Монизам

Монизам је метафизички или филозофски став који све појаве своди на један јединствени духовни или материјални принцип по којем је свијет оно апсолутно разумљиво само по себи и објашњава се самим собом, за разлику од дуализма и плурализма који прихватају два или више темељних принципа. Оснивач монизма био је Ернст Хаецкел. Хаецкел је од дарвинизма учинио неку врсту религијске природне филозофије коју је назвао монизам. Вјеровао је да ће монизам, та религија знаственог материјализма,искоријенити не само дуализам већ и кршћанство. Као протулијек кршћанству,монизам је необична мјешавина чистог материјализма и квазипантеистичког обожавања природе. По Хаецкелу и монистима,кршћанска предрасуда по којој сваки припадник људске врсте посједује нематеријалну душу имала је за посљедицу заштиту слабијих од суровости природног одабира. Монизму је била потребна медицина која ће истодобно лијечити и убијати. Ова нова медицина неће само промицати убијање већ и самоубојство.

Назван према грчкој ријечи монос, што значи један. Да је битак (срж, оно што нас чини и испуњава) само један. Код Платона је битак била идеја.