Wikipedija

1807.

godina

1807 (MDCCCVII) је била редовна година која почиње у четвртак у грегоријанском, односно редовна година која почиње у уторак у јулијанском календару, који касни 12 дана.

Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија: 1770-е  1780-е  1790-е  – 1800-е –  1810-е  1820-е  1830-е
Године: 1804 1805 1806 – 1807 – 1808 1809 1810
1807.. по календарима
Грегоријански 1807.. (MDCCCVII)
Аб урбе цондита 2560.
Исламски 1221–1222.
Ирански 1185–1186.
Хебрејски 5567–5568.
Бизантски 7315–7316.
Коптски 1523–1524.
Хинду календари
• Викрам Самват 1862–1863.
• Схака Самват 1729–1730.
• Кали Yуга 4908–4909.
Кинески
• Континуално 4443–4444.
• 60 година Yин Ватра Зец
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11807.
п • р • у
Подробније: Календарска ера
1807:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Рођења • Смрти

Догађаји

уреди

Јануар/Сијечањ

уреди

Фебруар/Вељача

уреди
 
"Наполеон на бојишту Еyлау", део Гросове слике

Март/Ожујак

уреди
  • 2. 3. - Забрањен увоз робова у САД, почевши од следеће године.
  • 7. 3. (23. 2. по ј.к.) - Сулејман-паша кренуо из Београдског града (откривено је да је позивао суседне пашалуке у помоћ), али је убијен - следе покољи Турака у Београду и другим местима[1].
  • 9. 3. - Турци напустили и Доњи град Београдске тврђаве, чиме је читав град ослобођен.
  • 9. 3. - Алеxандре Пéтион је председник Републике Хаити, на југу земље (до 1818).
  • 10. 3. - Руска флота заузима острво Тенедос.
  • 14. 3. - Острво Бонапарте (Реунион) у Индијском океану погодио је још један циклон, након олуја прошле зиме и суше - разорена пољопривреда напушта кафу, каранфилић и памук у корист шећерне трске.
  • 18. 3. - Александријска експедиција: Британци се искрцавају у Египту, у корист мамелука против Мухамед Алија. Пуштени су у Александрију, али немају среће у унутрашњости - земљу напуштају у септембру.
  • 19. 3. - Пруски град Данзиг под француском опсадом.
 
"Полазак регрута" (Боиллy)
  • 24. 3. - Умро сплитски надбискуп Лелије Ципико - столица упражњена до 1828, када је снижена у бискупију, удружену са макарском.
  • 25. 3. - Закон о трговини робовима је забрањује у Британској империји (ропство је укинуто 1833).
  • 25. 3. - Британска влада Wиллиама Гренвиллеа пала по питању еманципације католика, чему се краљ противи. Следи Wиллиам Цавендисх-Бентинцк, 3. војвода од Портланда (до 1809) на челу присталица покојног Питта (W.C-Б. је већ био премијер 1783).
  • 25. 3. - Жељезница Сwансеа анд Мумблес у јужном Wалесу постаје прва која превози путнике са картама (коњска вуча, дуљина 8,8 км).
  • 29. 3. -   Хеинрицх Wилхелм Олберс открио астероид 4 Веста (до 1850-их је сматрана за планету).
  • 31. 3. (19. 3. по ј.к.) - Председник Правителствујушчег Совјета кнез Сима Марковић изјавио да Србија сматра себе за независну државу, након што су Турци тражили 20.000 војника за рат против Русије[1].

Април/Травањ

уреди
 
Неке битке српског устанка
  • април-јун - Наполеон станује у замку Финцкенстеин, ту је и Марие Wалеwска с којом се упознао зимус.
  • 7. 4. - У Француској су већ позвани регрути из класе 1808, јединице дају и Италијани и Шпанци[2].
  • 4 - 12. 4. - Фробергова побуна на британској Малти.
  • април - У Срему је избио Тицанов устанак - убрзо угушен.
  • април - Црногорски и херцеговски устаници опколили Никшић, али Црногорци се повлаче; покушавају да освоје Клобук и Требиње али су поражени (Турцима су помагали Французи)[1]
  • април - Јаков Ненадовић покушава да нападне Соко, али убрзо одустаје.[3]
  • 21. 4. - Мухамед Али поразио Британце код Розете.
  • 24. 4. (12. 4. по ј.к., Велики петак) - Тешке борбе код Делиграда, смртно рањен Вуча Жикић[1].
  • 26. 4. - Бартенстеински уговор: пруско-руски споразум против Наполеона.
  • пролеће - Миленко Стојковић води борбе око Неготина, српске чете допиру до Видина, али биће опкољен између Штубика и Малајнице[1].
  • пролеће - Покрет српских сељака у 20 села спахилука Воћин (Вучин) на челу са Стеваном Филиповићем из Науковца због спахијских неправди.[4]
  • пролеће - лето - Први српски устанак: устаници улазе у Прокупље и Куршумлију, покушавају са Лесковцем, воде борбу у Грделичкој клисури. Са Рогозне привремено блокирају пут из Косова према Босни. Накратко заузимају Прибој, Рудо и Вишеград. Семберија и босанско Подриње су у устанку, што босански ајани и паше сузбијају[5].

Мај/Свибањ

уреди
 
Мустафа IV
  • 10. 5. - Уговор из Финкенстеина између Француске и Персије - франко-персијска алијанса траје само до 1809.
  • мај - Милорадович покушао заузети Гиургиу али се мора вратити у Букурешт.
  • мај - Пронела се гласина да панчевачки Срби намеравају побити све Немце на Тијелово - у граду и околини је појачана аустријска војска[6].
  • 22 - 23. 5. - Дарданелска битка: Сењавинов успех.
  • 24. 5. - Данзиг се предао Французима, маршал Лефебвре ће добити титулу Дуц де Дантзиг.
  • 29. 5. - Јаничари на челу са Кабакçı Мустафом, противници реформи Низам-I Цедид, збацили султана Селима III и поставили Мустафу IV (до 1808).
  • мај, крајем - Српска офанзива према Босни[3].
  • 30. 5. - Бој код Троноше, близу Лознице (?) погинуо Конда Бимбаша.
  • мај-јун - Битка на Штубику, у источној Србији.
  • мај-јун - Руски поморци Хвостов и Давидов спалили јапанско насеље на Итурупу, пљачкају јапанске бродове око Хокаида.[7]

Јун/Јуни/Липањ

уреди
 
Битка код Фриедланда
 
"Сусрет Наполеона I и цара Александра I у Тилситу" (Роехн, 1808)

Јул/Јули/Српањ

уреди
 
Пруски губици (плаво)
  • 7 - 9. 7. - Тилситски мир: Наполеон склапа мир са Русијом и Пруском. Русија улази у савез са Француском (→ Англо-руски рат (1807–1812) и Фински рат са Шведском 1808-09). Русија препушта Француској Боку которску и Јонска острва. Пруска остаје без половине територије, основани су француски клијенти:
  • 10. 7. (28. 6. по ј.к.) - Срби заузели ужичку тврђаву.[8]
  • 10. 7. - Руски изасланик пуковник маркиз Паулучи, саставио са Србима у војном логору код Неготина "договор" којим се Србија потпуно ставила под заштиту Русије[1][8].
  • 19. 7. - Наполеон захтева од Португала да до 1. септембра затвори луке за британске бродове.
  • 21. 7. - Након француског конзулата, у Травнику је отворен и аустријски (конзул Паул Јосепх вон Митессер стиже следеће године).[9]
  • 20. 7. - Браћа Ниепце, Ницéпхоре и Цлауде, добила патент за пyрéолопхоре, рани мотор са унутрашњим сагоревањем, с прашкастим горивом. Исте године, Швајцарац Франçоис Исаац де Риваз је направио СУС мотор са водоником као горивом.
  • 27. 5. - Ген. Герхард вон Сцхарнхорст је задужен за војну реформу у Пруској.

Август/Аугуст/Коловоз

уреди
  • 2. 8. - У Београд стигао руски посланик Константин Родофиникин - Карађорђе није присутан[1].
  • 4. 8. - Наполеон прогласио Кнежевину Ерфурт - себи подређен посед, енклаву унутар Рајнске конфедерације (до 1814).
  • 6. 8. (или 9.8.?) - Доситеј Обрадовић стигао у Београд - свечани дочек, уз пуцање топова.
  • 9. 8. - Француски министар иностраних послова Цхарлес Маурице де Таллеyранд-Пéригорд дао оставку.
  • 11. 8. - Британци позивају данског краља у антифранцуски савез.
  • 12. 8. - Француска и Шпанија захтевају од Португала да објави рат Британији - ови само прекидају односе.
  • 12. 8. - Британски командант у Буенос Аиресу закључио примирје - напуштање Б. А. и Монтевидеа. Самостална одбрана земље јача осећања независности цриолло-са (→ Мајска револуција 1810).
  • 15. 8. - Далматински провидур Дандоло шаље Наполеону предлог за признање православне цркве у Далмацији - овај то потврђује годину дана касније. Мармон ове године тражи од викара Зелића да врбује Србе за француску војску[10].
  • 16. 8. - Француски ген. Лауристон улази у Котор након што су Руси и Црногорци напустили Боку.
  • 16. 8. - Енглески ратови: британско искрцавање у Данској, Копенхаген је убрзо опкољен.
 
Макета Фултоновог пароброда
  • 17. 8. - Прво путовање Фултоновог пароброда Нортх Ривер Стеамбоат, или Цлермонт: Худсоном, тада познатим као Северна река, од Неw Yорка до Албанyја за 32 сата путовања и 20 сати станке, просечна брзина 8 км/х. Редовни превоз путника следећег месеца.
  • 18. 8. - У Милану отворена Арена дел Форо Бонапарте, каснија Арена Цивица, вишенаменски стадијум.
  • 20. 8. (8. 8. по ј.к.) - Карађорђе дао пристанак на Родофиникинов нацрт државног уређења Србије (јак Сенат и кнез са уским овлашћењима) - али руски цар га није одобрио из обзира према Аустрији[1].
  • 24. 8. - Опсада Стралсунда: Французи узимају град Швеђанима, који су тако избачени из Немачке (следе острва Дäнхолм 25. 8. и Рüген 7. 9.).
  • 24. 8. - У Слобозији закључено примирје између Русије и Турске.[11]. У споразуму нису поменути Срби (цар Александар га није одобрио)[1]. Затишје на српско-турском фронту траје до 1809.

Септембар/Рујан

уреди
 
Бомбардирање Копенхагена

Октобар/Листопад

уреди
  • 9. 10. - Пруске реформе, у Стеиновој изведби: укинуто је кметство.
  • 10. 10. - Конвенција из Фонтаинеблеауа о разграничењу Аустрије и Наполеонове Италије: Монфалцоне се враћа Аустрији, десна обала Соче остаје Италији.
  • 12. 10. - Француска војска ген. Јунота прелази шпанску границу, на путу према Португалу.
  • 13. 10. - Основано Лондонско геолошко друштво, најстарије на свету.
  • октобар - Побуна у Позњу (?), у Босни[1].
  • 26. 10. - Англо-руски рат: цар Александар објављује рат због напада на Копенхаген.
  • 27. 10. - Тајни франко-шпански Уговор из Фонтаинеблеауа: Браганзе би биле избачене из Португала а земља подељена на три дела. Истог дана је откривена Ел Есцоријалска завера крунског принца Фернанда против главног министра Годоyа.
  • 30. 10. - Енглеска флота блокирала Лисабон, само два дана након приспећа Сењавинове флоте - остаје десет месеци у овој луци.
  • 31. 10. - Потписан фрацуско-дански савез (Англо-дански рат).

Новембар/Студени

уреди
  • 1/2. 11. - Велики пожар у манастиру Савина, за шта су осумњичени француски официри.
  • 11. 11. - Још једно британско наређење о трговачкој блокади француске Европе: сви неутрални бродови морају проћи кроз енглеске луке пре пристајања на Континент.
  • новембар - Митрополит Аксентије, изасланик васељенског патријарха, преноси Србима Портине поруке - ови траже гаранцију Русије и Француске[8].
 
Укрцавање португалске краљевске породице за Бразил
  • 17. 11. - Детроитски уговор између САД и неколико индијанских племена: предали су велики комад земље у југоисточном Мичигену и северозападном Охају.
  • 19 - 30. 11. - Франко-шпанска Инвазија Португала - увод у Пенинсуларни рат (до 1814, углавном у Шпанији).
  • 29. 11. - Португалски двор на челу са регентом Јоãом одлази из Лисабона у Бразил где стижу у јануару (Јоãо ће се вратити 1821).
  • 30. 11. - Французи у Лисабону.

Децембар/Просинац

уреди
  • 10. 12. - У складу са Уговором из Фонтаинеблеауа, Наполеон прикључио Француској Краљевину Етрурију, некадашње Велико Војводство Тоскана (догодине формирани департмани Арно, Мéдитерранéе и Омброне). Као надокнада малолетном владару је замишљена Краљевина Северна Лузитанија.
  • 13. 12. - У Лисабону избијају нереди након што су на јавним зградама истакнуте француске заставе. Касније током месеца је наметнут велики порез.
  • децембар - Прва "Обраћања немачкој нацији", предавања филозофа Ј. Г. Фицхтеа у којима се залаже за немачки национализам, у културном смислу.
  • 17. 12. - Наполеонов Милански декрет: ниједна европска земља не сме трговати са Британијом, сваки брод у додиру са Енглезима или енглеском луком ће се третирати као енглески.
  • 22. 12. - Закон о ембаргу: САД уводе ембарго страним земљама, нарочито Британији и Француској.
  • 25. 12. - Укинуто кметство у Варшавском војводству - сељаци могу напустити земљу али без имовине.
  • 27. 12. - Тхомас Парр, британски резидент у Бенгкулуу на Суматри, остао без главе у побуни.
  • децембар, крајем - Али-паша зворнички дошао у Крупањ са војском али након битке је принуђен на повлачење.[12]

Кроз годину

уреди
 
Ингрес: Портрет госпође Дувауцеy

Рођења

уреди
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1807.

Смрти

уреди
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1807.

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Ћоровић. Историја српског народа - Руско-српски савез. растко.рс
  2. ↑ Давид Г. Цхандлер (1 Децембер 2009). Тхе Цампаигнс оф Наполеон. Симон анд Сцхустер. стр. 559–. ИСБН 978-1-4391-3103-9. 
  3. ↑ 3,0 3,1 Миливоје Васиљевић. 1. Географско-топографски положај Сокола. растко.рс
  4. ↑ Историја с.н. V-2, 30
  5. ↑ Историја с.н. V-1, 45
  6. ↑ Историја с.н. V-2, 26
  7. ↑ Г. Патрицк Марцх (1996). Еастерн Дестинy: Руссиа ин Асиа анд тхе Нортх Пацифиц. АБЦ-ЦЛИО. стр. 85–. ИСБН 978-0-275-95648-6. 
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 др Васиљ Поповић. Европа и српско питање у периоду ослобођења (1804-1918). растко.рс
  9. ↑ Мустафа Гафиц - ГРАД ВЕЗИРА I КОНЗУЛА - Знаменитости Травника. Мост 128-129 (39-40) - цасопис за образовање, науку и културу
  10. ↑ Историја с.н. V-2, 281-2
  11. ↑ Тхе Аннуал Регистер: Wорлд Евентс .... 1807. - 1827. ПроQуестрел. 1827. стр. 742–. 
  12. ↑ Александар Ђурђев. Бела Црква. растко.рс
Литература
  • Историја српског народа, Пета књига, први том, Од Првог устанка до Берлинског конгреса, СКЗ Београд 1981 (V-1)
  • Историја српског народа, Пета књига, други том, Од Првог устанка до Берлинског конгреса, СКЗ Београд 1981 (V-2)
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1807.&oldid=42327893”