Jump to content

Rade Mihaljčić

From Wikipedia, the free encyclopedia

Rade Mihaljčić
Mihaljčić in Banja Luka, 2008
Born(1937-01-21)21 January 1937
Died26 March 2020(2020-03-26) (aged 83)
OccupationHistorian

Rade Mihaljčić (Serbian Cyrillic: Раде Михаљчић; 21 January 1937 – 26 March 2020[1]) was a Serbian historian and academic. Most of his works deal with medieval Serbia, especially the Serbian empire and the Battle of Kosovo.[2]

Major works

[edit]

Monographies:

  • The Fall of the Serbian Empire (Kraj Srpskog carstva), 1975.
  • Lazar Hrebeljanović - istorija, kult, predanje, 1984.
  • Heroes of the Kosovo Legends (Junaci kosovske legende), 1989.
  • Mihaljčić, Rade (1989). The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition. Beograd: BIGZ.
  • Bezimeni junak, 1995.
  • Boj na Kosovu u bugaršticama i epskim pesmama kratkog stiha, 1995, co-author with Jelka Ređep
  • Prošlost i narodno sećanje, 1995; Srpska prošlost i narodno sećanje, 2001.
  • Izvorna vrednost stare srpske građe, 2001.
  • Vladarske titule oblasnih gospodara - prilog vladarskoj ideologiji u starijoj srpskoj prošlosti, 2001.
  • Zakoni u starim srpskim ispravama, 2006.

Articles:

  • Selišta. Prilog istoriji naselja u srednjovekovnoj srpskoj državi, Zbornik FF u Beogradu IX-1 (1967) 173–224.
  • Gde se nalaѕio grad Petrus?, Prilozi KJIF 34, 3–4 (1968) 264–267.
  • Bitka kod Aheloja, Zbornik FF u Beogradu XI-1 (1970) 271–275.
  • Vojnički zakon, Zbornik FF u Beogradu XII-1 (1974) 305–309.
  • Knez Lazar i obnova srpske države, O knezu Lazaru, Beograd 1975, 1–11.
  • Stavilac, IČ HHIII (1976) 5–21.
  • L‘État Serbe et l‘universalisme de la seconde Rome, Da Roma alla terza Roma, Roma, Constatinopoli, Mosca, Roma 1983, 375–386.
  • Djed, Dmitar Zvinimir, Dorf, Lexikon des Mittelalters III-6, München 1985.
  • Dabiša, Lexikon des Mittelalters III-7, München 1985.
  • Drijeva, Lexikon des Mittelalters III-7, München 1985.
  • Otroci, IG 1-2 (1986) 51–57.
  • Lazar Hrebeljanović, Lexikon des Mittelalters V, München 1990.
  • Istorijska podloga izreke „Od Kulina bana“, IG 1-2 (1992) 7–13.
  • Vladarska titula gospodin, IG 1-2 (1994) 29–36.
  • Kosovska legenda kao istorijski izvor, Godišnik na Sofiiski universitet „Sv. Kliment Ohridski“ 86–5 (1992–1993), Sofija 1995, 51–59.
  • La corégence dans l’État des Nemanić, Σύμμεικτα 11 (Αθήνα 1997) 215–227.
  • Prezimena izvedena od titula, Raskovnik 87–88 (proleće–zima 1997), Tematski zbornik Marko Kraljević, istorija, mit, legenda, Beograd 1998, 9–34.
  • Mara Hrebeljanović, Danica 2000, Beograd 1999, 127–147.
  • Gospodar – vladarska titula Ivana Crnojevića, Zapisi 3–4 (1999) 7–15.
  • Dušanov zakonik u sudskoj praksi, Dušanov zakonik – 650 godina od njegovog donošenja, Banja Luka 2000, 35–50.
  • Povelja kralja Stefana Tvrtka I Kotromanića knezu i vojvodi Hrvoju Vukčiću Hrvatiniću, Stari srpski arhiv (SSA) 1 (Beograd 2002) 117–129.
  • Hrisovulja cara Uroša melničkom mitropolitu Kirilu, SSA 2 (2003) 85–97.
  • Mljetske povelje cara Uroša, SSA 3 (2004) 71–87.
  • Hrisovulja cara Uroša manastiru Hilandaru, SSA 4 (2005) 151–160.
  • Hrisovulja cara Uroša manastiru Hilandaru o daru kaluđera Romana, SSA 5 (2006) 139–148.
  • Slovo braće Brankovića manastiru Hilandaru, SSA 6 (2007) 151–166 (co-author with Irena Špadijer).
  • Povelja Stefana Ostoje Dubrovčanima, Građa o prošlosti Bosne (GPB) 1 (Banja Luka 2008) 123–135.
  • Povelja kralja Ostoje kojom potvrđuje ranije darovnice Dubrovniku, SSA 7 (2008) 163–173)

References

[edit]
  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. "Преминуо академик Раде Михаљчић". rts.rs. Retrieved 26 March 2020.{{cite web}}: CS1 maint: multiple names: authors list (link)
  2. ^ Encyclopedia of Serbian Historiography, Sima Ćirković and Rade Mihaljčić (eds.), Belgrade, 1997.
[edit]