде. Наиме, таква врста леда се у науци назива „водени лед“, док готово сваки гасовити спој при одређеним температурама и притиском може прећи у стање леда. Гледано у свемиру, на Марсу постоје одређене количине воденог леда, али нпр. на Плутону постоји тзв. метански лед, на Урану амонијаков лед итд.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Хоусецрофт C. Е., Схарпе А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3рд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6. 
  2. ↑ Група аутора (2003). Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд. 
  3. ↑ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. 0-8493-0487-3. 
  4. ↑ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0-911910-13-1. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Група аутора (2003). Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Led&oldid=41867072”