Хлорфентермин

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хлорфентермин
(ИУПАЦ) име
1-(4-хлорофенил)-2-метилпропан-2-амин
Клинички подаци
Идентификатори
ЦАС број 461-78-9 151-06-4
АТЦ код А08АА
ПубЦхем[1][2] 10007
ДругБанк ДБ01556
ЦхемСпидер[3] 9613
УНИИ НХW07912О7 ДаY
КЕГГ[4] Ц07559 ДаY
ЦхЕМБЛ[5] ЦХЕМБЛ1201269 ДаY
Хемијски подаци
Формула C10Х14ЦлН 
Мол. маса 183,68 г/мол
СМИЛЕС еМолекули & ПубХем
Синоними п-хлоро-α,α-диметилфенетиламин
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације 40 сата
Излучивање Ренално
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа ?
Правни статус План III (САД)
Начин примене Орално, инсуфлацијом, ректално

Хлорфентермин (Апседон, Десопимон, Лукофен) је супресант апетита из фенетиламинске класе. Развијен је 1962. Он је 4-хлоро дериват боље познатог супресанта апетита фентермина,[6] који је још увек у употреби.

Хлорфентермин је релативно слаб стимуланс са малим потенцијалом за злоупотребу, али је класификован као лек плана III у САД-у због његове сличности са са другим супресантима апетита као што је диетилпропион, који је био злоупотребљаван у знатној мери. Он се више не користи углавном због безбедносних разлога, јер је његов профил серотонергичког дејства сличан са другим супресантима апетита који су повучени са тржишта, нпр. фенфлурамин и аминорекс, за које је нађено да узрокују пулмонарну хипертензију и срчану фиброзу након дуже употребе.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  6. Гyлyс ЈА, Харт ЈЈ, Wаррен МР. Цхлорпхентермине, а неw анорецтиц агент. Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 1962 Сеп;137:365-73.
  7. Ротхман РБ, Аyестас МА, Дерсцх CM, Бауманн МХ. Аминореx, фенфлурамине, анд цхлорпхентермине аре серотонин транспортер субстратес. Имплицатионс фор примарy пулмонарy хyпертенсион. Цирцулатион. 1999 Ауг 24;100(8):869-75.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]