1898

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1860-е  1870-е  1880-е  – 1890-е –  1900-е  1910-е  1920-е
Године:	1895 1896 1897 – 1898 – 1899 1900 1901

1898. по календарима

Грегоријански	1898. (MDCCCXCVIII)
Аб урбе цондита	2651.
Исламски	1315–1316.
Ирански	1276–1277.
Хебрејски	5658–5659.
Бизантски	7406–7407.
Коптски	1614–1615.
Хинду календари
• Викрам Самват	1953–1954.
• Схака Самват	1820–1821.
• Кали Yуга	4999–5000.
Кинески
• Континуално	4534–4535.
• 60 година	Yанг Земља Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11898.
Подробније: Календарска ера

Година 1898 (MDCCCXCVIII) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у четвртак по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Неw Yорк анектира земљу околних округа, и формира тако Велики Неw Yорк, од четири почетних округа, Манхаттан, Брооклyн, Qуеенс и Бронx, којима прикључује 25. јануара Статен Исланд како би се створио модерни град од 5 опћина.
• 6. 1. (25. 12. 1897. по ј.к.) - Бивши краљ Милан Обреновић постављен на новоустановљени положај команданта активне војске, у следеће две и по године врши њену реорганизацију.
• 11. 1. - Француски мајор Фердинанд Wалсин Естерхазy ослобођен на тајном суђењу оптужби за издају, а за шта је осуђен Алфред Дреyфус - Естерхазy убрзо дискретно пензионисан, у септембру бежи у Енглеску.

Ј'аццусе...!

• 13. 1. - Дреyфусова афера: Емиле Зола објављује чланак Ј'аццусе, отворено писмо председнику републике у коме оптужује владу за криво затварање и антисемитизам.
• 25. 1. - Амерички бојни брод УСС Маине упловљава у луку Хаване на Куби под шпанском влашћу са изликом "заштите америчких интереса".

Фебруар/Вељача

УСС Маине експлодирао

• 8. 2. - Убијен председник Гватемале Јосé Марíа Реина Барриос, следи Мануел Естрада Цабрера (до 1920) - влада чврстом руком, даје концесије компанији Унитед Фруит како би модернизовао индустрију и саобраћај.
• 12. 2. - Енглез Хенрy Линдфиелд је први возач који је страдао у прометном удесу.
• 15. 2. - Експлозија УСС Маине у хаванској луци при чему гине 266 од 355 чланова посаде; за тај догађај ће америчка јавност оптужити шпанске власти (→ жуто новинарство Хеарста и Пулитзера).
• фебруар - Први руски дипломата, Пјотр M. Власов, стигао у Етиопију, уз величанствен дочек.
• фебруар - На северу Сијера Леонеа избија тзв. Рат пореза на колибе чији је лидер Баи Бурех - савладан у новембру.
• 17. 2. (5. 2. по ј.к.) - Умро митрополит београдски Михаило, наследиће га Инокентије (до 1905).
• 23. 2. - Зола осуђен за клевету, у јулу бежи у Енглеску.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Закон о пољопривредном раду у Угарској: забрањени штрајкови, кршење сезонског уговора је кривично дело, одбегле раднике може вратити жандармерија - критичари га називају Ропски закон.
• 6. 3. - Немачка добија од Кине концесију на 99 година у заливу Киаутсцхоу (Јиаозхоу, град Qингдао) на југу полуострва Шандунг - територију су окупирали прошлог новембра (остају до 1914) - и друге земље желе сличне концесије.
• 13 - 15. 3. (1 - 3. 3. по ј.к.) - У Минску одржан Први конгрес Руске социјал-демократске радничке партије - већина од девет делегата убрзо ухапшена, партија ће тек 1903. усвојити статут и програм на бриселско-лондонском конгресу.
• март - Активност бугарских чета изазива формалне опомене руског и аустријског посланика у Софији, Бугари форсирају македонско питање по угледу на критско.
• март - Градилиште Уганданске железнице: Британци граде мост преко реке у Уганди, али градња је поремећена нападима лавова људождера Тсавоа.
• 26. 3. (14. 3. по ј.к.) - У Србији распуштена скупштина којом су доминирали радикали.
• 26. 3. - Прокламацијом Паула Кругера, председника Јужноафричке Републике (Трансваал), основан резерват ловине Саби, будући Национални парк Кругер.
• 27. 3. - Руско-кинеска конвенција: Порт Артур (Лüсхункоу) и Далиан изнајмљени на 25 година, Јужноманџурска жељезница се гради 1898-1903.
• 28. 3. - Немачки Рајхстаг донео први од Поморских закона (Флоттенгесетз), цар Wилхелм II и адмирал Алфред вон Тирпитз желе флоту конкурентну британској - трка у наоружању ће допринети избијању Првог светског рата.
• 28. 3. - Америчка морнарица тврди да је експлозија на "Мејну" изазвана споља - распаљено јавно мнење.

Април/Травањ

• 8. 4. - Битка код Атбаре: англо-египатске снаге поразиле махдисте у Судану.
• април - Настала песма 'О Соле Мио, стихови Гиованни Цапурро, мелодија Едуардо Ди Цапуа.
• 20. 4. - Теллеров амандман на заједничку резолуцију Конгреса: САД неће анектирати Кубу.
• 21. 4. - Шпанско-амерички рат: Шпанија прекинула дипломатске односе са САД као одговор на ултиматум америчке администрације да се шпанска власт повуче са Кубе; Американци започињу блокаду острва - ретроспекивни почетак рата.
• 25. 4. - Ниши-Розенов споразум: Јапан и Русија се неће мешати у Кореју, мада је признато да је земља у јапанској сфери утицаја.
• 26. 4. - Експлозија у барутани Цалифорниа Поwдер Wоркс у Санта Црузу, 13 мртвих.
• 30. 4. - Основана Немачка морнаричка лига, интересна група за промоцију Немачке царске морнарице.

Мај/Свибањ

Далеки исток, јун 1898.

• 1. 5. - Битка у Манилском заливу је прва битка шпанско-америчког рата и филипинске кампање - америчка поморска победа комодора Деwеyа.
• 2. 5. - Основана уметничка група Берлинска сецесија.
• 7. 5. - 18. 10. - Велика изложба у Бечу поводом 50-годишњице власти Фрање Јосипа.
• 7-9. 5. - Бава-Беццарисов масакр: у гушењу нереда због скупе хране у Милану убијено између 80 и 400 људи према подацима владе одн. опозиције; краљ Умберто I похвалио и одликовао генерала Бава-Беццариса.
• 12. 5. - Бомбардовање Сан Хуана, прва акција у Порториканској кампањи Ш.-а. рата.
• 24. 5. - Јапанци напустили после три године кинеску луку Wеихаиwеи, преузимају је Британци.
• 27. 5. - Према уговору од 10. априла, Гуангзхоуwан на југу Кине изнајмљен Француској на 99 година (задржан до 1943/46, данашњи Зхањианг).
• 28. 5. - Сецондо Пиа направио прву фотографију Торинског покрова.
• 30. 5. - Андижански устанак против руског гарнизона: Мухаммад Али Мадали покушао да обнови Канат Коканд.

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - 1. 11. - Транс-Миссиссиппијска изложба у Омахи, Небраска.
• 4. 6. (23. 5. по ј.к.) - Скупштински избори у Србији, на којима је изабран само један радикал, дају скупштину послушну влади.
• 7. 6. (26. 5. по ј.к.) - "Арнаутско питање": српска влада упутила ноту Високој Порти, наводи више од 400 злочина над Србима током прошле године, тражи мешовиту комисију да утврди чињенице.
• 7. 6. - Wиллиам Рамсаy и Моррис Траверс открили неон, ове године су открили и криптон и ксенон.
• 9. 6. - У Пекингу потписана Конвенција о проширењу територије Хонг Конга (Нове Територије) - најам до 30. јуна 1997.
• 10. 6. - Америчке трупе се искрцале у заљев Гуантáнамо на Куби.
• 10. 6. - Погинуо Туоне Удаина, последњи говорник далматског језика.
• 11. 6. - 21. 9. - Стодневна реформа: млади цар Кине Гуангxу покушава да уведе културне, политичке и образовне реформе.
• 12. 6. - Генерал Емилио Агуиналдо прогласио независност Филипина од Шпаније - устав проглашен следећег јануара, убрзо затим и Прва филипинска република (1899-1901).
• 13. 6. - Формирана канадска Територија Yукон након прилива становништва услед златне грознице у Клондајку.
• јун - Албанци уз помоћ низама нападају доњовасојевићка села у беранској нахији, запаљено више од 400 кућа.
• 16. 6. - Избори за немачки Рајхстаг: социјалдемократи добили највише гласова, али добијају скоро дупло мање мандата од другопласиране Партије Центра.
• 17. 6. - Пруска скупштина донела тзв. Леx Аронс, којим је забрањено социјалдемократима да буду предавачи на универзитету - употребљен против физичара Леа Аронса.
• 21. 6. - Американци заузели Гуам без отпора - локални Шпанци нису ни знали за рат.
• 27. 6. - Јосхуа Слоцум је први сам опловио свет.
• 29. 6. - Италијански премијер Антонио Старабба пао због репресије у Милану, следи Луиги Пеллоуx (до 1900).

Јул/Јули/Српањ

Тхеодоре Роосевелт и Роугх Ридерс на брду Сан Јуан

• 1. 7. - Битка за брдо Сан Јуан близу Сантиаго де Цубе је најпознатија битка Шпанско-америчког рата на Куби, у којој је учествовао Тхеодоре Роосевелт са Роугх Ридерс-има.
• 1. 7. - Британци добили у најам Wеихаиwеи на врху полуострва Шандунг "док год су Руси у Порт Артуру" (у ствари остају до 1930).
• 3. 7. - Поморска битка код Сантиага де Цубе: Американци уништили шпански карипски ескадрон и практично одлучили рат, истог дана почиње опсада града.
• 3. 7. - Основан Царски Универзитет у Пекингу.
• 4. 7. - Брод Ла Боургогне се сударио код острва Сабле код Нова Сцотије са британским једрењаком Цромартyсхире, погинуло 549 људи а преживело 173, углавном чланова посаде, што је изазвало гнев.
• 4. 7. - На пустом отоку Wаке подигнута америчка застава, званично од следећег јануара.
• 7. 7. - Српски покрет у БиХ предао нацрт аутономног статута властима, које му нису наклоњене.
• 7. 7. - Председник САД МцЦинлеy потписао анексију Републике Хаваји - застава истакнута 12. августа (Територија до 1959, затим 50. држава).
• 10. 7. - Мала француска јединица на челу са Марцхандом стиже у Фашоду на југу Судана.
• 15. 7. (3. 7. по ј.к.) - У Србији донесени Закони о државним економима, о пољопривредним станицама и о унапређењу воћарства.
• 17. 7. - Американци и кубански побуненици заузели Сантиаго де Цуба.
• 19. 7. - Крај герилског ратовања Мкwаwе, поглавице народа Хехе у немачкој Тангањици - опкољен, радије се убио него да се преда (лобања је до 1954. била у Немачкој).
• 20. 7. (8. 7. по ј.к.) - У Србији донесен Закон о Управи фондова (у којој је лоше стање).
• 21. 7. (9. 7. по ј.к.) - Пооштрен српски Закон о штампи (против опозиције).
• 25. 7. - Инвазија Војске САД на Порторико.
• 26. 7. (14. 7. по ј.к.) - Закон о средњим школама у Србији укида неколико гимназија.
• 28. 7. (16. 7. по ј.к.) - У Србији донесени закони о лову, о уништавању штетних биљака и животиња и о потпомагању домаће радиности (Закон о индустријским повластицама).

Август/Аугуст/Коловоз

Марие и Пиерре Цурие, пронашли полонијум и радијум

• 2. 8. (21. 7. по ј.к.) - Председници општина у Србији се убудуће постављају, уместо да се бирају.
• 7. 8. (26. 7. по ј.к.) - У Србији Закон о народним школама - основне школе пребачене на окружни или општински буџет, појачан надзор, обавезно школовање скраћено са 6 на 4 године, обавезно и за женску децу.
• 8. 8. (27. 7. по ј.к.) - Први закон о риболову у Србији.
• 11. 8. - Америчке трупе улазе у град Маyагüез на Порторику.
• 12. 8. - Потписано примирје у Шпанско-америчком рату.
• 13. 8. - Америчке снаге у Шпанско-америчком рату заузеле Манилу.
• 20. 8. - У Швицарској отворена планинска Горнергратска жељезница, електрична са зупчаницом, највеће висине 3089 м.
• 22. 8. - Умро краљ Самое Малиетоа Лаупепа - доћи ће Другог самоанског грађанског рата у коме Танумафили, уз америчку и британску помоћ, догодине односи победу над немачким кандидатом Мата'афа Иосефом.
• 23. 8. - Херојско доба истраживања Антарктика: креће британска експедиција Соутхерн Цросс (1898-1900), прва која је презимила на Антарктику.
• 25. 8. - Турска руља масакрирала стотине Грка и 18 Британаца (укључујући конзула) у Ираклиону на Криту - због тога ће турске снаге у новембру морати напустити острво.
• 28. 8. - Цалеб Брадхам преименовао Брад'с Дринк у Пепси-Цола.
• 28. 8. - Цариградски патријаршијски синод одбија нацрт уређења школе, цркве и аутономије у БиХ.
• 28 - 31. 8. - Други ционистички конгрес у Базелу, основан фонд за јеврејску колонизацију, каснија Банк Леуми (Национална банка).
• 29. 8. - У Акрон, Охио основана Гоодyеар Тире анд Руббер Цомпанy.
• 29. 8. - Серески митрополит, Грк, и грчки конзул наредили да се у цркви манастира св. Јована Претече код Сереса уништи лик цара Душана, Јелене и Уроша.
• август-септембар - Поплава Жуте реке пустоши делове Шантунга, у тим подручјима ће се раширити "Боксери".

Септембар/Рујан

"Јуриш 21. лансијерске код Ондурмана"

• 2. 9. - Битка код Омдурмана, одлучујућа англо-египатска победа (Херберт Китцхенер), над махдистима у Судану.
• 6. 9. - Холандска краљица Wилхелмина инаугурирана након пунољетства (влада до абдикације 1948).

Приказ Елизабетиног убиства

• 10. 9. - Талијански анархист Луиги Луцхени извео је у Женеви бесмислени атентат на аустријску царицу Елизабету.
• 18. 9. - Фашодски инцидент: британска флотила стигла до, од Француза запоседнутог, села Фашода (данас Кодок у Јужном Судану) - дипломатска криза траје до новембра.
• 20. 9. - Алберто Сантос Думонт летео балоном с моторним погоном.
• 21. 9. - Пуч Удове царице Циxи - крај Стодневне реформе, цар Гуангxу је стављен у кућни притвор до смрти 1908.
• 28. 9. - Шесторица господе Стодневне реформе погубљена у Пекингу (Тан Ситонг, Лин Xу, Лиу Гуангди...).
• 29. 9. - Самори Туре ухваћен од Француза, чиме је оборено Царство Wассоулоу - умире две године касније у изгнанству, Французи могу завладати Обалом Слоноваче.

Октобар/Листопад

Фашодски инцидент - Марцхандова путања

• 1. 10. - Незванично оснивање Ренаулт-а.
• 3. 10. - Едуард Спелтерини и Алберт Хеим прешли балоном преко Алпа.
• 5. 10. - Битка на Сугар Поинту: Ојибwе поразили америчке снаге у Минесоти (сматра се "последњом индијанском побуном" у САД).
• 11. 10. - 26. 11. - Путовање немачког цара Wилхелма у Палестину (Јерусалим 29. 10., Дамаск 7. 11.).
• 12. 10. - Ген. Јулио Аргентино Роца по други пут председник Аргентине (до 1904).
• 13. 10. - Пароброд СС Мохеган се насукао код Корнвола, 106 мртвих.
• 29. 10. (17. 10. по ј.к.) - Алфред Хакс и др. добили повластицу од српске владе за подизање шећеране на београдској Чукарици.
• 29. 10. и 2. 11. - Тхеодор Херзл се сусрео са немачким царем Wилхелмом у Јерусалиму, што увећава Херзлову веродостојност.

Новембар/Студени

• 3. 11. - Мирно решење кризе у Фашоди: француска влада наредила повлачење - последњи колонијални спор две земље, мирно решење се сматра претходницом Срдачне антанте 1904.
• 5. 11. - Негроска револуција: побуна против шпанске власти на филипинском острву Негрос и краткотрајна револуција.
• 10. 11. - Wилмингтонска побуна или масакр: белачка Демократска странка отерала црне лидере из Wилмингтона, Нортх Царолина, сматра се прекретницом у расној сегрегацији на Југу САД.
• 15. 11. - Мануел Ферраз де Цампос Салес нови председник Бразила (до 1902).
• новембар - Основана руска уметничка група Мир искусства ("Свет уметности").
• новембар - У Србију је из Немачке стигао брод "Цар Никола II" за Прво повлашћено паробродско друштво.
• 25. 11. - Немачка експедиција "Валдивиа" поново открила оток Боувет.
• 26 - 27. 11. - Портландова олуја однела преко 400 живота у Новој Енглеској: потонуо је пароброд "Портланд" са 192 људи, а потонуло је још 150 пловила.
• 29. 11. (17. 11. по ј.к.) - Неким категоријама становништва у Србији (свештеници, учитељи...) забрањено чланство у политичким странкама, као и агитација странака на селу.

Децембар/Просинац

Теслин бродић са даљинским управљањем

• 6. 12. - У Ханноверу основан Деутсцхе Граммопхон (Полyграм од 1971, део Универсал Мусиц Гроуп од 1998).
• 8. 12. - Никола Тесла демонстрирао на изложби у Њујорку макету брода са даљинским управљањем путем радио таласа.
• 9. 12. - Проглашена Критска Држава, формално под османском влашћу (де факто прикључена Грчкој 1908). Високи комесар је грчки принц Ђорђе.
• 9. 12. - Убијен први од два лава Цавска људождера, који су убили преко 100 радника на градњи железнице у Кенији, други је убијен после 20 дана.
• 10. 12. - Потписан Паришки уговор којим је окончан Шпанско-амерички рат: Шпанија се одрекла Кубе (независна под утицајем САД), Американциима уступљени Порторико, Гуам и, за 20 милиона долара, Филипини.
  • Крај Шпанске империје у Карибима и на Пацифику, САД постају глобална сила. У Шпанији то изазива унутрашњу кризу (Генерација '98.)
• 14. 12. (2. 12. по ј.к.) - У Србији донет Закон о државној архиви (Дан Архива Србије).
• 14. 12. - У Бечу отворено Царско јубилејско градско позориште (касније Волксопер Wиен).

Радијумски бројчаник

• 18. 12. (6. 12. по ј.к.) - Закон о градњи и експлоатацији нових железница у Србији - замишљено их 11, углавном уског колосека, али нема пара.
• 21. 12. - Марие Цурие и Пиерре Цурие проналазе радијум. Марија је ове године истраживала радиоактивност пехбленде и торбернита, установила је радиоактивност торијума (независно и Герхард Царл Сцхмидт), са Пјером је летос пронашла елемент назван полонијум, сковали су термин радиоактивност.
• децембар - Закон о земљорадничким и занатским задругама у Србији.
• 29. 12. - Продукција Чеховљевог "Галеба" у недавно отвореном Московском уметничком театру (Станиславски и Немирович-Данченко), сада као тријумф за разлику од пре две године.

Кроз годину

Споменик књазу Милошу у Пожаревцу

• У Пожаревцу подигнут споменик књазу Милошу, рад Ђорђа Јовановића, а Паја Јовановић насликао "Таковски устанак".
• Изграђен комплекс Београдске кланице, догодине се повезује са главном железничком станицом пругом испод Калемегдана.
• Професор Стеван Марковић основао прву електроинжењерску лабораторију у Србији.
• Затегнути односи Србије са Руским царством услед повратка краља Милана у земљу, као и са Бугарском и Црном Гором.
• Приштина, по званичном несигурном попису, има 12.375 становника: 9.901 муслимана, 2.170 православаца, и 305 јевреја; у приштинском срезу 56.286 становника, од којих 42.756 муслимана, 11.897 православаца и 1.631 католика.
• Бечка фирма Маннер направила прве наполитанке.
• Откривени радијум, полонијум, неон, криптон, ксенон.

Зграда бечке сецесије

• Завршена Зграда бечке сецесије.
• Изашао Wеллсов роман Тхе Wар оф тхе Wорлдс.
• 1898-99 - Организовање тзв. Пећке лиге, албанског удружења.
• Фране Булић открио у Солину саркофаг краљице Јелене са натписом.
• Валдемар Поулсен приказао "телеграфон", систем снимања на магнетној жици.
• У Загребу основан Литографички завод V. Рожанкоwски и Друг (→ слика касније локације).
• Основана грађевинска фирма Бецхтел - сточар Wаррен А. Бецхтел гради железнице у Оклахоми.
• На Нијагари отворен Уппер Стеел Арцх Бридге, тада највећи са челичним луком (страдао од леда 1938).
• Етторе Бугатти је направио свој први аутомобил (своју фирму ће основати 1909).

Рођења

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 13. 1. - Живојин Павловић, члан ЦК КПЈ, новинар († 1941)
• 21. 1. - Ахмед-шах Каџар, последњи каџарски шах Ирана († 1930)
• 22. 1. - Сергеј Ејзенштејн, совјетски филмски режисер († 1948)
• 23. 1. - Јорге Елиéцер Гаитáн, колумбијски политичар († 1948)
• 25. 1. - Хyмие Wеисс, гангстер († 1926)
• 28. 1. - Милан Коњовић, српски сликар († 1993)

• 3. 2. - Алвар Аалто, архитекта († 1976)
• 10. 2. - Бертолд Брецхт, њемачки књижевник († 1956)
• 11. 2. - Леó Сзилáрд, физичар († 1964)
• 14. 2. - Фритз Зwицкy, астроном († 1974)
• 15. 2. - Тотò, талијански глумац, комичар († 1967)
• 18. 2. - Ензо Феррари, талијански возач утрка и произвођач аутомобила († 1988.)
• 24. 2. - Курт Танк, аеронаутички инжењер († 1983)

• 4. 3. - Драгиша Мишовић, српски лекар и политичар († 1939)
• 4. 3. - Георгес Думéзил, филолог († 1986)
• 5. 3. - Зхоу Енлаи, кинески политичар († 1976)
• 11. 3. - Доротхy Гисх, глумица († 1968)
• 13. 3. - Хенрy Хатхаwаy, филмски режисер († 1985)
• 21. 3. - Лоуис Адамич, књижевник († 1951)
• 26. 3. - Рудолф Дасслер, оснивач "Пуме" († 1974)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 6. 4. - Милан Злоковић, архитекта († 1965)
• 7. 4. - Анте Топић Мимара, сликар, рестауратор, колекционар († 1987)
• 9. 4. - Паул Робесон, певач, глумац, активиста († 1976)

• 3. 5. - Голда Меир, премијерка Израела († 1978.)
• 6. 5. - Конрад Хенлеин, судетски нацистички лидер († 1945)
• 8. 5. - Алојзије Степинац, кардинал, блаженик († 1960)
• 10. 5. - Ариел Дурант, коауторка "Приче о цивилизацији" († 1981)
• 16. 5. - Десанка Максимовић, српска књижевница († 1993)
• 16. 5. - Растко Петровић, српски књижевник († 1949)
• 16. 5. - Тамара де Лемпицка, сликарка († 1980)
• 17. 5. - Анте Цеттинео, хрватски књижевник († 1956.)
• 19. 5. - Јулиус Евола, талијански филозоф († 1974)
• 23. 5. - Јосеф Тербовен, рајхскомесар Норвешке († 1945)
• 31. 5. - Милан Аћимовић, српски политичар († 1945)

• 5. 6. - Федерицо Гарцíа Лорца, шпански песник († 1936)
• 9. 6. - Цурзио Малапарте, талијански књижевник и публицист († 1957)
• 17. 6. - M. C. Есцхер, холандски графичар († 1972)
• 22. 6. - Ерицх Мариа Ремарqуе, њемачки књижевник († 1970.)
• 22. 6. - Зенон Косидоwски, писац, есејиста († 1978)
• 26. 6. - Wиллy Мессерсцхмитт, произвођач авиона († 1978)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 13. 7. - Дионисије Миливојевић, епископ, оснивач Слободне СПЦ († 1979)
• 15. 7. - Wалтер Бењамин, њемачки филозоф и књижевник († 1937.)
• 19. 7. - Херберт Марцусе, филозоф, социолог († 1979)
• 30. 7. - Хенрy Мооре, британски вајар († 1986)

• 12. 8. - Оскар Хомолка, глумац († 1978)
• 26. 8. - Пеггy Гуггенхеим, колекционарка уметности († 1979)
• 29. 8. - Престон Стургес, режисер, сценариста († 1959)
• 31. 8. - Душан Матић, книжевник, надреалиста, академик САНУ († 1980)

• 1. 9. - Марилyн Миллер, глумица, певачица, плесачица († 1936)
• 19. 9. - Гиусеппе Сарагат, председник Италије († 1988)
• 26. 9. - Георге Герсхwин, амерички складатељ († 1937.)
• 28. 9. - Мате Балота, књижевник, економист († 1963)
• 29. 9. - Трофим Лисенко, стаљинистички биолог († 1976)
• 30. 9. - Ренéе Адорéе, глумица († 1933)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 5. 10. - Ервин Шинко, хрватски књижевник († 1967.)

• 12. 11. - Леон Штукељ, гимнастичар († 1999)
• 18. 11. - Антун Бранко Шимић, хрватски пјесник и есејист († 1925.)
• 21. 11. - Ренé Магритте, сликар († 1967)
• 22. 11. - Wилеy Пост, амерички пилот († 1935)
• 23. 11. - Родион Малиновски, маршал СССР, министар одбране († 1967)
• 24. 11. - Лиу Схаоqи, председник НР Кине († 1969)
• 29. 11. - C. С. Леwис, књижевник († 1963)

• 10. 12. - Иван Табаковић, сликар († 1977)
• 20. 12. - Ирене Дунне, глумица († 1990)

Кроз годину

• Нина Кирсанова, балерина († 1989)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

• 11. 1. - Ерwин Рохде, класични филолог (* 1845)
• 14. 1. - Леwис Царролл, британски књижевник и математичар (* 1832)
• 18. 1. - Хенрy Лидделл, бивши оxфордски декан, лексикограф, отац Алице Лиддел (* 1811)
• 20. 1. - Коста Абрашевић, српски књижевник (* 1879)
• 31. 1. - Велимир Михаило Теодоровић, задужбинар, ванбрачни син кнеза Михаила (* 1849)
• 17. 2. - Митрополит београдски Михаило (* 1826)
• 5. 3. - Милутин Гарашанин, бивши премијер Србије (* 1843)
• 12. 3. - Јоханн Јакоб Балмер, математички физичар (* 1825)
• 15. 3. - Хенрy Бессемер, инжењер и проналазач (* 1813)
• 16. 3. - Аубреy Беардслеy, уметник (* 1872)
• 25. 3. - Петар Матковић, географ, академик ЈАЗУ (* 1830)
• 31. 3. - Елеанор Марx, активисткиња, Карлова кћерка (* 1855)
• 18. 4. - Густаве Мореау, сликар (* 1826)
• 14. 5. - Светислав Вуловић, српски књижевни и позоришни критичар (* 1847)
• 19. 5. - Wиллиам Еwарт Гладстоне, бивши британски премијер (* 1809)
• 22. 5. - Едwард Белламy, писац, социјалиста (* 1850)
• 10. 6. - Туоне Удаина, последњи говорник далматинског (* 1821)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

• 1. 7. - Сиегфриед Марцус, аустријски пионир аутомобила (* 1831)
• 8. 7. - Соапy Смитх, преварант на Дивљем западу (* 1860)
• 30. 7. - Отто вон Бисмарцк, бивши њемачки канцелар (* 1815.)
• 3. 8. - Цхарлес Гарниер, архитект (* 1825)
• 8. 8. - Еугèне Боудин, сликар (* 1824)
• 16. 8. - Михаил Черњајев, руски генерал (* 1828)
• 23. 8. - Фéлициен Ропс, белгијски уметник (* 1833)
• 9. 9. - Стéпхане Маллармé, песник (* 1842)
• 10. 9. - Елизабета, аустријска царица, угарско-хрватска краљица (* 1837.)
• 20. 9. - Тхеодор Фонтане, њемачки књижевник (* 1819.)
• 28. 9. - Тан Ситонг, кинески реформиста (* 1865)
• 29. 9. - Лоуисе вон Хессен-Кассел, краљица-супружница Данске, мајка два краља, по једне краљице и царице (* 1817)
• 24. 10. - Пиерре Пувис де Цхаваннес, сликар (* 1824)
• 20. 11. - Јохн Фоwлер, инжењер лондонског метроа (* 1817)
• 24. 12. - Шарбел Макхлуф, маронитски свећеник, католички светац (* 1828)

Референце

1898 на Wикимедијиној остави