1799

Ово је чланак о години 1799.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1760-е  1770-е  1780-е  – 1790-е –  1800-е  1810-е  1820-е
Године:	1796 1797 1798 – 1799 – 1800 1801 1802

1799. по календарима

Грегоријански	1799. (MDCCXCIX)
Аб урбе цондита	2552.
Исламски	1213–1214.
Ирански	1177–1178.
Хебрејски	5559–5560.
Бизантски	7307–7308.
Коптски	1515–1516.
Хинду календари
• Викрам Самват	1854–1855.
• Схака Самват	1721–1722.
• Кали Yуга	4900–4901.
Кинески
• Континуално	4435–4436.
• 60 година	Yин Земља Коза (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11799.
Подробније: Календарска ера

Година 1799 (MDCCXIX) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 3 и 5. 1. - У Цариграду склопљени формални уговори између Османског царства, Русије и Британије против Француске.
• 9. 1. - Британски премијер Wиллиам Питт Млађи уводи порез на приход у износу од 2 шилинга на 1 фунту, а како би се финанцирао наставак рата са револуционарном Француском.
• 12. 1. (23 Нивôсе VII године Републике по револуционарном календару) - Француски револуционарни ратови: војска Напуљског Краљевства се предаје након француске противофанзиве ген. Цхампионнета, у Напуљу долази до грађанског рата између републиканаца и лаззарона.
• јануар - Посебним султановим хатишерифом повучена ранија заповест о протеривању јаничара из Београдског пашалука, враћена им права и поседи - судбоносно, јер ће 1801. преузети власт. Суочена с ратом са Француском, османска Порта такође опрашта видинском господару Пазваноглуу и поставља га за пашу са три туга.
• јануар - У Црну Гору стигла руска царска грамата, којом су потврђене раније грамате. Обећана подршка руске флоте и 1.000 дуката годишње.
• јануар - Побуна Xхоса у јужној Африци је увод у Трећи Xхоса рат (до 1803).
• 17. 1. - Стрељана група малтешких патриота на челу са Дун Микиел Xерријем. Малта је у под француском окупацијом али је опкољена од Британаца и савезника.

Италија 1799.

• 21. 1. (2 Плувиôсе ан VII) - Французи стигли у Напуљ, проглашена Партенопејска Република.

Фебруар/Вељача

• 4. 2. - Ранија олигархијска Република Луцца, недавно окупирана од Француза, добила демократски устав (застава: ) - у јулу пада под аустријску окупацију.
• 7. 2. - Умро умировљени, али фактички, кинески qинговски цар Qианлонг - цар Јиаqинг са заиста преузима владу. Први потез је елиминација Хесхена, Qианлонговог миљеника и наводно најкорумпиранијег званичника у кинеској историји. У земљи су побуне Белог лотоса и Миао.
• 8. 2. - Кардинал Фабризио Руффо се искрцао на Калабрији, уз помоћ Мицхеле Пезза, званог Фра Диаволо и других вођа банди, организује сељаке против напуљских републиканаца (→ санфедизам).
• 9. 2. (21 Плувиôсе) - Квази рат: америчка фрегата УСС Цонстеллатион заробила француску L'Инсургенте код Невиса у Карибима.
• 10. 2. (22 Плувиôсе) - Наполеонов поход на Египат и Сирију: Наполеон креће из Египта на Сирију.
• 8 - 16. 2. - Намештени референдум у корист прикључења Пијемонтске републике Француској.
• фебруар - Цар Павле I враћа Суворова за маршала - добиће команду над аустро-руском армијом у Италији (→ Друга италијанска кампања).
• 16. 2. - Максимилијан I. Јосип нови је баварски изборник (1799-1806, краљ 1806-25). Шеф владе је Маxимилиан вон Монтгелас (до 1817).
• 18. 2. - Влашки кнез Цонстантин Хангерли задављен по султановом наређењу. Враћа се Алеxандру Морузи (до 1801).
• 19. 2. (1 Вентôсе) - Французи заузимају Ел-Ариш после опсаде.
• 28. 2. (10 Вентôсе) - Акција од 28. фебруара 1799.: британска фрегата ХМС Сyбилле победила француску Форте испред Калкуте у Бенгалском заливу, страдала оба капетана.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Мароканско-шпански уговор (Слимане и Карло IV.) о границама Цеуте.
• 3. 3. (13 Вентôсе) - Рат Друге коалиције: руско-османска Опсада Крфа, на челу са адм. Ушаковом, окончана предајом француског гарнизона. Јонска острва ће бити организована као Република Седам Острва (1800-15, Французи се враћају 1807).
• 7. 3. (17 Вентôсе) - Француски поход на Египат и Сирију: Опсада Јаффе се окончава Наполеоновим заузећем Јаффе у Палестини након чега масакрира 2000 албанских заробљеника.

"Бонапарта посећује кужне у Јаффи"

• 11. 3. (21 Вентôсе) - Спектакуларна Наполеонова посета оболелима од куге у јерменском манастиру св. Николе у Јафи (овековечена Гросовом сликом 1804).
• 12. 3. (22 Вентôсе) - Француска објављује рат Хабсбуршком царству јер су дозволили прелаз руских трупа. Армије: ду Данубе (Јоурдан), д'Хелвéтие (Массéна) и д'Италие (Сцхéрер па Мореау).
• март - Велики војвода Тоскане Фердинанд III бежи у Беч, Французи остају до јула.
• март - Фриесова побуна: пенсилванијски Немци одбијају платити федерални порез на куће и земљу, застрашују и ометају порезнике.
• 19. 3. - Пиерре-Симон Гирард води експедицију из Каира у Горњи Египат, ту је и скулптор Јеан-Јацqуес Цастеx.
• 20. 3. - 21. 5. (30 Вентôсе - 2 Праириал) - Неуспела Наполеонова Опсада Акре.
• 21. 3. (1 Герминал) - Битка код Острацха је први окршај Рата друге коалиције у Немачкој, надвојвода Карло поразио Јоурдана.
• 23. 3. (3 Герминал) - Битка код Фелдкирцха: Јелачићеви Аустријанци поразили Массéнине Французе у Ворарлбергу. Јелачић унапређен у фелдмаршала и одликован витешким крижем реда Марије Терезије.
• 25. 3. (5 Герминал) - Битка код Стоцкацха: Карло поново побеђује Јоурдана - Французи се повлаче према Црној шуми.
• 29. 3. - Америчка држава Неw Yорк доноси закон којим се предвиђа постепено укидање ропства.
• март, крајем - Хаџи Мустафа-паша добио ферман којим је потврђен за београдског везира (у граду је још од прошлог октобра); уводи нове намете, што изазива незадовољство народа. Затим: у Београд долазе видински јаничари, отпуштене пашине крџалије дизале побуну, која је морала бити сузбијана уз помоћ јаничара.

Април/Травањ

• 5. 4. (16 Герминал) - Битка код Магнана: аустријска победа у Италији.
• 16. 4. (27 Герминал) - Битка на планини Табор: Французи разбили пашу из Дамаска.
• 18. 4. (29 Герминал) - Избори у Француској, одржани у клими несигурности (рат и регрутација, дефлација и фискална реорганизација), дају резултат неповољан за водеће Директоре.
• 25. 4. (6 Флорéал) - Бруиxова експедиција: главнина француске атлантске флоте се успела провући кроз британску блокаду из Бреста према Медитерану.

"Суворов у Милану"

• 27. 4. (8 Флорéал) - Битка код Цассана на Ади: Суворов поразио Мореауа, два дана касније улази у Милано. Он ће у овом походу поништити Наполеонове добитке из 1797.
• 29. 4. (10 Флорéал) - Убијена двојица француских дипломата који су учествовали у Растаттском конгресу, неуспешном покушају склапања мира између Француске и Хабсбурга.

Мај/Свибањ

• 4. 5. - Четврти англо-мyсоре рат се окончава британским заузећем Серингапатама и погибијом мајсорског владара Типу Султана - учвршћена британска хегемонија над Јужном Индијом.
• 10. 5. - Сенат Дубровачке Републике доноси одлуку, под притиском француске изнуде новца, да сваки дубровачки поданик мора купити одређену количину соли - у Конавлима долази до буне, потакнуте од Аустрије.
• 21. 5. (2 Праириал) - Француски поход на Египат и Сирију: Опсада Акре завршена француским повлачењем, након успјешне обране турских снага под Џезар пашом - први већи пораз у Наполеоновој каријери (повлачи се услед обавештења да Британци превозе Турке у Египат).
• 24. 5. - У олуји код Аљаске потонуо Феникс, брод Руско-америчке компаније, страдао је и први епископ Кодијака, Јоасаф Болотов.
• 26. 5. - Суворов у Торину. Сардински краљ ће му доделити титулу кнеза.
• 27. 5. (8 Праириал) - Рат Друге коалиције: Битка код Wинтертхура у којој аустрријске трупе наносе пораз француским снагама у сјевероисточној Швицарској.
• 31. 5. (12 Праириал) - У Паризу се обнавља Цомéдие-Франçаисе, затворена 1793.

Јун/Јуни/Липањ

• 13. 6. - Кардинал Фабризио Руффо ушао уз помоћ руских и турских бродова у Напуљ - Партенопејска република је срушена, Калабрези и лазарони пљачкају и убијају недељама.
• 13. 6. - Тоуссаинт Лоувертуре закључио тројну трговачку конвенцију са Британијом и САД за отварање хаићанских лука. Истог месеца почиње Рат ножева са јужним командантом Андрé Ригаудом.
• 17. 6. - Пазваноглу заузима Пореч (дан. Доњи Милановац), Ћоса Мустафа одлази на Ада Кале, које ће бити неуспешно нападнуто почетком јула.
• 18. 6. - Пуч 30. преријала VII године, Сиеyес је доминантна фигура у Директорију, којег жели срушити.
• 18. 6. - Акција од 18. јуна 1799: Британци заробили пет француских бродова близу Тоулона.
• 20. 6. (2 Мессидор) - Битка на Требији: Суворов поразио Мацдоналдове Французе и пољску легију. Крај Пијемонтске републике.
• 22. 6. (4 Мессидор) - Шипка од платине дужине једног метра похрањена у француски Национални архив - мèтре дес Арцхивес служи као стандард до 1889.
• 24. 6. - Умро дубровачки надбискуп Лујо Спагнолетти, наслиједића га Никола Бан (1800-15).

Јул/Јули/Српањ

Камен из Росетте

• 7. 7. - Аретинци на челу са Лорензом Маријем ушли у Фиренцу, прогањају републиканце.
• 8. 7. - Указом цара Павла I успостављен монопол Руско-америчке компаније у Руској Америци, чија је граница дефинисана као 55. паралела. Компанију води Николај Резанов, а први гувернер РА је Александар Андрејевич Баранов (до 1818).
• 12. 7. (24 Мессидор) - У Француској донесен Закон о таоцима - племићи и родитељи емиграната ће бити узети као таоци у департманима којима прете нереди.
• 12. 7. - Цомбинатион Ацт: у страху од јакобинске активности, у Британији забрањени синдикати и колективно преговарање (опозвано 1824).
• 12. 7. - Сички владар Рањит Сингх заузима Лахоре.
• 15. 7. (27 Мессидор) - Француски капетан Пиерре Боуцхард у египатском граду Рашиду проналази Камен из Росетте.
• јул - У Паризу основано Друштво пријатеља једнакости и слободе - поновно окупљање бивших јакобинаца је одмах под ударом владе и јавности, укинути су већ у августу.
• 16. 7. - Алеxандер вон Хумболдт у Латинској Америци (1799-1804): стигао је у дан. Венецуелу, истражује Ориноцо.
• 20. 7. (2 Тхермидор) - Јосепх Фоуцхé постаје француски министар полиције (до 1810).

"Абукирска битка" на Тријумфалној капији

• 25. 7. (7 Тхермидор) - Копнена Абукирска битка - Турци су поражени али француска позиција у Египту нема перспективе.
• 27. 7. (9 Тхермидор) - Обавезни зајам од богатих у Француској.
• 28. 7. (10 Тхермидор) - Суворов заузео Мантову.

Август/Аугуст/Коловоз

• 15. 8. (28 Тхермидор) - Битка код Новија: аустро-руска победа над Французима у Пијемонту, погинуо ген. Бартхéлемy Цатхерине Јоуберт.
• 20. 8. - Британци заузели холандски Суринам (до 1802. и опет 1804-16).
• 23. 8. (6 Фруцтидор) - Бонапарта напушта Египат, команду преузима Јеан Баптисте Клéбер.
• 27. 8. (10 Фруцтидор) - Рат Друге коалиције – Англо-руска инвазија Холандије: Велика Британија и Русија започињу заједничку експедицију против Батавске Републике - успешно искрцавање код Цаллантсоога.
• 29. 8. - Папа Пио VI. умро у Француској, у Валенцеу (покопан у сијечњу, пренесен у Рим 1801/02).
• 30. 8. - Влиетерски инцидент: 12 батавијских бродова се предало Британцима након побуне.
• август-септембар - Неуспешни ројалистички Тулуски устанак.

Септембар/Рујан

• 3. 9. (23. 8. по ј.к.) - Цар Павле I дао Малтешким витезовима Приоратски дворац у Гатчини.
• 5. 9. - Опат укинутог бенедиктинског самостана на Локруму отишао из Дубровника.
• септембар - Убијен Кара-Исмаил, заповедник видинских јаничара у Београду, који је покушавао да их дисциплинује.
• 19. 9. (3 Јоур Цомплéментаире) - Битка код Бергена: франко-холандске трупе поразиле британско-руске инвадоре.
• 26. 9. (4 Вендéмиаире ан VIII) - Друга битка код Зüрицха: Андрé Массéна одлучујуће поразио Корсаковљеве Русе у Швајцарској, прије но што су се могли спојити са Суворовом - овај предузима стратешко повлачење преко Алпа за које ће добити титулу генералисима.
• 30. 9. - Друга напуљска инвазија окончава Римску Републику - папа стиже догодине.

Октобар/Листопад

"Суворов прелази Алпе"

• 6. 10. (14 Вендéмиаире) - Рат Друге коалиције: Битка код Цастрицума у којој француске и низоземске трупе наносе одлучујући пораз англо-руским снагама искрцаним у Низоземској.
• 9. 10. (17 Вендéмиаире) - Наполеон стигао у Француску, у Паризу је 16. 10.
• 9. 10. - Британска фрегата ХМС Лутине потонула са пошиљком злата у Западнофризијским отоцима - већина злата није пронађена, звоно са брода се користи у згради Лондонског Ллоyда.
• 12. 10. (20 Вендéмиаире) - Јеанне Геневиèве Лаброссе се попела балоном до 900 метара и скочила падобраном.
• 15. 10. (23 Вендéмиаире) - Француски ројалисти, шуани, дижу и трећу побуну на западу Француске - угушена у фебруару.
• 16 - 17. 10. - Акција од 16. октобра 1799.: Британци заробили код Вига две фрегате са благом из Нове Шпаније.
• 18. 10. - Алкмаарска конвенција: крај непријатељстава у Батавијској републци, англо-руски експедициони корпуса се има повући што пре. Русија овог месеца прекида коалицију са Аустријом, незадовољна држањем савезника у Швајцарској и Италији, а ни савез са Британијом неће дуго потрајати.
• 23. 10. (1 Брумаире) - Луциен Бонапарте постаје предсједник Савјета пет стотина.
• 23. 10. (12. 10. по ј.к.) - Хоспиталери пренели у Гатчину три своје реликвије: честицу Часног крста, икону Богородице Филермосе и десницу Јована Крститеља (од 1932. у Југославији).
• 23. и 30. 10. - Два венчања руских принцеза у Гатчини: Јелена Павловна за Фриедрицха Лудwига зу Мецкленбурга и недељу дана касније Александра Павловна за надвојводу Јосепха, палатина Угарске (једини брачни савез између Романова и Хабсбурга).

Новембар/Студени

18 Брумаире

• 9. 11. - Пуч 18. брумаиреа: Наполеон збацио Директоријум и прогласио се за првог конзула.
• 13. 11. - Французи у Анкони се предају Аустријанцима и Русима. у блокади места је учествовао и руски капетан гроф Никола Војновић.
• 22. 11. (1 Фримаире) - Цхарлес Маурице де Таллеyранд-Пéригорд поново министар ино. послова Француске (до 1807 и 1814-15).
• 26. 11. - Руске трупе улазе у Тифлис/Тбилиси (цртеж).
• 30. 11. - У хабсбуршкој Венецији се састаје конклава за избор новог папе (Пио VII., сљедећег ожујка).

Децембар/Просинац

• 3. 12. (12 Фримаире) - Битка код Wиеслоцха: Французи поражени у Бадену.
• 10. 12. (19 Фримаире) - У Француској званично усвојен метрични систем (једини законски систем 1801-1812. и коначно од 1840).
• 13. 12. (22 Фримаире) - Усвојен Устав VIII године (на снази од 25. дец.), успостављен Конзулат - озакоњена Наполеонова диктаторска овлашћења; ово се сматра крајем Француске револуције. Извршну власт имају три конзула (Бонапарта, Цамбацéрèс и Лебрун), али заправо Први конзул, Бонапарта. Парламент је тродоман.
• крајем године - Архимандрит Троноше Стеван Јовановић отрован након што је тражио храну за народ од зворничког Капетан-паше, запретивши да ће је добити од Аустријанаца ако он одбије.
• 31. 12. - Распуштена Холандска источноиндијска компанија.

Кроз годину

• Изграђена црква манастира Савина код Херцег Новог.
• Португалски принц Јоãо постаје принц-регент због менталне болести мајке, краљице Марије I (краљ 1816-26).
• 1799-1800 - Некадашњи париски Плаце Роyал добио име Плаце дес Восгес, јер је департман Восгес први платио порез и послао добровољце.
• Туку'ахо, владар Тонге, убијен у завери поглавица - грађански ратови трају до 1845.
• Лудwиг ван Беетховен објавио Клавирску сонату бр. 8, Патетичну.
• Францисцо Гоyа објављује албум Лос цаприцхос али је убрзо повучен из продаје.
• Наука и техника:
  • Пиерре-Симон Лаплаце објављује петотомну "Небеску механику" (1799-1825).
  • Царл Фриедрицх Гаусс у докторату доказује основну теорему алгебре.
  • 1799-1800 - Алессандро Волта направио Волтин ступ.
  • Георге Схаw описао чудноватог кљунаша - проучаваоци у почетку мисле да се ради о некаквој подвали.
  • Wиллиам Цоцкерилл прави машине за обраду влакна у Белгији (тада делу Француске), чиме започиње континенталну текстилну индустрију.
  • Марие Франçоис Xавиер Бицхат: "Трактат о мембранама уопште и нарочито о разним мембранама", пионирско дело хистологије.

Рођења

• 6. 1. - Једедиах Смитх, трапер, истраживач америчког Запада († 1831)
• 31. 1. - Родолпхе Тöпффер, швицарски писац, илустратор и карикатурист, "отац стрипа" († 1846)
• 26. 2. - Беноîт Паул Éмиле Цлапеyрон, физичар, пионир термодинамике († 1864)
• 28. 2. - Игназ вон Дöллингер, католички теолог, повјесничар Цркве († 1890)
• 16. 3. - Анна Аткинс, ботаничарка, пионирка фотографије († 1871)
• 17. 4. - Елиза Ацтон, пионирка кухарица († 1859)
• 20. 5. - Хонорé де Балзац, француски књижевник († 1850)
• 21. 5. - Марy Аннинг, пионирка палеонтологије († 1847)
• 27. 5. - Фроментал Халéвy, композитор († 1862)
• 30. 5. - Фердо Ливадић, складатељ, илирац († 1879)
• 6. 6. - Александар Сергејевич Пушкин, руски књижевник († 1837)
• 25. 6. - Давид Доуглас, ботаничар († 1834)
• 4. 7. - Оскар I, краљ Шведске и Норвешке († 1859)
• 19. 9. - Јован Хаџић (Милош Светић), српски књижевник, преводилац, предс. Матице српске († 1869)
• 18. 10. - Цхристиан Фриедрицх Сцхöнбеин, хемичар († 1868)

Смрти

• 9. 1. - Мариа Гаетана Агнеси, математичарка, теологиња, добротворка (* 1718)
• 22. 1. - Хораце-Бéнéдицт де Сауссуре, пионир алпинизма и метеорологије (* 1740)
• 29. 1. - Никола Шкрлец Ломнички, хрватски правник, политичар, економист (* 1729)
• 4. 2. - Éтиенне-Лоуис Боуллéе, архитекта (* 1728)
• 7. 2. - Qианлонг, фактички цар Кине (* 1711)
• 12. 2. - Лаззаро Спалланзани, свећеник, биолог, физиолог (* 1729)
• 16. 2. - Карл Тхеодор, изборник Баварске (* 1724)
• 19. 2. - Јеан-Цхарлес де Борда, математичар, политиколог, поморац (* 1733)
• 22. 2. - Хешен, кинески званичник (* 1750)
• 3. 4. - Пиерре Цхарлес Ле Монниер, астроном (* 1715)
• 6. 4. - Александар Безбородко, велики канцелар Русије (* 1747)
• 2. 5. - Јуан Виценте де Гüемес, бивши вицекраљ Нове Шпаније (* 1738)
• 4. 5. - Типу Султан, владар Мyсореа у Индији (* 1750)
• 18. 5. - Пиерре Беаумарцхаис, књижевник и полихистор (* 1732)
• 7. 6. - Барбара Цампанини алиас Ла Барберина, италијанска балерина (* 1721)
• 30. 6. - Францесцо Царацциоло, напуљски револуционарни адмирал (* 1752)
• 2. 8. - Јацqуес-Éтиенне Монтголфиер, супроналазач балона (* 1745)
• 5. 8. - Рицхард Хоwе, британски адмирал флоте (* 1726)
• 15. 8. - Бартхéлемy Цатхерине Јоуберт, француски генерал (* 1769)
• 20. 8. - Елеонора Фонсеца Пиментел, песникиња, револуционарка у Напуљу (* 1752)
• 29. 8. - Пио VI., папа (* 1717)
• 6. 10. - Wиллиам Wитхеринг, ботаничар, геолог итд. (* 1741)
• 9. 10. - Пиерре Пигнеау де Бехаине, саветник вијетнамског владара (* 1741)
• 6. 12. - Јосепх Блацк, хемичар, физичар (* 1728)
• 14. 12. - Георге Wасхингтон, амерички политичар и први предсједник Сједињених Америчких Држава
• 31. 12. - Јеан-Франçоис Мармонтел, писац, историчар (* 1723)
• Семјон Зорич, руски генерал српског порекла (* 1743-5)
• Фрањо Грацић, крешевски фрањевац и лијечник (* 1740)
• Фрањо Себастијановић, свећеник, професор црквене повијести и теологије (* 1741)

Референце

Литература

• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-I)

1799 на Wикимедијиној остави