Wiktionary

стругати

Serbo-Croatian

edit

Etymology

edit

Inherited from Proto-Slavic *strugati.

Pronunciation

edit
  • IPA(key): /strǔːɡati/
  • Hyphenation: стру‧га‧ти

Verb

edit

стру́гати impf (Latin spelling strúgati)

  1. (transitive) to file (smooth, grind, or cut with a file)
  2. (transitive) to plane (smooth a wooden surface with a plane)
  3. (transitive) to grind, sharpen
  4. (transitive) to scrape, grate, scratch, rasp
  5. (transitive) to scrub (floor etc.)

Conjugation

edit
Conjugation of стругати
Infinitive: стругати Present verbal adverb: стружући Past verbal adverb: — Verbal noun: стру́га̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present стружем стружеш струже стружемо стружете стружу
Future Future I стругат ћу1
стругаћу 		стругат ћеш1
стругаћеш 		стругат ће1
стругаће 		стругат ћемо1
стругаћемо 		стругат ћете1
стругаћете 		стругат ће1
стругаће
Future II бу̏де̄м стругао2 бу̏де̄ш стругао2 бу̏де̄ стругао2 бу̏де̄мо стругали2 бу̏де̄те стругали2 бу̏дӯ стругали2
Past Perfect стругао сам2 стругао си2 стругао је2 стругали смо2 стругали сте2 стругали су2
Pluperfect3 би̏о сам стругао2 би̏о си стругао2 би̏о је стругао2 би́ли смо стругали2 би́ли сте стругали2 би́ли су стругали2
Imperfect стругах стругаше стругаше стругасмо стругасте стругаху
Conditional I стругао бих2 стругао би2 стругао би2 стругали бисмо2 стругали бисте2 стругали би2
Conditional II4 би̏о бих стругао2 би̏о би стругао2 би̏о би стругао2 би́ли бисмо стругали2 би́ли бисте стругали2 би́ли би стругали2
Imperative — стружи — стружимо стружите —
Active past participle стругао m / стругала f / стругало n стругали m / стругале f / стругала n
Passive past participle струган m / стругана f / стругано n стругани m / стругане f / стругана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

edit
edit

Ukrainian

edit

Etymology

edit

Inherited from Old Ruthenian стрꙋга́ти (struháti), from Proto-Slavic *strugati.

Pronunciation

edit
  • IPA(key): [strʊˈɦate]
  • Audio:(file)

Verb

edit

струга́ти • (struháty) impf (perfective стру́гнути)

  1. (transitive) to plane, to whittle, to adze, to shave (to remove thin slices off wood, metal, etc., with a sharp tool)
  2. (transitive) to shave off, to cut into (thin slices)
  3. (figuratively, intransitive) to rage (of wind, blizzard, etc.)

Conjugation

edit
Conjugation of струга́ти, струга́ть (class 1a // 6c, imperfective, transitive and intransitive)
For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
imperfective aspect
infinitive струга́ти, струга́ть
struháty, struhátʹ
participles present tense past tense
active — —
passive — стру́ганий
strúhanyj
impersonal: стру́гано
strúhano
adverbial струга́ючи, стру́жучи
struhájučy, strúžučy 		струга́вши
struhávšy
present tense future tense
1st singular
я 		струга́ю, стружу́
struháju, stružú 		бу́ду струга́ти, бу́ду струга́ть, струга́тиму
búdu struháty, búdu struhátʹ, struhátymu
2nd singular
ти 		струга́єш, стру́жеш
struháješ, strúžeš 		бу́деш струга́ти, бу́деш струга́ть, струга́тимеш
búdeš struháty, búdeš struhátʹ, struhátymeš
3rd singular
він / вона / воно 		струга́є, стру́же
struháje, strúže 		бу́де струга́ти, бу́де струга́ть, струга́тиме
búde struháty, búde struhátʹ, struhátyme
1st plural
ми 		струга́єм, струга́ємо, стру́жем, стру́жемо
struhájem, struhájemo, strúžem, strúžemo 		бу́демо струга́ти, бу́демо струга́ть, струга́тимемо, струга́тимем
búdemo struháty, búdemo struhátʹ, struhátymemo, struhátymem
2nd plural
ви 		струга́єте, стру́жете
struhájete, strúžete 		бу́дете струга́ти, бу́дете струга́ть, струга́тимете
búdete struháty, búdete struhátʹ, struhátymete
3rd plural
вони 		струга́ють, стру́жуть
struhájutʹ, strúžutʹ 		бу́дуть струга́ти, бу́дуть струга́ть, струга́тимуть
búdutʹ struháty, búdutʹ struhátʹ, struhátymutʹ
imperative singular plural
first-person — струга́ймо, стружі́м, стружі́мо
struhájmo, stružím, stružímo
second-person струга́й, стружи́
struháj, stružý 		струга́йте, стружі́ть
struhájte, stružítʹ
past tense singular plural
ми / ви / вони
masculine
я / ти / він 		струга́в
struháv 		струга́ли
struhály
feminine
я / ти / вона 		струга́ла
struhála
neuter
воно 		струга́ло
struhálo

Derived terms

edit
Prefixed verbs

References

edit
Retrieved from "https://en.wiktionary.org/w/index.php?title=стругати&oldid=79937834"