21. 1.

21. јануар/сијечањ (21. 1.) је 21. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 344 дана (345 у пријеступној години).

Догађаји

1897. — Рођена српска глумица Љубинка Бобић, чланица Народног позоришта у Београду од 1920. Током дуге каријере тумачила је најразличитије ликове, а ненадмашном се сматра њена интерпретација Живке у комедији "Госпођа министарка" Бранислава Нушића.
1911. — у Монте Карлу одржан први ауто-рели.
1919. — у Даблину Конгрес партије Шин фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.
1936. — Едвард VIII постао краљ Велике Британије после смрти оца Џорџа V. Абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.
1942. — немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.
1942. — мађарски фашисти у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
1954. — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „Наутилус“.
1976. — два англо-француска “конкорда” истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.
1976. — у СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.
1986. — у експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.
1997. — канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.
1998. — на позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.
1998. — у Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

.

Рођења

1277. — Галеаззо I Висцонти, милански регент 1322 - 1328.
1338. — Царло V, зван Мудри, француски краљ.
1561. — Францис Бацон, енглески филозоф (у. 1626.).
1763. — Аугустин Робеспиерре, француски политичар.
1861. — српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске краљевске академије, професор и директор Уметничке школе у Београду. Израдио велик број споменика, биста, медаља и жанр-фигура.
1895. — Цристобал Баленциага, шпањолски креатор високе моде.
1905. — Цхристиан Диор, француски модни креатор.
1905. — Wанда Wасилеwска, пољска књижевница.
1924. — Беннy Хилл, британски комичар († 1992.).
1941. — шпански оперски певач Пласидо Доминго. Дебитовао 1966. у Мексику и врло брзо стекао репутацију једног од највећих тенора у другој половини XX века.
1951. — Јефф Коонс, амерички поп-арт умјетник.
1952. — Биллy Оцеан, тринидадски музичар.
1953. — Паул Аллен, суоснивач компаније "Мицрософт".
1954. — Тхомас де Маизиèре, њемачки политичар.
1956. — Геена Давис, америчка глумица.
1961. — Иво Пуканић, био је уредник хрватског тједника Национала. Дипломирао је на Факултету политичких знаности, а од 1991. ради као уредник у тједнику Глобус (у. 2008.).
1961. — Халид Муслимовић, босанскохерцеговачки пјевач народне глазбе.
1961. — Цорнелиа Прöлл, аустријска алпска скијашица.
1964. — Александар Шоштар, бивши српски ватерполиста који је играо у репрезентацији СР Југославије.
1970. — Ален Бокшић, хрватски ногометаш, "Ватрени 1998.".
1972. — Цатхерине Сиацхоqуе, колумбијска глумица.
1974. — Харис Мујезиновић, бивши босанскохерцеговачки кошаркаш.
1976. — Наташа Марковић, српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.
1982. — Ницолас Махут, француски тенисер.
1984. — Дејан Миловановић, српски ногометаш.
1988. — Ванесса Хесслер, талијанско-америчка манекенка и глумица.

.

Смрти

1737. — Игњат Ђурђевић, хрватски барокни пјесник и преводитељ, повјесничар, астроном и биограф (* 1675.).
1793. — на гијотини погубљен француски краљ Луј XVI. Револуционарни Конвент свргнуо га са престола у септембру 1792, а потом осуђен на смрт због велеиздаје.
1851. — Алберт Лортзинг, њемачки складатељ, био је глумац, оперни пјевач (тенор буффо) и диригент (* 1801.).
1924. — у Горком код Москве умро Владимир Иљич Уљанов Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије, теоретичар марксизма који је значајно утицао на међународни раднички покрет. Његово балсамовано тело изложено у у маузолеју на Црвеном тргу у Москви.
1938. — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом. Снимио око 500 филмова, међу којима први кратки филм „Партија карата“ и први дугометражни „Драјфусова афера“. Његов скроман атеље пропао 1908. у наглом развоју филмске индустрије.
1950. — умро британски писац-сатиричар Џорџ Орвел, аутор приповедака, есеја и романа, међу којима су најпознатији „1984.“ и „Животињска фарма“.
1957. — српски композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић. Диригент београдског Народног позоришта, директор Српске музичке школе и музичких школа „Станковић“ и „Мокрањац“.
1976. — Агатха Цхристие, енглеска књижевница (* 1890.).
1959. — амерички филмски режисер и продуцент Сесил Блаунт де Мил, познат по историјским спектаклима и мелодрамама.
2002. — у Лос Анђелесу у 81. години умрла Пеги Ли, легенда џез и поп-музике.

Празници и дани сећања

Српска православна црква слави:.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар