16. 8.

16. коловоз/аугуст/август (16. 8.) је 228. дан у години по грегоријанском календару (229. у преступној години) До краја године има још 137 дана.

Догађаји

1717. — У бици код Београда у аустријско-турском рату принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна.
1777. — Битка код Беннингтона - на пољу сјеверозападно од истоимена града у држави Неw Yорк у којој су Американци, у борби за независност, побиједили.
1819. — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.
1858. — Председник САД Џејмс Бјукенен и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.

1901-1950

1906. — У тешком потресу који је погодио Чиле погинуло је више од 10.000 људи.
1919. — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије.
1947. — Вођа бугарске Сељачке странке Никола Петков осуђен је на смрт због наводних планова за извођење преврата.

1951-2000

1953. — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадек је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ.
1960. — Ципар (Кипар) стекао независност од Велике Британије, а архиепископ Макариос постао је први председник Републике.
1974. — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. 7. извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.
1994. — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.
1995. — Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта.
1995. — Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија.
1997. — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм [Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.
1999. — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.
2000. — Радикални талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде.

21. стољеће

2002. — У главном граду Ирака, Багдаду, пронађено тело палестинског герилског вође Сабри ал-Бана, познатијег као Абу Нидал (65). Био је заклети непријатељ палестинског председника Јасера Арафата. Његова фракција Револуционални фронт ал-Фатаха се 1974. године издвојила из Арафатове Палестинске ослободилачке организације (ПЛО), уз образлозење да је ПЛО постао сувише умерен.
2002. — Монсунске поплаве у Јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.
2003. — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористицки напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

.

Рођења

1832. — Wилхелм Wундт, њемачки филозоф и психолог (у. 1920.).
1845. — Габриел Липпманн, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику 1908, који је пронашао процес фотографисања у природним бојама. Конструисао је и капиларни електрометар и засновао принцип о одржању електрицитета (у. 1921.).
1878. — у Кули рођен композитор Исидор Бајић, оснивач музичке школе у Новом Саду и аутор прве војвођанске опере, Кнез Иво од Семберије.
1913. — Менацхем Бегин, израелски политичар.
1921. — Чарлс Буковски.
1923. — Схимон Перес, израелски политичар.
1928. — Атиф Пуриватра, теоретичар еволуције бошњачког националног идентитета.
1946. — Павао Павличић, хрватски књижевник и романописац.
1950. — Неда Украден, српска певачица забавне музике.
1954. — Јамес Цамерон, канадски филмски редатељ и продуцент.
1958. — Мадонна, америчка пјевачица, глумица, музичка поп легенда, списатељица, активистица и поп-икона.
1962. — Стеве Царелл, амерички комичар, глумац, продуцент, сценариста и редитељ.
1965. — Горан Баре, хрватски глазбеник познат као оснивач и главни вокал винковачког роцк састава Мајке.
1965. — Наташа Лучанин, српска глумица.
1968. — Славиша Јокановић, бивши српски ногометни репрезентативац и тренер.
1968. — Цловис Цорниллац, француски глумац.
1971. — Стефан Клос, њемачки ногометаш.
1973. — Милан Рапаић, бивши хрватски ногометаш. Играч је за којега се дуго говорило како је један од најталентиранијих хрватских ногометаша.
1974. — Никола Куљача, бивши српски ватерполист.
1974. — Дидиер Цуцхе, швицарски алпски скијаш.
1978. — Матеја Свет, најуспешнија југословенска представница у алпском скијању.
1980. — Фернандãо, бразилски-шпањолски малоногометаш.
1981. — Роqуе Санта Цруз, парагвајски ногометаш.

.

Смрти

1899. — Роберт Бунсен, њемачки кемичар (р. 1811.).
1921. — краљ Петар I Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. и потом до смрти, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (р. 1844.).
1949. — Маргарет Митцхелл, америчка књижевница, ауторица популарног романа 00Прохујало са вихором (р. 1900.).
1956. — Бéла Бласкó, познат као Бела Лугоси, амерички филмски глумац мађарског порекла (р. 1882.).
1959. — Wанда Ландоwска, пољска чембалистица и складатељица (р. 1879.).
1948. — Бабе Рутх, амерички играч басебалла и национална икона САД (р. 1859.).
1973. — амерички микробиолог пореклом украјински Јеврејин Селман Абрахам Wаксман, добитник Нобелове награде за медицину 1952. за проналазак стрептомицина (р. 1888.).
1975. — Владимир Куц, руски атлетичар (р. 1927).
1977. — Елвис Преслеy, амерички пјевач (р. 1935.).
1984.— Душан Радовић, српски писац
1995. — Љубиша Броћић, српски ногометаш и ногометни тренер (р. 1911.).
2003. — Иди Амин Дада, угандски диктатор. .
2005. — Алекасандар Гомељски, бивши руски и совјетски кошаркашки тренер, играч, јеврејског поријекла (р. 1928).
2009. — Целестин Сарделић, бивши хрватски политичар (р. 1944.).
2018. — Аретха Франклин, америчка пјевачица позната као "Краљица соула" (р. 1942.).

Благдани

Празници и дани сећања

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар