Драмски филм

Драмски филм је филмски жанр који понајвише овиси о унутарњем развоју стварних ликова који се суочавају с емоционалним темама. Драмске теме као што су алкохолизам, наркоманија, расне предрасуде, религијска нетолеранција, сиромаштво, криминал и корупција стављају ликове у сукоб са њима самима, другима, друштвом и чак природним феноменима.

Овај филмски жанр у супротности је с акцијским филмом, који се ослања на динамичну акцију и физички сукоб, али и на површну карактеризацију. Сви филмски жанрови могу укључивати драмске елементе, али обично се филмови који се сматрају драмским фокусирају углавном на драму главног сукоба.

Поџанрови

Драмски филм укључује велики спектар филмских жанрова. Због великог броја драмских филмова, ови филмови су поткатегоризирани:

• Криминалистичка драма и Правосудна драма - Развој лика темељи се на темама које укључују криминал, провођење закона и правосудни сустав.
• Повијесна драма (спектакл) (укључује Ратни филм) - Филмови који се фокусирају на драмске догађаје у повијести.
• Биографска драма (биопиц) - Филмови који се фокусирају на истините приче о стварним људима.
• Хуморна драма - у којој је једнак или приближно једнак омјер хумора и озбиљног садржаја.
• Мелодрама - под-тип драмског филма који користе приче које ће дирнути емоције публике. Мелодраматске приче често се баве "кризама људских емоција, пропалим романсама или пријатељствима, затегнутим обитељским односима, трагедијом, болешћу, неурозама или емоционалним и физичким тегобама." Филмски критичари често користе појам "пејоративно како би нагласили нереалистичну, патосом набијену, испразну причу о романси или познатој ситуацији са стереотипним ликовима (често укључује средишњи женски лик) која се првенствено обраћа женској публици." Мелодрама се понекад назива и "женским филмом" или "цхиц флицом".
• Романтични филм - под-тип драмског филма који се ослања на романтичну љубав.
• Трагедија - драма у којој је пад јунака узрокован недостатком у његовом карактеру или великом погрешком у просуђивању.

Рани филм - 1950-е

Од нијеме ере до педесетих, драме су биле средство за поучавање публике. Филмови као што су Плодови гњева (1940.) показују посљедице господарске кризе. Орсон Wеллес је рекао како Грађанин Кане (1941.) није биографија Wиллиама Рандолпха Хеарста, него комбинација многих људи из те ере. У педесетима је почео успон познатих драмских глумаца. Драмски филм се фокусирао на однос и развитак јунака. Све о Еви (1950.) се фокусира на жене и њихове односе с мушкарцима. Бунтовник без разлога (1955.) је приказивао тинејџерску тјескобу. Филмови као што су 12 гњевних људи (1957.) и Анатомија једног уморства (1959.) показују правосудну праксу. Педесете су биле и деби за Акиру Куросаву и филмове као што су Рашомон (1950.) и Седам самураја (1950.).

1960-е и 1970-е

Шездесете су донијеле политички вођене драме фокусиране на рат, као што су Суђење у Нüрнбергу (1961.) и Манџуријски кандидат (1962.). Спортске драме биле су предмет инспирације; примјери су Хазардер (1961.) и Доwнхилл Рацер (1969.).

Тијеком седамдесетих, модерни драмски редатељи снимили су неке од својих првих филмова. Францис Форд Цоппола снимио је Кума (1972.). Мартин Сцорсесе је режирао Таксиста (1976.), Улице зла (1973.) и глазбену драму Неw Yорк, Неw Yорк (1977.). Сyлвестер Сталлоне је створио једну од најуспјешнијих спортских драмских раншиза Роцкy (1976.) те режирао наставак Роцкy II (1979.). Осим тога, спортске су се драме фокусирале на напоре спорташа као што су Брианова пјесма (1970.) и Затворски круг (1974.). Продуцирани су ратни филмови с нагласком на Други свјетски рат који су били најреалстичнији до тада. Тора! Тора! Тора! (1970.), Паттон (1970.) и Апокалипса данас (1979.), који приказују изазове и напоре рата, и данас се сматрају класичним ратним филмовима.

1980-е - 1990-е

У осамдесетима су се драмски филмови понајвише оријентирали на емоционалне теме. Учини праву ствар (1989.), деби Спикеа Лееја, те Боја пурпура (1985.) били су карактерне студије афроамеричке културе и повијести. Ратне драме и даље су играле велику улогу: тако је Вод смрти (1986.) приказивао ужасе Вијетнама. Подморница (1981.) је приказала њемачки поглед на Други свјетски рат. Е.Т. (1982.) Стевена Спиелберга и Бладе Руннер Ридлеyја Сцотта биле су драме с примјесом знанствене фантастике.

Тијеком деведесетих, Добри момци (1990.) су приказали црну, сирову страну мафије. Искупљење у Схаwсханку (1994.), смјештен у затвор, имао је снажну тему наде, као и Сцхиндлерова листа (1993.) на тему холокауста. Драма је искомбинирана и с егзистенцијалистичким трилерима, као што је Клуб бораца (1999.) и прича о тјескоби предграђа у Вртлогу живота (1999.). Расни односи били су тема Генерације X (1998.), а епидемија АИДС-а Пхиладелпхије (1993.). Биле су заступљене и хуморне драме као што су Бартон Финк (1991.) и Јеррy Магуире (1996.).

2000-е

У 2000-има међу редатељима су постали популарни биографски филмови као што су Али (2001.), Фрида (2002.), Раy (2004.) и Ход по рубу (2005.), посебно међу онима који су били у потрази за признањима струке као што су Осцари. Гладијатор (2000.) је епски драмски филм који је покренуо цијели низ сличних остварења у сљедећим годинама. Заљевски рат и слични сукоби постали су инспирација за драмске филмове као што су Пад црног јастреба (2001.) и Гуштери (2005.).