Zašto se u Srbiji pominju „strani agenti"

Šta spaja Ameriku, Rusiju i Srbiju?

Jedan od odgovora može biti Aleksandar Vulin.

Nekadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije, a aktuelni potpredsednik Vlade Srbije, od ruskog predsednika Vladimira Putina dobio je Orden prijateljstva zbog saradnje tajnih službi dve zemlje.

Amerika ga je stavila pod sankcije, optužujući ga da je „upleten u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkoticima i zloupotrebu javne funkcije".

Ali to nije jedina veza sa velikim silama.

Krajem novembra, dvojica poslanika Vulinovog Pokreta socijalista, člana vladajuće koalicije, podnela su Skupštini Srbije Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.

Pozvali su se na primer američkog FARA propisa, iako predlog neodoljivo podseća na ruski zakon o stranim agentima.

Dok je američki usvojen kao alatka u borbi sa nacističkom propagandom pre Drugog svetskog rata, u Rusiji stupa na snagu u vreme jačanja Putinove vlasti, i često se dopunjuje.

Poslednjih godina su slični zakoni usvojeni u Mađarskoj i nekadašnjim sovjetskim republikama Kirgistanu, Belorusiji i Gruziji, gde je izazvao velike proteste.

Nije Srbija prva ni na Balkanu sa ovakvim predlogom.

Gotovo identičan zakon, uz tvrdnje da bi doprineo transparentnosti rada nevladinih organizacija, predložen je, pa povučen proletos u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine.

I u Crnoj Gori je ovakav akt predložen, pa kasnije povučen.

Akt po pravilu predlažu proruske partije ili pojedinici, poput predsednika RS Milorada Dodika ili predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića.

Skoro uvek se pozivaju na američki propis, dok se ruski zakon retko pominje u zvaničnim obrazloženjima.

Na predlog zakona u Srbiji odmah su reagovali i američki Stejt dipartment i predstavnici Evropske komisije, izrazivši zabrinutost da nije u skladu sa osnovnim demokratskim vrednostima, između ostalog, i slobode govora i izražavanja.

Zakon bi mogao da „suzi prostor za delovanje građanskog društva, stigmatizuje organizacije civilnog društva i ometa rad nezavisnih medija", upozorili su iz Stejt dipartmenta.

Dvonedeljne spekulacije hoće li i kada stići na dnevni red skupštine prekinuo je predsednik Aleksandar Vučić.

„Srbija neće usvojiti zakon o agentima stranog uticaja, iako mnogi poslanici Srpske napredne stranke (SNS) misle da u njemu postoje dobri elementi", rekao je Vučić u jednom od čestih obraćanja javnosti.

Nije objasnio zašto su ga njegovi koalicioni partneri uopšte predložili.

Za razliku od Srbije, u Rusiji je ovakav zakon na snazi od 2012. i vremenom pooštravan, te su i pojedini BBC novinari proglašeni za agente stranog uticaja.

Kako je biti strani agent u Rusiji?

Piše: Ilja Barabanov, BBC novinar ruskog servisa

Jednog aprilskog petka ove godine, sedeo sam u kafiću sa društvom kada me je pozvala devojka.

„Želela sam da ti ja prva saopštim - proglasili su te za stranog agenta", rekla je.

U Rusiji se imena novih stranih agenata tradicionalno objavljuju petkom, i to u malim grupama, kako vest ne bi privukla mnogo pažnje.

Naravno, te večeri smo napravili žurku, iako to baš i nije bila radosna vest.

U Rusiji, koja ima skoro 150 miliona stanovnika, na spisku stranih agenata ima samo 495 ljudi.

Osim toga, za strane agente mogu da budu proglašeni mediji i nevladine organizacije.

U proseku jednom mesečno, 450 poslanika ruske Dume donosi nove zakone koji dodatno otežavaju život pomenutih 495 „agenata".

U tako velikoj zemlji, koja je skoro tri godine u ratu, kao da ne postoji ništa preče.

Od kada su me pre pola godine proglasili za stranog agenta, više ne mnogu da zarađujem od nekretnina i kreativnih delatnosti.

Da sam u Rusiji, ne bih imao od čega da živim.

Strani agenti ne mogu da budu poslanici ni na jednom nivou vlasti.

Pojedini opozicioni poslanici su zbog toga izgubili mandate.

Od pre samo nekoliko dana, strani agenti više ne mogu da budu ni članovi porote.

Pojedine nove zabrane su apsurdne. Na primer, pošto sam strani agent, u Pskovskoj oblasti više nemam pravo na subvencije za uzgoj krompira.

Ministarstvo poljoprivrede mi je pre nekoliko dana zabranilo da budem „agroagregator", šta god ta reč značila.

U poslednje tri godine, u Rusiji su za strane agente proglašeni pisci, glumci, novinari i aktivisti koji su se javno usprotivili ratu u Ukrajini.

U dokumentu, kojim mi je rusko Ministarstvo pravde saopštilo da sam postao strani agent, kao razloge su naveli da istupam protiv 'Specijalne vojne operacije', kako Kremlj naziva invaziju na Ukrajinu, i radim za BBC ruski servis.

Iz toga se jasno vidi da sam pod stranim uticajem, kakav dokaz još treba.

Neretko se dešava da se protiv ljudi, koji su proglašeni za strane agente pokreću krivični postupci.

U Rusiji se krivični postupci trenutno vode protiv svakog četvrtog stranog agenta.

Kremlj ne krije da je zakon donet samo da bi vlasti mogle da proteraju svakog ko im se ne dopada.

U praksi je takoreći nemoguće dokazati da niste strani agent i osporiti ovaj status na sudu.

Posledica ovog zakona u Rusiji je ozbiljna diskriminacija. Oni, koji ostaju u zemlji žive pod nekom vrstom građanske kazne.

Da li je Srbiji treba tako nešto - sami odlučite.

Ko bi u Srbiji bili agenti stranog uticaja?

U predloženom dokumentu piše da su agenti stranog uticaja sva udruženja i neprofitne organizacije koje u delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva.

Ideja je da se ove organizacije upišu u poseban registar Ministarstva pravde ili da u suprotnom plate novčanu kaznu.

Odnosi se na sve koje se bave političkim delovanjem, uz relativno široko definisano „sprovođenje političkih aktivnosti u svrhu ostvarivanja uticaja na formiranje javnog mnjenja radi postizanja političkih ciljeva".

Predlog se ne tiče onih koje se bave naukom, kulturom, socijalnom i zdravstvenom zaštitom, sportom, zaštitom prava potrošača, nacionalnih manjina ili osoba sa invalditetom, zaštitom životne sredine ili borbom protiv korupcije.

Srbiji je, rekao je Vulin, neophodan ovaj zakon jer se nevladine organizacije finansiraju „uvek iz inostranstva".

One su „osnovna su poluga svake obojene revolucije", niza događaja početkom 2000-ih protiv autoritarnih režima u istočnoevropskim zemljama, tvrdi Vulin.

„Zašto je problem da se zna odakle vam (nevladinim organizacijama) pare, od koga ste dobili novac, kako ga trošite i za šta ga trošite", upitao je Vulin tokom gostovanja na televiziji B92.

Vulin nije odgovorio na pitanja BBC novinara.

Zakon bi se odnosio na one koji više od polovine prihoda dobijaju iz inostranstva, ali ne i na medije i pojedince, osim ako se mediji ne vode kao neprofitne organizacije u Agenciji za privredne registre, objašnjava predlagač zakona Đorđe Komlenski za BBC na srpskom.

Iako su brojni mediji i istraživačke mreže koje otkrivaju slučajeve korupcije i sprege vlasti i organizovanog kriminala u Srbiji registrovani kao neprofitne organizacije, Komlenski tvrdi da u njihovom predlogu „nema nikakvog napada na slobodu govora".

Ideja je „dobra namera da se obezbedi isto što i FARA zakon omogućuje američkim građanima, a ovaj je mnogo liberalniji i manje ograničavajući", dodaje on.

O FARA zakonu

Primena ovakvog zakona bi pokazala da je „sve suprotno", kaže Komlenski odgovarajući na kritike iz Vašingtona i Brisela da predloženi zakon može da ima posledice na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode.

„Ako to njima smeta, možda imaju osećaj da su im se izjalovile loše namere koje su imali prema Srbiji da sprovedu preko nevladinih organizacija", ocenjuje on.

Široko postavljeno političko delovanje koje „ugrožava demokratiju ili narušava integritet Srbije" moglo bi da bude i navođenje da je Kosovo nezavisno, jer se u Ustavu pominje kao deo Srbije, ili da je u Srebrenici počinjen genocid, što su utvrdile brojne presude međunarodnih sudova.

„To bi bila linija razgraničenja", pošto je Skupština Srbije 2010. usvojila Deklaraciju u kojoj se osuđuje kao zločin, objašnjava Komlenski.

Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici Skupštine Srbije se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde kojom je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid.

'Predlog zakona služi da se pokriju važne teme'

Tema zakona nije da se reguliše rad civilnog društva koji je već regulisan u Srbiji, već da se skrene pažnja sa odgovornosti za rušenje nadstrešnice u Novom Sadu u kojem je stradalo 15 ljudi, kao i da se izbegnu teme koje vlast želi da pokrije, kaže Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA.

„Ovo je više puta viđen način kako se u javnom prostoru zatrpavaju ključne teme spornim, umesto da se bavimo odgovornošću najviših državnih funkcionera koji su praktično ozakonili korupciju, neodgovornost i nekažnjivost", kaže Nedeljkov.

U Srbiji, na putu ka Evropskoj uniji, „dovođenje u pitanja rada tih organizacija bio bi udar na ono što su osnovni postulati članstva", upozorava Sonja Liht, sociološkinja i osnivačica Fondacije BFPE za odgovorno društvo.

„Samoorganizovanje građana svim nedemokratama, odnosno ljudima sklonim autokratiji trn u oku", ocenjuje

„Odatle do predlaganja zakona koji bi ograničio rad organizacija je samo jedan mali korak", kaže Liht za BBC na srpskom.

Malo se govori o tome koliko država svakodnevno sarađuje sa nevladinim organizacijama, kojih je u Agenciji za privredne registre upisano oko 38.000, dodaje Liht.

One se uglavnom finanasiraju na javnim konkursima, stranim i domaćim, od kojih su neki dovođeni u pitanje kada su davane pare fantomskim udruženjima, kako je objavila Balkanska istraživačka mreža BIRN.

„Od stranih donatora, daleko najveći je EU, od njenih para 85,7 odsto ide državnim institucujama, a 12,3 nevladinim organizacijama, istraživačkim ustanovama, srednjim školama i fakultetima i ustanovama kulture.

„Pa vi sad vidite koga targetira predlog zakona i što se ograničava samo na neprofitni sektor", kaže Liht.

Organizacije redovno podnose završne račune i plaćaju poreze, državi, a pošto svaki dinar od donatora ide na račun i isplaćuje se sa računa, država ima potpuni uvid u sve finanasije, napominje.

„Jako bih volela da je i država tako transparentna kao NVO", zaključuje Liht.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]