Izrael i Palestinci: Ekstremistički doseljenici ubrzano zauzimaju teritoriju Zapadne obale

U oktobru prošle godine, palestinska baka Aješa Štajeh kaže da je jedan čovek uperio pušku u njenu glavu i naredio joj da napusti mesto koje je zvala domom 50 godina.

Ona je za BBC rekla da je oružana pretnja bila kulminacija sve nasilnije kampanje i zastrašivanja koji su započeli 2021. godine, nakon što je ilegalna doseljenička ispostava ustanovljena blizu njenog doma na okupiranoj Zapadnoj obali.

Broj ovih ispostava porastao je rapidno poslednjih godina, pokazuje nova analiza BBC-ja.

Trenutno ih ima najmanje 196 širom Zapadne obale, a 29 njih je postavljeno prošle godine - više nego bilo koje prethodne.

Ispostave- koje mogu biti farme, grozdovi kuća ili čak grupe karavana - često nemaju definisane granice i ilegalne su i prema izraelskom i prema međunarodnom pravu.

Ali BBC Svetski servis imao je uvid u dokumente koji pokazuju da organizacije sa bliskim vezama sa izraelskom vladom obezbeđuju novac i zemljište korišćeno za ustanovljavanje novih ilegalnih ispostava.

BBC je takođe analizirao obaveštajne podatke dostupne javnosti da bi proučio njihovo širenje i istražio doseljenika za kog Aješa Štajeh tvrdi da joj je pretio.

Stručnjaci kažu da ispostave mogu da zauzmu velike delove zemljišta brže od naselja i da su sve više povezane sa nasiljem i zastrašivanjem palestinskih zajednica.

Zvanična statistika za broj ispostava ne postoji.

Ali BBC Oko je pregledalo njihove spiskove i njihove lokacije koje su sakupili izraelski aktivisti koji se protive naseljima Mir sada i Karem Navot - kao i Palestinska uprava, koja upravlja delom Zapadne obale.

Analizirali smo stotine satelitskih snimaka da bismo verifikovali da su ispostave podignute na tim lokacijama i potvrdili godinu u kojoj su osnovane.

BBC je takođe pregledao objave na društvenim mrežama, publikacije izraelske vlade i izvore vesti kako bismo to potvrdili i pokazali da su ispostave još uvek u upotrebi.

Naša analiza pokazuje da je od 2019. godine podignuta najmanje polovina (89) od 196 ispostava koje smo verifikovali.

Neke od njih su povezane su sa sve većim nasiljem nad palestinskim zajednicama na Zapadnoj obali.

Početkom ove godine, britanska vlada je sankcionisala osam ekstremističkih doseljenika zbog podstrekavanja na nasilje ili vršenja nasilja nad Palestincima.

Najmanje šestoro njih osnovalo je ilegalne ispostave ili živelo na njima.

Bivši komandant izraelske vojske na Zapadnoj obali Avi Mizrahi kaže da su većina doseljenika izraelski građani koji poštuju zakon, ali priznaje da postojanje ispostava čini nasilje verovatnijim.

„Kad god podignete ispostave u oblasti, to dovodi do tenzije sa Palestincima koji žive u istoj toj oblasti", kaže on.

Jedan od ekstremnih doseljenika koje je sankcionisala Velika Britanija bio je Moše Šarvit - čovek za koga Aješa kaže da joj je pretio oružjem.

I njega i ispostavu koju je podigao manje od 800 metara od Aješine kuće takođe je sankcionisala vlada SAD u martu.

Njegova ispostava opisana je kao „baza iz koje on čini nasilje nad Palestincima".

„Pretvorio nam je živote u pakao", kaže Aješa, koja je sada primorana da živi sa sinom u gradu nadomak Nablusa.

Ispostave nemaju nikakvo zvanično izraelsko odobrenje za planiranje gradnje - za razliku od naselja, koja su veće, obično urbane enklave podignute širom Zapadne obale, ilegalne su prema izraelskom zakonu.

Oba se smatraju ilegalnim prema međunarodnom pravu, koje zabranjuje naseljavanje civilnog stanovništva na okupiranoj teritoriji.

Ali mnogi doseljenici koji žive na Zapadnoj obali tvrde da, kao Jevreji, oni imaju versku i istorijsku vezu s ovom zemljom.

U julu je vrhovni sud Ujedinjenih nacija, mišljenju koje je postavilo presedan, rekao da Izrael mora da obustave sve doseljeničke aktivnosti i evakuiše sve doseljenike sa Okupirane palestinske teritorije.

Izrael je odbacio mišljenje kao „suštinski pogrešno" i jednostrano.

Uprkos tome što ispostave nemaju zakonski status, ima vrlo malo dokaza da izraelska vlada pokušava da spreči rapidni rast njihovih broja.

BBC je video nove dokaze koji pokazuju da dve organizacije sa bliskim vezama sa izraelskom državom obezbeđuju novac i zemlju a podizanje novih ispostava na Zapadnoj obali.

Jedna je Svetska cionistička organizacija (VZO), međunarodno telo osnovano pre više od veka koja je bila ključna za osnivanje države Izrael.

Ona ima Odeljenje za naseljavanje - odgovorno za upravljanje velikim delovima zemlje koje Izrael drži pod okupacijom od 1967. godine.

Odeljenje u celosti finansiraju izraelski javni fondovi i opisuje sebe kao „ruku izraelske države".

Ugovori do kojih je došao Mir sada, a koji je analizirao BBC, pokazuju da je Odeljenje za naseljavanje iznova dodeljivalo zemljište na kojem su dizane ispostave.

U ugovorima, VZO zabranjuje gradnju bilo kakvih struktura i kaže da zemljište sme da se koristi samo za ispašu i zemljoradnju - ali satelitski snimci pokazuju da su, u najmanje četiri slučaja, na njoj podignute ilegalne ispostave.

Jedan od tih ugovora potpisao je Zvi Bar Josef 2018. godine.

Njega su - kao i Mošea Šarvita - sankcionisale Velika Britanija i SAD početkom godine zbog nasilja nad Palestincima i njihovog zastrašivanja.

Kontaktirali smo VZO da bismo je pitali da li joj je poznato da se više delova zemlje dodeljeno za ispašu i zemljoradnju koristi za podizanje ilegalnih ispostava.

Ona nije odgovorila.

Isto pitanje smo postavili i Zviju Baru Josefu, ali nismo dobili nikakav odgovor.

BBC je takođe pronašao dva dokumenta koji pokazuju da je druga ključna doseljenička organizacija - Amana - dodelila kredit od stotine hiljada šekela kako bi pomogla u podizanju ispostava.

U jednom slučaju, organizacija je dodelila kredit od 270.000 američkih dolara doseljeniku da izgradi staklene bašte na ispostavi koja se smatra ilegalnom prema izraelskom zakonu.

Amana je osnovana 1978. godine i od tada je blisko sarađivala sa izraelskom vladom u izgradnji naselja širom Zapadne obale.

Ali poslednjih godina sve je više dokaza da Amana takođe pruža podršku ispostavama.

Na snimku sa sednice rukovodilaca iz 2021. godine, koju je u javnost prosledio jedan aktivista, izvršni direktor Amane Zev Hever može da se čuje kako kaže: „Poslednje tri godine jedna operacija koju smo proširili su stočarske farme [ispostave]."

„Danas je oblast koju oni kontrolišu skoro dvostruko veća od izgrađenih naselja."

Ove godine je Kanada uvrstila Amanu u rundu sankcija protiv pojedinaca i organizacija odgovornih za „nasilne i destabilišuće radnje protiv palestinskih civila i njihove imovine na Zapadnoj obali".

Sankcije nisu pominjale ispostave.

Postoji i trend izraelske vlade da retroaktivno legalizuje ispostave - praktično ih transformišući u naselja.

Prošle godine, na primer, vlada je otpočela proces legalizacije najmanje 10 ispostava i odobrila zakonski status za još najmanje šest.

U februaru je Moše Šarvit - doseljenik za kog Aješa Štajeh tvrdi da ju je izbacio iz rođenog doma - organizovao dan otvorenih vrata na vlastitoj ispostavi, koju je snimala lokalna snimateljska ekipa.

Govoreći otvoreno, on je izložio koliko efikasne ispostave umeju da budu prilikom zauzimanja zemlje.

„Ono za čim najviše žalimo mi doseljenici kad smo gradili naselja je da smo ostali zaglavljeni u okvirima ograda i da nismo mogli da se širimo", rekao je on okupljenoj masi.

„Farma je veoma važna, ali je najvažnija stvar za nas okolna oblast."

On je tvrdio da sada kontroliše oko 7.000 dunama (sedam kvadratnih kilometara) zemlje - u oblasti većoj od mnogih velikih, urbanih naselja na Zapadnoj obali čije se stanovništvo meri hiljadama.

Sticanje kontrole nad velikim oblastima, često na štetu palestinskih zajednica, ključni je cilj nekih doseljenika koji su osnovali ispostave i žive na njima, kaže Hagit Ofran iz Mira sada.

„Doseljenici koji žive na vrhovima brda [ispostavama] doživljavaju sebe kao 'zaštitnike zemlje', a njihov svakodnevni posao je da izbacuju Palestince iz oblasti", kaže ona.

Aješa kaže da je Moše Šarvit započeo kampanju maltretiranja i zastrašivanja maltene istovremeno kad je podigao ispostavu krajem 2021. godine.

Kad god je njen muž Nabil vodio koze na ispašu na pašnjacima koje je koristio decenijama, Šarvit bi brzo stigao u terenskom vozilu, i on i mladi doseljenici bi terali životinje odatle, kaže on.

„Rekao sam mu da ćemo otići ako vlada, ili policija, ili sudija, kažu da moramo da idemo", kaže Nabil.

„On mi je odgovorio: 'Ja sam vlada, ja sam sudija, i ja sam policija.'"

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Ograničavanjem pristupa pašnjacima, doseljenici iz ispostava poput Mošea Šarvita mogu da dovode palestinske farmere u sve teže situacije, kaže Moajad Šaban, šef Komisije za kolonizaciju i zidni otpor Palestinske uprave.

„To je stiglo do tačke u kojoj Palestinci više nemaju ništa. Ne mogu da jedu, ne mogu da vode stoku na ispašu, ne mogu da dođu do vode", kaže on.

Posle napada Hamasa od 7. oktobra na jug Izraela i izraelskog rata u Gazi, maltretiranje Mošea Šarvita postalo je još agresivnije, kaže Ariel Moran, koji podržava palestinske zajednice koje se suočavaju sa agresijom doseljenika.

Šarvit je oduvek nosio sa sobom pištolj u polje, ali je sada počeo da prilazi aktivistima i Palestincima sa automatskom puškom prebačenom preko ramena i njegove pretnje su postale zlokobnije, kaže Ariel.

„Mislim da je video šansu za prečicu i ne želi još godinu ili dve postepenog iznurivanja palestinskih porodica."

„Uradiće to preko noći. I uspelo mu je."

Mnoge porodice, poput Aješine, koje kažu da su napustile domove posle pretnji Mošea Šarvita, učinile su to u nedeljama neposredno posle 7. oktobra.

Širom Zapadne obale, OCHA - Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova - kaže da je doseljeničko nasilje dostiglo „do sada neviđene razmere".

U proteklih 10 meseci, ona je zabeležila više od 1.100 doseljeničkih napada na Palestince.

Ubijeno je najmanje 10 Palestinaca, a više od 230 njih povređeno je od doseljenika posle 7. oktobra, kaže ona.

Najmanje pet doseljenika je ubijeno a najmanje 17 povređeno od Palestinaca na Zapadnoj obali u istom tom periodu, kaže OCHA.

U decembru 2023, dva meseca nakon što kažu da su bili oterani iz vlastitog doma, snimili smo Aješu i Nabila dok su se vraćali da pokupe stvari.

Kad su stigli u kuću, videli su da je ona bila ispreturana.

U kuhinji, kuhinjski elementi su visili sa šarki.

U dnevnoj sobi, neko je nožem oštetio sofe, isekavši presvlake.

„Nisam mu naudila. Ništa mu nisam uradila. Šta smo učinili da zaslužimo ovo?", kaže Aješa.

Dok su počeli da prebiraju po stvarima da bi procenili štetu, Moše Šarvit je stigao u bagiju.

Ubrzo zatim su stigli i izraelska policija i vojska.

Oni su rekli paru, i izraelskim mirovnim aktivistima koji su ih pratili, da moraju da napuste oblast.

„Nije nam ostavio ništa", rekla je Aješa za BBC.

Obratili smo se Mošeu Šarvitu u više prilika da bismo ga pitali šta je njegov odgovor na optužbe protiv njega, ali nije odgovorio.

U julu 2024. godine, BBC mu je prišao lično na njegovoj ispostavi da bi zatražio njegov odgovor na optužbe i da bi ga pitao da li će dozvoliti Palestincima - kao što je Aješa - da se vrate u oblast.

On je rekao da ne zna o čemu govorimo i negirao da je Moše Šarvit.

Grafike: Kejt Gejnor i tim za vizuelno novinarstvo Svetskog servisa

*Ovaj tekst je ažuriran 12. septembra 2024. godine

BBC je kontaktirao Mošea Šarvita u julu 2024. godine, a ne 2023, kao što je prethodno napisano.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]