Абортус

Статус побачаја у свијету

Абортус или побачај (лат. абруптио гравидитатис) јест прекид трудноће одстрањењем или избачајем ембрија или фетуса из матернице прије способности људског плода за живот. Настаје због смрти фетуса или резултира његовом смрћу. Побачај може настати спонтано, због компликација током трудноће или се побачај може изазвати. Да би задовољио дефиницију побачаја, мора се догодити прије 28. тједна трудноће, под увјетом да дужина плода буде мања од 35 центиметара, а тежина мања од 1000 грама. Постављени увјети нису апсолутни, јер је у многим случајевима, плод мањи од 35 цм и лакши од 1000 г способан за живот.

Побачај има дугу повијест и био је изазиван многим различитим методама, укључујући биљне абортификанте, употребом оштрих предмета, физичком траумом и другим традиционалним методама. Модерна медицина користи лијекове и кируршке технике за изазивање побачаја. Легалност, учесталост и културни погледи према побачају су различити широм свијета. У многим дијеловима свијета воде се расправе између противника и поборника побачаја о етичким и правним аспектима. Приближан број намјерних побачаја изведених у 2003. години у свијету износио је око 42 милијуна, што је пад према готово 46 милијуна побачаја изведених 1995. године.

Врсте абортуса

Спонтани абортус

Спонтани абортус око 6 тједана након зачећа. Плод је избачен у нетакнутој гестацијској врећици окруженој ткивом плаценте и децидуалним ткивом у развоју.

Спонтани абортус јест губитак ембрија или фетуса због случајне трауме или "природних" узрока прије 28. тједна гестације. Разликујемо рани спонтани побачај (прије 16. седмице трудноће) и касни спонтани побачај (од 17. до 28. тједна трудноће). Ако жена има два и више спонтана побачаја тада говоримо о хабитуалним побачајима. Узроци спонтаног абортуса могу бити аномалије заметка (нпр. кромосомски поремећаји), аномалије сполног сустава жене, хормонски поремећаји (поремећај лутеинске фазе) и болести мајке, и инсуфицијенција врата матернице. Трудноћа која заврши између 28. и 37. седмице гестације ако резултира живорођеним дјететом позната је као пријевремени пород. Када фетус умре у матерници након 28. седмице трудноће или умре тијеком порођаја назива се мртворођенче (захваљујући достигнућима модерне медицине којима се омогућује опстанак све раније рођене дјеце, граница за мртворођече помакнута је на гестацијску доб од 22. и више седмица или плод тежи више од 500 грама или плод чија је дужина тјеме-петавећа од 25 цм). Прематуруси и мртворођенчад се не сврставају под спонтане побачаје иако се употребе тих термина понекад преклапају. Већина спонтаних побачаја догађа се у раној трудноћи. Између 10 и 50% побачаја завршава клинички препознатим спонтаним абортусом. У већини случајева абортус се јавља тако рано у трудноћи, док жена нити не зна да је трудна. У једној студији тестирани су хормони овулације и хормони трудноће. Откривено је да је 61,9% заметака побачено прије 12. тједна трудноће, а 91,7% тих абортуса било је субклиничко, без знања трудне жене. Ризик спонтаног побачаја нагло се смањује након 10. тједна од посљедње менструације. Ризик спонтаног побачаја већи је у оних жена код којих у повијести болести постоји већ неколико спонтаних или изазваних абортуса, оних са системским болестима и старијих од 35 година. Други узроци могу бити инфекције (било мајке, било фетуса), имунолошки одговори или озбиљне системске болести. Спонтани побачај може бити узрокован и случајном траумом. Намјерна траума или стрес којим се покушава изазвати абортус сматра се намјерним побачајем.

Симптоми спонтаног побачаја овиси о трајању трудноће, а карактеристични су бол због контракција матернице, крварење, прснуће водењака и излажење плода. Посебан облик побачај је фебрилини абортус који се јавља због инфекције, а праћен је повишеном тјелесном температуром, те се може комплицирати настанком шока. У лијечењу спонтаногабортуса, у раним фазама, могу се користити хормони, токолитици (лијекови који смањују трудове) и антибиотици (код фебрилних побачаја) како би се одржала трудноћа. Од опћих мјера приликом сумње на спонтани побачај, препоруча се мировање жене и лежање на лијевом боку. Одређени кируршки захвати (серклажа инсуфицијентног цервикса) могу спријечити настанак спонтаног побачаја.

Абортус може бити потпун, када заједно са плодом изађе и постељица, и непотпун када постељица заостане у материшту. Код потпуног абортуса препоручено је извршити експлорацију материшта и уклањање евентуалних заосталих дијелова матернице (обично постељица не изађе у цјелости), а код непотпуног побачаја евакуира се читава постељица. Након абортуса потребно је извести експолрацију материшта.

Изазвани абортус

Модел људског фетуса 8. тједна након зачећа, успоредба величине с одраслим човјеком.

Трудноћа се може намјерно прекинути на многе начине. Изабрани начин прекида трудноће овиси поглавито о гестацијској доби ембрија или фетуса, али и о легалности, регионалној доступности и склоности лијечника и пацијента према одређеној процедури. Према закону СФРЈ из 1978. који је још на снази у већини држава насљедница прекид трудноће до 10. седмице од зачећа може се извршити на захтјев трудне жене. О захтјеву за прекид трудноће након 10. седмице, на жељу саме труднице или на приједлог лијечника, али увијек уз пристанак труднице, одлучују одговарајуће комисије при болничким установама, односно гинеколошко-породничким одјелима, на темељу медицинских, еугеничких и правно-етичких индикација. Разлози за извођење побачаја типично су карактеризирани као терапијски или елективни. На терапијски се абортус првенствено мисли када га се изводи да би се:

• Сачувао живот труднице ;
• Сачувало женино ментално и физичко здравље;
• Прекинуло трудноћу којом би се родило дијете са конгениталним поремећајима који би били фатални или повезани са значајним морбидитетом;
• Селективно редуцирао број фетуса да би се смањио високи ризик повезан с мултиплом трудноћом.

Методе извођења абортуса

Хируршке

Мануална вакуумска апсирација - кируршки намјерни абортус, 6 тједана након зачећа. 1: овојница плода, 2: људски ембриј, 3: овојница матернице, 4, 5 и 6:инструменти.

Гестацијска доб може одредити које методе извођења абортуса изабрати.
У првих 12 тједана сукцијска аспирација или вацуум су најчешће примјењиване методе. Мануална вакуумска аспирација (МВА) метода је побачаја која се састоји од одстрањења фетуса или ембрија уз помоћ сукције користећи ручну штрцаљку, док електрична вакуумаспирација (ЕВА) користи електричну пумпу. Технике су сличне и разликују се у механизму који се користи за примјену сукције, колико се рано у трудноћи користе и да ли је потребна цервикална дилатација. МВА, још позната као мини сукција или менструална екстракција може се користити у врло раној трудноћи и не захтјева дилатацију цервикса. Од 15. до 26. тједна користи се дилатација и евакуација које се састоје од ширења врата матернице и пражњења матернице користећи кируршке инструменте и сукцију.
Дилатација и киретажа је друга најчешће кориштена метода побачаја. То је стандардна гинеколошка процедура кориштена због разних разлога, укључујући преглед линије матернице због могућих малигнитета, истраге ненормалних крварења и побачаја. Киретажа се односи на чишћење зидова матернице киретом. Свјетска здравствена организација препоручује овај поступак, који се назива још и оштра киретажа, једино када је МВА недоступна. Ова метода се користи у првом тромјесечју трудноће.
За изазивање побачаја у другом тромјесечју морају се користити друге методе. Преурањени порођај може се изазвати простагландинима; они се могу комбинирати с иницирањем хипертоничних отопина у амнионску текућину. Након 16. тједна гестације побачај се може изазвати и интактном дилатацијом и екстракцијом (ИДX), која се још назива и интраутерина кранијална декомпресија. Она захтјева кируршку декомпресију главе фетуса прије евакуације. ИДX се понекад зове и побачај дјеломичним породом, што је забрањено у САД-у. Побачај хистеротомијом је сличан церском резу и изводи се у опћој анестезији јер се сматра великом абдоминалном операцијом. Захтјева мањи рез него код царског реза и користи се код каснијих стадија трудноће. Од 20. до 23. седмице трудноће као прва фаза кируршког побачаја може се користити ињекција за заустављање феталног срца, да се осигура да се фетус не роди жив.

Лијековима

Структурна формула мифепристина, који се користи за некируршко изазивање абортуса.

Некируршки побачај учинковит је у првом тромјесјечју трудноће и он чини 10% свих абортуса у САД-у и Еуропи. Комбинирани режим укључује метотреxат или мифепристон (РУ-486) након чега слиједи простагландин. Када се користи унутар 49 дана гестације, приближно 92% жена, које учине медицински побачај овим комбинираним режимом, побаце без кируршке интервенције. У случајевима када не успије медицински побачај користи се вакуумска или мануална аспирација за кируршки завршетак побачаја. Индометацин може неповољно утјецати на учинак мифепристона . У САД-у је познат случај дјевојке Холлy Паттерсон, која је умрла након што је узела мифепристон у комбинацији с мисопростолом .

Постоји и изазивање абортуса контрацепцијским пилулама "за јутро послије". Ако се пилула узме у року од 72 сата након сполног односа, спријечит ће се усадња (инплантација) оплођене јајне станице у матерницу, ако је дошло до заћећа. Као резултат тога, оплођена јајна станице ће умријети, због недостатка хране. По сличном принципу, побачај изазива и уграђена спирала. Успјешност пилуле варива овисно о протеклом времену након сполног односа. Нуспојаве су мучнине и пореметња менструацијског циклуса.

Друге методе

У хисторији се користио велик број биљака за које се сматра да имају абортифицирајућа својства (вратић, горска метвица). Кориштење биљака у такве сврхе може узроковати озбиљне, чак и смртоносне нуспојаве, попут мултиплог затајивања органа и лијечници их не препоручују. Побачај се понекад покушава изазвати траумом на абдомену. Ступањ примјене снаге, ако је јак, може изазвати озбиљне унутарње озљеде без нужног успјеха у изазивању побачаја. I случајни и намјерни побачаји ове врсте могу се сматрати криминалном одговорношћу у многим земљама. У Бурми, Индонезији, Малезији, Филипинима и Тајланду постоји прадавна традиција абортуса побачаја путем јаке масаже трбуха. Пријављене су многе методе самоиндуцираног абортуса, попут криво кориштеног мисопростола и уметања некируршких прибора попут плетећих игала, вјешалица за одјећу у матерницу. Ове методе се ријетко виде у развијеним земљама гдје је кируршки абортус легалан и доступан.

Здравствена разматрања

Рани кируршки абортус је једноставна процедура која је сигурнија од порођаја када се учини прије 16. седмице трудноће. Методе побачаја попут минимално инвазивних процедура носе мали потенцијал за озбиљније компликације. Ризик за компликације се може повећати овисно о трајању трудноће. Жене типично осјећају минималну бол током побачаја у првом триместру. Године 1979. проведено је истраживање на 2299 пацијентица од којих је 97% потврдила да је доживјела неку врсту боли. Пацијентице су рангирале ту бол као слабију од ухобоље и зубобоље, али јаче од главобоље и болова у леђима. Током кируршких процедура користе се локални и опћи анестетици.

Ментално здравље

У посљедња два десетљећа двадесетог вијека црквени кругови и научници с којима су повезани престају се противити абортус и почињу говорити како он здравствено штети жени. По тој кршћанској теорији жена која изврши абортус потом пати од психичких проблема, овисности и других врста лошег здравља. Та теорија је готово одмах била одмачена од америчког министра здравства из доба Роналда Реагана који је изјавио да је тврдња о психичким проблемима лажна што ће потом потврдити Университy оф Цалифорниа и Аризона Стате Университy. На критике о лажирању података творац ове хришћанске десничарске теорије Давид Реардон је само изјавио како је тешко контролирати све факторе при анализи података.

Инциденција изазваног побачаја

Инциденција и разлози за изазвани абортус варирају овисно о регији. Процијењено је да се приближно 46 милијуна побачаја обави сваке године диљем свијета. Од се тога 26 милијуна обави у земљама гдје је побачај легалан, а осталих 20 милијуна се обави у земљама у којима је поступак нелегалан. Неке земље попут Белгије (11,2:100 познатих трудноћа) и Низоземска (10,6:100) имају ниску стопу изазваних побачаја, док остали попут Русије (62,6:100) и Вијетнама (43,7:100) имају високу стопу. Свјетски омјер јест 26 индуцираних абортуса напрема 100 познатих трудноћа.

Према гестацијској доби и методи

Стопа побачаја варира овисно о стадију трудноће и изабраној методи абортуса. У 2003. години из података сакупљених из подручја САД-а која прате гестацијску доб, пронађено је да је 88,2% побачаја обављено до 12. тједна, 10,4% од 13. до 20. седмице и 1,4% након 21 тједна. 90,9% их је обављено киретажом (сукцијском киретажом, дилатацијом и киретажом, дилатацијом и евакуацијом), 7,7% лијековима (мифепристон), 0,4% интраутериним усађивањем (салина и простагландин) и 1% осталим методама (укључујући хистеротомију и хистеректомију). Гуттмацхер Институте је процијенио да је 2000. године у САД-у било 2200 интактних дилатација и екстракција. То се односи на 0,17% свих обављених побачаја те године. Слично, у Енглеској и Wалесу у 2006. години 89% абортуса обављено је до 12. седмице, 9% од 13. до 19. тједна, а 1,5% након 20. седмице. 64% од тих је обављено вакуум аспирацијом, 6% дилатацијом и екстракцијом и 30% лијековима.

Према особним и социјалним факторима

Према студији из 1998. године, проведеној у 27 земаља свијета, разлози због којих жене одлуче прекинути трудноћу јесу:

- одгода или прекид одгајања дјетета

- забринутост због прекидања посла или образовања

- питања везана уз финанцијску стабилност или стабилност у вези

- осјетна незрелост.

Студија из 2004. године у којој су америчке жене у клиникама одговарале на упитник донијела је сличне закључке. У Финској и САД-у забринутост због здравствених ризика који настају ради трудноће нису често наведени фактор. Међутим, у Бангладешу, Индији и Кенији здравствене бриге су често наведене као разлог за прекид трудноће. Прегледном студијом из 2004. године у САД-у нађено је да је 1% жена затруднила током силовања, 0.5% током инцеста. Друга америчка студија из 2002. године закључила је да је 54% жена које су абортирале користиле неку врсту контрацепције током зачећа, а 46% нису. Неправилну употребу пријавило је 49% оних који су користили кондом и 76% оних који су користили комбинирале оралне пилуле за контрацепцију. 42% оних који су користили кондом пријавило је склизање или пуцање кондома. Гуттмацхер Институте процијенио је да већину побачаја направи мањина жена, зато јер мањина жена има много више стопе нежељене трудноће. Неке жене су се подвргле побачају ради социјалних притисака. То може укључивати стигматизацију неспособне особе, преференција дјеце одређеног спола, неодобравање самохраног мајчинства, недовољна економска потпора обитељи, недостатак приступа или одбијање контрацепције или методе контроле популације (као кинеска политика једног дјетета). Ови фактори некад могу резултирати присилним абортусом или абортусом ради избора спола дјетета.

Хисторија абортуса

Цртежи Леонарда да Винција о људском ембрију и фетусу.

Историја изазваног абортуса може се пратити и до античког доба. Постоје докази који претпостављају, да су се трудноће прекидале на разне начине, укључујући примјену абортифицирајућих биљака, употреба оштрих прибора, примјена притиска на абдомен и других метода.
У Хипократовим текстовима стоје многе назнаке о методама побачаја; у грчко доба, и не мање у римско, побачај је био опћеприхваћен захват, што је разумљиво: у то је доба инфантицид, тј. дјецоубојство (нпр. излагањем хладноћи, остављањем у дивљини или на неприступачном терену исл.) било уобичајена метода контроле раста обитељи.

Соранус, грчки лијечник из 2. века у свом дјелу Гyнаецологy препоручио је женама које желе прекинути своју трудноћу да се баве тешком енергетичком вјежбом, енергичним скакањем, ношењем тешких предмета, јахањем животиња. Приписао је исто тако и велик број рецепата за биљне купке, песаре и пуштање крви, али је савјетовао да се не користе оштри инструменти за изазивање спонтаног абортуса због могућности перфорације органа . Вјеровало се исто тако да се силпхиум (изумрла биљка, вјеројатно сродник данашњег коморача), осим као контрацептив, користио и као средство за изазивање абортуса у античкој Грчкој. Међутим, неки народни лијекови су варирали у учинку и нису били без ризика. Тако нпр. вратић и горска метвица су двије отровне биљке с озбиљним нуспојавама које се јављају, када се користе за прекид трудноће.

Појавом хришћанства долази до одређених промјена по питању побачаја. У 13. веку папа Иноцент III. одређује, да плод постаје живо биће у тренутку када се почиње помицати у трбуху па побачај након тог раздобља постаје убојство, а прије тога се сматра мањим гријехом. Папа Гргур XIV. 1591. године потврђује то стајалиште и додатно га временски појачава одредбом, да је побачај допуштен у првих 116 дана од зачећа. Папа Пио IX.. 1869. године доноси одлуку о забрани свих побачаја.

Тијеком средњег вијека лијечници у исламском свијету документирали су детаљне и дуге листе метода контрацепције, укључујући упорабу абортификаната, с коментаром о њиховој учинковитости и преваленцији. У својим медицинским енциклопедијама пописали су многе твари за контролу концепције, попут Авицене, који их је пописао 20 у свом Канону Медицине 1025. године те Мухамеа ибн Закариyа ар-Рази који их је пописао 176 у свом дјелу Хаwи у 10. вијеку. То је било неуспоредиво више истраживано него у еуропској медицини све до 19. вијека.

Законик "Цонститутио цриминалис Царолина", којег је донио Карло V., цар Светог Римског Царства 1532. године, за намјерни абортус прописује смртну казну. Смртна казна за побачај укинута је у Аустрији 1787., а у Француској 1791. године. Уведене су умјесто тога, дуготрајне казне затвора. У Енглеској је до 1948. године, казна за абортус био доживотни затвор.

Побачаји су се наставили обављати и у 19. вијеку, без обзира на забрану и Уједињеног Краљевства и САД-а, која је стајала још од викторијанског доба.

Призор из бечкога Музеја абортуса и контрацепције.

У 20. вијеку Совјетски Савез (1919.), Исланд (1935.), Шведска (1938.) биле су међу првим земљама које су легализирале неке или све облике абортуса. Године 1935. у нацистичкој Њемачкој донесен је закон који је допуштао побачај женама за које се сматрало да имају насљедне болести, док се женама које су припадале правој њемачкој лози строго забрањивао абортус.. У 70.-им годинама прошлог века, абортус је озакоњен у многим еуропским државама.

У САД-у је абортус законски дозвољен након два судска процеса (Рое против Wаде и Дое против Болтона) 1973. године. Након тога је растао број абортуса у САД-у. Кина је 1979. године донијела закон по којем се дозвољава једно дијете у обитељи, што је повећало број побачаја. У Салвадору је 25. 3. проглашен Даном нерођеног дјетета почевши од 1993. године. Иницијатива се с временом проширила у више држава Сјеверне и Јужне Америке. Године 1995. у САД-у је одобрен абортус код дјеломичног рођења, који се примијењивао само у два посљедња тромјесјечја трудноће. Тим начином потакнуло се рођење дјетета, а абортирало га се у посљедњим тренуцима прије потпуног порода. То је изазвало пријепоре и скандал, па је забрањено 2004. године. Аргентински предсједник Царлос Менем 1998. године, објавио је декрет, да живот почиње тренутком зачећа.

Социјална питања

Абортус ради избора спола

Совјетски постер који промовира абортус у болници.

Напредак ултразвука и амниоцентезе омогућио је да родитељи знају спол дјетета прије рођења. То води појави побачаја ради спола дјетета или циљаном побачају фетуса ради спола. Претпостављено је да је абортус ради спола дјеломично одговоран за замједбену неравнотежу између сполова новорођене дјеце у неким мјестима. Преферирање мушке дјеце забиљежено је у многим дијеловима Азије. Абортус који се раби да се лимитира рођење женске дјеце пријављен је у Кини, Тајвану, Јужној Кореји, и Индији. У Индији економска улога мушкарца, трошкови везани уз мираз и традиција хиндуизма који диктира да погребни обред мора водити мушки рођак довела је до културне склоности синовима. Широко распрострањена доступност тестова, од 1970-их и 80-их, довела је до реклама попут ове: «Уложи 500 рупља (за тест спола дјетета) сада и уштеди 50000 рупља (за мираз) касније». Године 1991. однос мушкараца напрема женама скочио је од биолошких норми 105:100 на просјечно 108:100. Истраживања су тврдила да је између 1985. и 2005. године скоро 10 милијуна женских фетуса било селективно абортирано. Индијска је влада 1994. године поставила службену забрану пренаталног сцреенинга (пробира) на спол, а 2002. године у потпуности је забранила абортус ради спола фетуса. У Кини исто постоји хисторијска склоност према синовима. Политика једног дјетета постављена 1979. године довела је до повећања несразмјера у односу сполова тако да су родитељи покушали заобићи закон кроз абортус због спола дјетета и напуштањем нежељене женске дјеце. Абортус ради спола дјетета можда је утјецао на омјер мушке напрема женској новорођенчади који се повисио на 117:100 2002. године. Тренд је био израженији у руралним крајевима: 130:100 у Гуангдонгу и 135:100 у Хаинану. Забрана извођења абортуса ради спола дјетета донесена је 2003. године.

Несигурни абортус

Жене које желе прекинути трудноћу понекад прибјегавају несигурним методама, поготово гдје и када је забрањен легални побачај. Свјетска здравствена организација (СЗО) дефинира несигурни побачај као процедура... коју изводи особа без потребних вјештина или у околини која не подлијеже минималним медицинским стандардима или обоје. Несигурни абортуси често се називају побачајима у споредним улицама. То може укључивати особу без медицинског образовања, професионално медицинско особље које ради у увјетима испод стандарда или саму жену. Несигурни побачај данас остаје јавноздравствени проблем због све веће инциденције и озбиљности компликација повезаних са побачајем, попут некомплетног побачаја, сепсе, крварења и оштећења унутрашњих органа. СЗО процјењује да се годишње диљем свијета обави 19 милијуна несигурних побачаја и да од њих 68000 резултирају смрћу жене. Компликације несигурног абортуса чине приближно 13% свих смрти мајке тијеком трудноће, с регионалном расподјелом од 12% у Азији, 25% у Латинској Америци, 13% у Субсахарској Африци. У развијеним државама свијета, смртност при илегалним абортуса је мала, јер их у 90% случајева изводе школовани лијечници. У САД-у је број смртних случајева при илегалним абортуса био висок прије употребе пеницилина и осталих антибиотика и бројио се у тисућама, а напретком медицине и побољшањем хигијенских увјета број се смањио на 39 смртних случајева 1972. године, годину дана прије него је побачај легализиран у САД-у. Према студији из 2007. године показано је да иако је глобално број абортуса пао с 45,6 милијуна 1995. године на 41,6 милијуна 2003. године, несигурни абортуси још увијек чине 48% свих побачаја учињених у 2003. години. Здравствена наобразба повезана с планирањем обитељи и напретком здравствене заштите могу објаснити овај пад броја побачаја.

Етичка питања

Просвјед противника побачаја.

Просвјед заговорника побачаја.

У повијести абортуса, индуцирани побачај био је извор великих етичких расправа, контроверза и активизма. Расправе о побачају, посебно оне које се односе на законе о побачају често су предвођене заговарачким групама које припадају једној од двију страна. У данашње вријеме те су расправе посебно интензивне у САД-у.

С једне стране су противници абортуса, који се углавном залажу за веће законске рестрикције или чак за потпуну забрану побачаја. Главни аргумент им је став, да је дијете у мајчиној утроби људско биће које има потпуно право на живот које је изнад свих осталих права (као што је нпр. право мајке, да бира жели ли дијете) те они зато побачај сматрају убојством. Описују се заговорници права на живот (енг. про-лифе). Већина традиционалних религијских организација строго заступа овај став, па се многе јавне и приватне расправе о абортуса сведу на религијске расправе вјерника и наводних атеиста (они су атеисти по мишљењу заговорника).

С друге стране, они који су против било којих законских забрана, углавном се позивају на право жене на избор хоће ли имати дијете. Зато се описују као заговаратељи права на избор (енг. про-цхоице). Већином не улазећи у расправе када почиње живот, сматрају да људско биће добија права рођењем. Аргументирају свој став многим комплицираним животне ситуацијама у којима абортус има смисла те нежељеним посљедицама забране. Нису нужно заговаратељи абортуса, и често абортус сматрају негативном појавом у друштву коју треба сузбијати превенцијом, али не и забранама.

Расправа се исто тако фокусира на питање, да ли би трудна жена требала обавијестити и/или имати допуштење осталих у посебним случајевима: код малољетница њезиних родитеља; код законски удатих жена или жена удатих обичајним правом, њезина мужа; или трудна жена биолошког оца дјетета. У 2003. години испитивањем јавног мишљења у САД-у 79% мушкараца и 67% жена сматрало је, да треба обавијестити брачног партнера; свеукупно 72% било је за, а 26% против тога да се обавијести супружник.

Став религија

Став Католичке Цркве од 1869. године је, да људски живот почиње зачећем те га треба поштивати и најбрижније штитити од зачећа до природне смрти. Тко својевољно и свјесно судјелује у побачају, аутоматски је изопћен из Католичке Цркве и ако жели поновно постати члан Цркве мора тражити поновно примање. Према црквеном канонском праву, свећеник има право ускратити примање причести онима који активно судјелују у побачајима. На Другом ватиканском сабору побачај и убојство дјеце прозвани су "нечувеним злочинима". Папа Иван Павао II. много је пута изразио противљење побачају. О њему је писао и у енциклици "Евангелиум Витае", гдје га назива смртним гријехом. Мајка Тереза на говору приликом додјеле Нобелове награде за мир 1979. године изјавила је, да "највећи уништавач мира данас је крик невиног, нерођеног дјетета. Кад једна мајка може у свом крилу убити своје властито дијете, који онда гори злочин још постоји од онога да ми почнемо сами једни друге убијати?" . У српњу 2006. Конгрегација за наук вјере успротивила се кориштењу станица из ткива побачене дјеце за производњу цјепива, што су чиниле поједине фармацеутске твртке. Остале кршћанске вјерске заједнице углавном се противе побачају.

Муслимани абортус сматрају забрањеним у већини случајева. Ако је женин живот угрожен дозвољавају га као мање зло од два зла. Не постоји заједничко мишљење, око тога када почиње људски живот, али се слажу да након 4. мјесеца фетус добива живу душу и од тада абортус није прихватљив, осим у случају опасности женина живота и силовања.

Дио Јевреја противи се абортусу, а дио подржавају.

Традиционална хиндуистичка учења осуђују абортус, јер хиндуизам проповиједа не-насиље. Изузетак је ситуација, када је мајчин живот у смртној опасности. Хиндуисти се залажу, да се у свакој ситуацији изабере опција с најмање лоших посљедица.

Будизам нема службени став о абортусу. Дио будиста сматра, да је абортус погрешан и да живот почиње зачећем, а дио одобрава побачаје.

Побачај у Хрватској

У бившој Југославији, абортус је легализиран 1978. године. Тада је усвојен "Закон о здравственим мјерама за остваривање права на слободно одлучивање о рађању дјеце", који је у већини држава насљедница још увијек на снази. Према том закону, прекид трудноће се може извршити до истека десет тједана од дана зачећа. Након тога истека, абортус се може извршити само по одобрењу комисије, а под увјетима и по поступку утврђеном овим законом. Обавља се само у овлаштеним стационарним здравственим установама. Према чланку 97. Казненог закона, тко противно прописима о прекиду трудноће, трудној жени с њезиним пристанком започне вршити, изврши или јој помогне извршити прекид трудноће, казнит ће се казном затвора од шест мјесеци до три године.

Вањске везе

Абортус на Wикимедијиној остави

• Центар за нерођени живот Карловац Архивирано 2010-11-26 на Wаyбацк Мацхине-у
• Абортион едуцатион Архивирано 2016-04-04 на Wаyбацк Мацхине-у
• Абортион фацтс
• Абортус у Србији Архивирано 2014-09-11 на Wаyбацк Мацхине-у