Дисцо
Ово је чланак о музичком правцу. За угоститељско-забавни објект, види Диско клуб. | Дисцо | |
|---|---|
| Стилски коријени | функ • разни соул стилови • психоделија • латинска глазба (нарочито салса) • поп роцк • класична глазба • госпел • сwинг • блуес |
| Културолошки коријени | касне 1960-те – ране 1970-те САД и Канада[1] |
| Типични инструменти | виолина • електрична гитара • бас гитара • гласовир • клавијатуре • бубњеви (ритам машине) • жичани инструменти • пухачки инструменти • оркестрални и соло инструменти (флаута) • удараљке |
| Деривирани правци | афро-функy • Хи-НРГ • хоусе • пост-дисцо • хип-хоп • неw wаве • гараге • ну-дисцо |
| Поџанрови | |
| итало дисцо • еуродисцо • спаце дисцо | |
| Фусион жанрови | |
| дисцо-пунк • дисцо хоусе • манила Соунд | |
| Регионалне сцене | |
| САД: НYЦ • Пхиладелпхиа, Атланта • Миами • ЛА Канада: Торонто • Монтреал • Ванцоувер • Оттаwа | |
Дисцо је глазбени жанр плесне глазбе те израван насљедник пхилладелпхијског и неwyоршког соула и функy гроовеа с почетка седамдесетих. Као засебан жанр своје коријене вуче из неwyоршких психоделичних гаy клубова крајем шездесетих. Као претходник свих плесних жанрова осамдесетих и деведесетих, дисцо је имао подједнаку популарност у дискотекама и плесним клубовима као и међу продуцентима који су жанру дали печат много више него извођачи и аутори. Заједничким противљењем против доминације роцк глазбе, велики утјецај на жанр имале су црначке хомосексуалне скупине и латиноамерички хетеросексуалци. Дисцо је такођер побудио интерес и код женске популације те се на крају проширио на неколико врло успјешних састава тог времена[2][3][4].
Надахнута иконографија бљештавила и кича попут афро фризуре, дисцо кугле, ципела с високом петом и хлача на трапезу, такођер је била једна од главних пратиља тога жанра.
Развој стила
[уреди | уреди извор]Своје коријене дисцо вуче из Француске тијеком четрдесетих година. Приликом Другог свјетског рата и окупације Француске, нацисти су забранили свирање и плесање уз глазбу која је звучала амерички. Израз дискотека добива шире значење када припадници француског покрета отпора потајно слушају јазз глазбу у импровизираним, мрачним баровима у подрумима. Овакви нови клубови и барови француског подземља постали су врло популарни под тешком окупацијом Нијемаца, а у њих се могло учи само преко везе, шифре, статуса или угледа. Јазз плоче долазиле су разним изворима преко оцеана и све више су замијењивале живе глазбенике, а нови клубови почели су се називати дисцотхеqуе (што на француском значи књижица и плоча). Након завршетка рата црни глазбеници се враћају у домовину, јазз се наново слободно изводи, а клубови и ноћни барови постају већи и популарнији.
У то вријеме амерички дисц јоцкеyји који су до тада само најављивали глазбу и читали рекламе, почињу с властитим одабиром пјесама и миксањем плоча[5]. Један од њих је Францис Грассо који је у ноћним окупљалиштима почео задржавати ритам на начин да је глазба непрестано текла, а љубитељи плеса могли су се забављати дуже и жешће. Неке су битне глазбене иновације стигле у исто вријеме кад и дисцо, а ДЈ-и су такођер потакнули настајање 12 инчног ремикс издања, који је био темељни формат клупске дисцо глазбе. До средине седамдесетих у Неw Yорк Цитyу било је више од 100 ноћних клубова у којима се изводио дисцо звук. Дефиниција за дисцо глазбу односила се на сва догађања на плесном подију. Хип хоп складба "Раппер'с Делигхт" од састава Сугархилл Ганг или "Хеарт Оф Гласс" од Блондие, постале су дио дисцо жанра, а поједини су се извођачи преко ноћи пребацили на тај стил глазбе. Албум с глазбом из филма Грозница суботње вечери, био је најпродаванији албум филмске глазбе у повијести јер је продано више од 25 милијуна примјерака.
Утјецај соула и плеса
[уреди | уреди извор]Утјецај соула на дисцо највише се одражавао на укључивање оркестралних жичаних или лимених глазбала. Неки од основних састојака могу се додати и бубблегуму у којему је дисцо нашао својег логичног настављача. Оријентиран на плесне подије, бубблегум је почетком седамдесетих серијом успјешница ("Јингле, Јангле", "Yуммy, Yуммy, Yуммy", "Индиан Гивер", "Цандида" и других), предвидио "пумпање" надолазећег плесног ритма. У својим продукцијама талијански продуцент Гиоргио Мородер увео је хи-НРГ, еуропски утјецај у класичним складбама као што су "Лове То Лове Yоу Бабy" и "I Феел Лове" од Донне Суммер. Дј-и увелико доприносе својим обрадама и миксевима, а једна од најзаслужнијих из тог времена је американац Том Моултон. Појављивање 12 инчног винила резултирало је објављивањем класика попут "Лове Ис Тхе Мессаге", "Невер Цан Саy Гоодбyе", "Ринг Мy Белл", "Дисцо Инферно" и "Функy Тоwн", укључујући и извођаче међу којима су америчка пјевачица Глориа Гаyнор, студијски састави МФСБ и Липпс Инц, Систер Следге, Оттаwан, Гамбле & Хуфф, Тхе О'Јаyс и Тхе Темптатионс.
Чланови састав Цхиц, Ниле Родгерс и Бернард Едwардс, надахнути једним догађајем када нису били пуштени у клуб славних особа под називом Студио 54, исте су вечери написали једну од најтрајнијих дисцо складби која се у почетку звала "Фуцк Офф, а касније промијењена у "Ле Фреак". Крајем седамдесетих дисцо је доминирао на већини америчких топ љествица, индустрија је зарађивала милијарде, а 1978. године у Сједињеним Државама било је више од 20.000 ноћних клубова.
Међутим, популарност дисцо глазбе убрзо је пала и жанр излази из тренда. У томе је дјеломице помогао амерички радио водитељ Стеве Дахл, када је на утакмици Детроит Тигерса у Цомискеy Парку позвао противнике дисца да разбију плоче тог жанра. Дисцо постаје некакав облик поп глазбе и блага верзија црначке функ глазбе (али без црнаца и функа). Дотад је пунк роцк већ постао нови роцк анд ролл, а дисцо се вратио својим гаy коријенима поставивши темеље за надолазеће данце жанрове. Ипак захваљујући маинстреаму поп продукције остаје популаран све до данас као неизбјежан додатак бројних иначица плесне глазбе.
Типични извођачи
[уреди | уреди извор]Међу водећим извођачима дисцо жанра били су Донна Суммер, састав Бее Геес с неколико албума, америчка пјевачица Глориа Гаyнор са својим успјешницама "I Wилл Сурвиве" (#1, 1979.), "Невер Цан Саy Гоодбyе" (#9, 1974.), "Лет Ме Кноw (I Хаве а Ригхт)" (#42, 1980.)и "I Ам Wхат I Ам" (#82, 1983.), састав Цхиц с пјесмама "Данце, Данце, Данце (Yоwсах, Yоwсах, Yоwсах)" (1977.), "Еверyбодy Данце" (1977.), "Ле Фреак" (1978.), "I Wант Yоур Лове" (1978.), "Гоод Тимес" (1979.) и "Мy Форбидден Ловер" (1979.), ДЈ-и Францис Грассо и Давид Манцусо, студијски оркестар МФСБ, амерички женски састав Систер Следге и типични дисцо састав Виллаге Пеопле. Међу продуцентима кључну улогу одиграо је Талијан Гиоргио Мородер, који је утемељио еуродисцо и био творац бројних успјешница.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Тхе 1970с (2007.), ИСБН 978-0-313-33919-6, стр. 203–204
- ↑ Пиеро Сцаруффи - Тхе Хисторy оф Роцк анд Данце Мусиц, (1970.-1975.)
- ↑ Виллаге Воице.цом - Дисцо Доубле Таке: Неw Yорк Партиес Лике Ит’с, (1975.) Архивирано 2011-01-25 на Wаyбацк Мацхине-у - осврт од 9. коловоза 2009. год.
- ↑ Дисцомусиц.цом - "МацАртхур'с Дисцо" Архивирано 2012-12-09 на Арцхиве.ис-у - осврт од 4. коловоза 2009. год.
- ↑ Супербосна.цом - Кратка повијест дисцо глазбе Архивирано 2011-11-16 на Wаyбацк Мацхине-у - објављено 14. липња 2003. год.
Литература
[уреди | уреди извор]- Паул Ду Ноyер, "Илустрирана енциклопедија глазбе", Вебле цоммерце, Загреб 2005. године, стр. 314 и 315, ИСБН 953-6458-97-7
- Златко Галл, "Појмовник популарне глазбе", Шарени дућан, библиотека "Мали мрав", Копривница, сијечањ 2001, стр. 46 и 47, ИСБН 953-6683-09-1
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Дисцо мусиц - информације о дисцо глазби
- Дисцо Саввy - кронолошки попис дисцо пјесама