Dušan Makavejev: Pionir crnog talasa u Jugoslaviji
Autor fotografije, Oliver Morris
- Autor, Jelena Maksimović
- Funkcija, Novinarka BBC
Autor filmova „Čovek nije tica", „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" (1967), „Nevinost bez zaštite" (1968), „Nedostaje mi Sonja Heni" (1972), „Sweet Movie" (1973), smatra se jednim od osnivača Crnog talasa.
Studirao je psihologiju, a prva znanja o filmu stekao je u čuvenom Kino klubu Beograd. Završio je režiju na Fakultetu dramskih umetnosti.
U ovom članku se pojavljuje sadržaj Twitter. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate Twitter politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa Twitter, 1
U ovom članku se pojavljuje sadržaj Twitter. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate Twitter politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa Twitter, 2
I po izboru tema i načinu tretiranja filmskog jezika, Makavejev je bio nesvakidašnja pojava u jugoslovenskom filmu.
„Makavejev je subverzivno i anarhično i duhovito primenio postupke avangardnog i eksperimentalnog filma na političke priče", kaže Ivan Velisavljević, dramaturg i urednik arhive medija u Domu kulture Studentski grad.
Po njemu, najznačajniji doprinos Makavejeva jugoslovenskoj kinematografiji je „radikalizacija teatralnog stila modernističkog filma, kao njegova lucidna montaža gotovih materijala (found footage), slavljenje života i seksualnosti, subkulture, humora i otpora čak i kada se filmovi bave mračnim pričama ili oštro kritikuju kapitalizam i staljinizam".
U intervjuu koji je dao američkom kritičaru Rodžeru Ibertu 1975, Makavejev je izjavio: „Cilj mojih filmova je ljudi u sebi prepoznaju ono što kod drugih ljudi ne prihvataju."
Sa cenzurom se susreo posle kratkog filma „Spomenicima ne treba verovati", koji je pažnju privukao erotskim scenama.
Autor fotografije, Venturelli
Zanimao se za rad psihologa Vilhelma Rajha i posvetio mu je film „W.R. Misterije organizma", koji je nagrađen na Filmskom festivalu u Kanu 1971.
Film nikada nije zvanično zabranjen - komisija za odobravanje filmova je dozvolila prikazivanje, ali se u slučaj umešalo Javno tužilaštvo koje je onemogućilo da film vidi jugoslovenska publika.
Tek 1986. godine, publika je imala priliku da pogleda film.
Na 47. Festu premijerno je prikazan dokumentarni film „Slučaj Makavejev" Gorana Radovanovića koji ispituje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji.
Posebno je usredsređen na političku i socijalnu klimu koja je dovela do toga da film „W.R. Misterije organizma" bude nezvanično zabranjen.
Ipak, Makavejev sebe nije smatrao disidentom i jednom prilikom je rekao da je „Jugoslavija sjajna sredina za film".
U ovom članku se pojavljuje sadržaj Twitter. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate Twitter politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa Twitter, 3
U ovom članku se pojavljuje sadržaj Twitter. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate Twitter politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa Twitter, 4
U ovom članku se pojavljuje sadržaj Twitter. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate Twitter politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa Twitter, 5
Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih nagrada: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hjugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, „Filmska legenda" koju dodeljuje Festival filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu.
O erudiciji i brzini mišljenja čuvenog reditelja, glumac Svetozar Cvetković, koji je sarađivao s njim na filmu „Gorila se kupa u podne" rekao je u dokumetarcu Dragomira Zupanca o Makavejevu.
„Sa njim možete da pričate na pet tema istovremeno. To jest on je mogao da priča, a vama ostaje da izaberete jednu temu i da se s njom izborite."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
