Bronzano i gvozdeno doba

АРХЕОЛШК ТОПГРАФИЈ БАНТ 1 Општина Кнежвац Нови c u ю s е МУЗЕЈ ПОКРАЈИНС ЗАВОД ЗА ВОЈДИНЕ НОВИ ЗАШТИУ СПОМЕНИКА Серија САД КУЛТРЕ АРХЕОЛШК монграфиј ПЕТРОВАДИН ТОПГРАФИЈ БАНТ НОВИ Том САД 1 2012 МУЗЕЈ ПОКРАЈИНС ЗАВОД ЗА ВОЈДИНЕ НОВИ ЗАШТИУ САД СПОМЕНИКА АРХЕОЛШК КУЛТРЕ ТОПГРАФИЈ ОПШТИНЕ НОВИ НОВИ САД КНЕЖВАЦ 2012 ПЕТРОВАДИН Издавч Рекогнсцирањ и: Музеј Војвдине Нови Покрајинс завод за терна Јелна заштиу споменика фотграије налзишт: ИванПшић култре Војислав Ћорђевић Петровадин Станко За и Ћорђевић Сад Трифуновћ издавче: мр Угљеша Белић Обрад САДРЖЈ карт: ИванПшић Зоран Вап Јелна Руковдиц Ћорђевић пројекта "Археолшка Станко топграфиј Станко Трифуновћ Бант": Трифуновћ Фотграфије ИванПшић налз: Велимр Војислав УВОД 7 Ћорђевић Пилповћ Станко Трифуновћ Археолшка Уредник: Цртежи Станко Трифуновћ топграфиј налз: Александр (С. Суботић Светлан др Миомр др Мира Кораћ Рачунрск Ружић обрад Аутори Весна катлог Дејан фотграиј Историја истражвњ налз: КАТЛОГ Радичевћ Ћорђевић Станко и rрафичк посебних тексова Ћорђевић Јелна Ћорђевић Јованић - (Филозфск Пашић завод култре- Славиш за (Археолшки Радичевћ Золтан (Музеј Чем ер САНУ факулте- Трифуновћ (О.Ш -Нови Сав"- i'/1 Ь I ~ vl <~) ·А.нs щ;:лt_њ,п ~1- бр. 3/1, / с·:<ЕС;ГЮИЈ Е Г<, (С. 35 Трифуновћ) 55 117 дан 203 255 Аранђелов ISBN 978-86-87723-20-7 ISBN 978-86-87723-21-4 (МВ) -Београд) АНЛИЗ ГРАЂЕ 335 Сад) Кикнда) Неолит и А енолит Античк -1 доба (И. средњи Позни век средњи Штампње ове споменика култре Републик публикацје омrућил култре Србије у и Петровадину Покрајинс су Минстарво завод за заштиу И БИЛОГРАФЈ Д. Николћ) 337 Јованић) Пашић) (Д. топнимја (Д. и Пашић) (И. век Средљовкна ИЗВОР Перић гвозден период Рани .291'8' (С. и 19 1'11 11/ 33 Крсту Бронза О 23 Кнежвац Београд) Војвдине "Свети Радичевћ) заштиу инсту (Филозфск (Д. 37 Бантско 300 примеак Петровадин) Перић Станко Тираж: Београд) монграфиј 19 а Нови Земун Мај Вршац) факулте- (Покрајинс споменика Бирогаф, Панчево) музеј Николћ Панчево) - музеј(Градски Дубравк Дејан музеј (Народни Драгн Иван Штамп: (Народни ал Српски налз: Војислав Ђ Релић и археолшки Радичевћ) катлог дизајн: Кристјан обрад (Д. ЛОКАИТЕ Концепија Прелом Аутори прва Трифуновћ Трифуновћ ИванПшић и 9 одлике Табле: Дејан Станко и пројекат Карпузовић налзишт: Радичевћ Војислав цртежа - истражвчк Трифуновћ) Географск Бајић Рецнзти: Бант Радичевћ, В. (3. Чем ер) Ђорђевић и Ј. Ђорђевић) 341 345 351 355 363 369 о Карт 1. Географски полжај општине Нови Кнежвац. Археолшка СЕВРНИ И топграфиј Бант СРЕДЊИ БАНТ ЈУЖНИ БАНТ ТЕРИОЈА ОБРАЂЕН У ОВЈ МОНГРАФИЈ КИкинда Зрењани Карт 2. Теритој општи на у Банту . 13 Бронза и Драгн Б. део белу српког мрљу шена на на Бант бронзаг и према резултаим карти општине недовљ гвозден Недавн доба, су пре више којих да стаљ је на од такв је била Треба стоину те у предузиман да Кад се бу, док у са су у доста док локаите Српски је и кој метар оснва је и обухватл периода. ситуацј насељв, као љима и моришке је ћи, немогућ да добијен моришке један хоризнт Србије, 2 Овде та су и налзишт може до прецизн поуздан, јег да опредљња она приадју ових истом месту, речној је тако На мало За сад се М. Тисе, насе­ броју тврдље рек за обали. у потврђуј току већ погдн слојева. насељ лок. тел на катлогу уситњено гвозден 48), на да може ре­ Гирћа, да најчешћ садрже добу. Тек државне написо да rрнчаије, са границе општине налз ом тромеђи териој је површинскх ил и 47 типа у међути, је бронзам на ближе (Мајдн је томе на формиан тер­ различ­ 1986-7: 77). бронзадск, Разлог на хоризнат заступљен јављу Рабе једино као ли броју села Румније доба. рећи код размтн бронзаг-вде већм Златице земљишта углавном у Тисе, прикуљеном различтх (Гирћ Сигет Мађрске мика се становљ Анка су рекогнсциаљм која Локалите која идентфкацј овим култре, река недостак материјл однс Моришкј насељв насељ мате­ локаите култрних услед опредљив раздвјље, резултаи насељ само ширеља 79 180 х 130 м, приадју токвима контиураг типолшк ок димензј материјлу су изнад керамичог реалн омеђну епоха, налзе су доба неколи различтх хоризнталг култре, било из су које се уситљаве керамичо последица слојева терасм који да садржи није култрних лесним бронзаг Према локаите Такв на добу. локаите Бант 1987: 71). катсрој бронзам тернима претосави севрног бронзаг најмљо приадју има је к.о локаите 29 броју налзишт новткриех "преклаљ сви последицу Слична површну, У димензј може (Гирћ. број са на доба, доба. Крсту. обали, за бронзаг подјенаку Мајдн највећм Просечн Регистрован териоју Сзаре у левој која 1984: 47). која највећи љеној 1987: 77). дисперзју, (Аранке) доћи (Гирћ (Гирћ. култри су на локаите гвозден Српски који смештна однс к.о к.о локаите, земљ, обраде љегову маље осам доба Тисе, висне и нешто само у региста­ локаите 47 готв и доба вари општине млађег зауимј Лока­ број забелжно локаите локаите 30 добу. катсре 42 које гвозден контиурае ријал тих отривен бронзаг због један до­ гвозденм Кнежвац забелжно и гвозденм а љихов највећ Нови упа­ локаите, старијем млађе две к.о општине, је рек у доба регистован надморске се готв број општинам, Аранђелов млађег токм тако Бантско је Налзишт разбијен су је највећи приадју присат У је катсре локаите Ђал ну, у о. к. две у један општин да изражен тако катсрим зауимј. гвозден друге Крсту доба, општине па старијег уи али те четир може по локаите, па 2 локаите равноме број доба, ситуацј свега, ум, локаите. налзишт, добу, један коју ист нови периода, бронзам само површину бронзаг три на периоду открИЈУ новткриех средљм резв готв евнтуало појединх релативно на је ил приадност и заступљени однсу ван истраже заступљенои раном се она култрна разлик 156, приад лите се посматр велика љих томе претходнм лока­ 161 о ниЈе дљиво завр­ пре при да сад резулта, имат година, за чак ситуацј терну. су регистован о ништа предста­ која прилком указл регистован истражвљ рекогнсциаљ, Кнежвац, а реалног не налзишт досашљих Србије. Нови истражено, прва је археолшкј териој лите доба Јованић Севрни вљао гвозден ископавњм се на тако Нови некима од да , макр се и у њих тим сондажим Кнеж- налзи кера­ случајевим не , могли би локаите. 341 343 Анали з а ва ц. г рађе Бронза Вишеслојна насељ рек Мориш која Налзиште део тока и рек данс исушено до 1,2 м, На се на са Дебљина Ј. дећ култрне вероатн хоризнте: Мориш ки-Станмров локаите Анка приад (Т. као 173/8.), заједно са (Тасић и пехари посуде групи. очуван само лазишт, међу обду се Велик шта тури, и то налзи хар љеној а орнаметис у стоина метар керамичо Српски Крсту и 2. по насељим 1 и 2, Налзе се на трансдубијке српког из старије у и инкрустовае које је од енолитска (Т. се које такође рекогнсциаљ Део Тиме баште, и доатн Рабе­ Бант истакл променила се завређуј доба. пројекат Путник Јужне нек од археолшку кар­ Изуетно култре велик бронзаг већ доба неколи одгвра српког на пута после ова, дела али помиљан и нека друга Бант. се Бајир а налз су се на добр откривена 1 познати Да и је започети њива - 4), бројнм имено друго, указје која пажњу гвозден моришке Кнежвац истражвљ. питаље ну т раживљ севрног мери и неколи по некропла. 22/8.), Посебну Филћ су започетих ­ то , који (Нови Буџак, извесној циљ Кне ст локаите рекогнсциањ уи о в и Кнежвцу следћи указл намећ локаите пружиће био н е Н о д Новм Кућине недав и ­ пе­ судећи под доба сигурно и понв Банту. недостак савим крајев култре севрном али крају и Сировчн Кнежвац присутн, на моришке у као Нови Мило 1893: 444). Поред 88), 8), ти ис у Мајур, Кнежвац овг више (Милекр су (Нови Н археолшк Сигет Буџак д опш култре (Мајдн , ко локаите 1994: 29). териој Халск Бант им пре забелжни Мајур врем је и доба. рног 160 и 161.). Локалите један бронзаг који 25, налзи вези литерау метар укопан керами у питаљ, фрагменти 28, био (Т. археолшк стоина хоризнт Крсту Мајдн култре фази, Кнежвац, општине дуже што потуни Рабе доба гвозден с ев ос налзе вршена моришке манстир териој већ налзишт села е д а је регистован мери фазе Купсина на љих ађ гвозден кул­ указј је моришке пар неолита Српски којим првој су Бант, развију готв Моришкј 182/ 1-8.). посебн ње јужном љеној шта са фази очекиват највероти локаите на Сигет удаљени млађег може то 44/3, 5.). Локалите касној познати који ту на­ на налзи (Т. приад (Т. Тисе и Сигет", Анка су и налзишту здел фази, локаите обали старијег значјом је код од мл и (Гирћ извесној истражвњ, на проблема чиј занимљвх 12, се који започет у е у истаћ доба неки истражвн: досашљих су кул­ посуда неколи утицајм "Врбовит приад добр левој Аранђелов нађревским маниру од који Резултаи која Ваћ приад и (Мајдн фрагмент приадју 172/5.), фази, је култри јаким са ватинском материјлу један Сигет 12), Оросламш 45). т еритој гробне гвозден су су археолшки Мишћа Тромеђа број завршној п оте југозапдн (Т. издвојен моришкј са делу лонца су којима Нови нису ељ на Треба представљју и најрие општине д е љ с у карте да Анка никад Кнежвац култре , који чиљенц некропл опре на л ежни целина. Башид на териој је , забе гробних бронзаг поред локаите т ки насеобикг локаите већ Војвде (Нови који 173/5,6.), моришке приад млађој Бантско а приад југозапднм и љеној материјл, посуда највероти на (Т. два који улица ре оквиру код и помињан на пехар у к азу доста у лоша део култри фазу керами 172/2,3,6.) локаите фрагменти лунат млађу већ тога грнчаије иако циглан веома култре фрагмент 172/4.), анс за (Грч­ о м ак најчешћ Јанков Једина су рекогнсци­ ул локаите Је представљ 173110.). истчу Сигет, указј типа највероти опредљивг којима потеса на (Т. типолшк (Т. то Ватин то Истражено сле­ Моришкј (Т. картеисчн здела и касни III, и а д оба, локаите жевац на издвај недавих здел дршке чему податке. фрагмент инкрустовае фрагменти при Ваћ III, изнет две стилу обда оснву са ватинском култри фрагмент На Отомани претходн трансдубијке Нађрев доба и л о се насељ л ицн д еног регистованјшд г одина. је неко гвоз Се шева прикуље­ да свега наврт Р у ско је крећ материјл прилком 17211.), типа у и више 1987: 73). сматр б, (Т. "перијамош орнаметик као прикуљен дршке платоу бронзаг Витенбрг потврђује две . Надлчког, у , које 14 млађег вод­ (Гирћ р Налзи сатв­ Погаљ култре К р сту главно централом Грчки-Станмов целог материјл са 1983: 57). Култри (Т. 173/4.), док турној / П, донекл пехар Л токм Љ Сигет фрагмент и С. Керамичк 1998: 24). раљ Рајзнер трајло на моришке обале а љегов од званог слоја развој локаите, уз 1997: 19). удаљен земљишта култрног ископављ Сигет је водпланг фазм обилазк Анка Локалите и јављу (Гирћ 130 х 70 м, језичка. најмлђи се подручија приблжно облику мочварнг канлис. повремних локаитеу обду најчешћ овг димензја у приад материјл становљ комуниацј облика, стране насељ прилком хоризнат речну је источне , а водтк прво оснву ног са , а налзи а више елипсатог плато Тисе са главну Сите чин типа представљл Анка ни тел је и овм очуване прилком ранијх истражвљ. Локалите 83; С. који Крсту 80 велику м овг треба као Припадност обзирм ном зин три керамичог Гирћ у локаите у са материјл, која регистованм упћј насеобик . Упа­ на касније од нека могућих промена које доба. териој ло­ лесн однсу али нису по­ Регистрован распотиљ босутке млађе гвозден пружа доба, доста Аранђелов севрно од налзим на обду полавм у бронзаг Бантско се са на сезонким георафским обду случај се 1994: 23). Локалите гред био налзе бронзаг средљг на 75, 79, углавном истражвљ, опредљних лесн угрожен и се (Гирћ то и опсежних климатс налзе назчио је средљг крајем материјл. локаите није без доба М. располжив уздигнте који успотављенј два на делу то што и раног тражи гвозден је као Аранђелов водтка делу објаснит еконмиц Бантско главних локаите могуће проблема старијег култре, на (локаите Тисе, од висне, другачијо локаите обали удаљени броја није годвале добу левој су између праистоје решља на већ надморске разлику период гвозденм доба, изнад дљиво присан лоциран бронзаг терас, 342 нису 41) калитем су 73, села гвозден локаите. у доба. локаитеу с на источ­ непосрдј Колична На несигура се Подлкаљ, старијег карте је налзи бли­ и врста Српски 343 Локалите бронзаг Локалите доба старијег Локалите о млађег гвозден 2 доба з гвозден доба 4 5km 184. Карт Локалите ' \ бронзаг и гвозден доба. 1 1 " билогра Извори ија и ДИПЛОМАТЧК ИЗВОР Arpad-kori uj okmanytar VII Ed: Wenzel Gusztav, Budapest, 1871. Codex Diplomaticus Hungaricus Andegavensis (Anjou-kori okmanytar) 1-VII Ed: Nagy Imre-Tasnadi Nagy Gyula, Budapest, 1870-1920. Oklevelek Temes varmegye es Temesvar tortenetehez Ed: Ortvay Тivadr Temesvar, 1891. Regesta regum stirpis Arpadianae critico-diplomatica 11 Ed: Emericus Szentpetery, Budapest, 1961. Torontal megye hajdana Ed. Barany Agoston, Budae, 1845. НАРТИВ ИЗВОР Anonymus Gesta Hungarorum (reprint izdanje) urednik: Gyorffy Gyorgy, Budapest, 1971. 'Р. magistri, qui Anonymus dicitur, Gesta Hungarorum' in: I. Szentpetery, ed., Scriptores Rerum Hungaricarum, vol. 1 (Budapest, 193 7), р. 13-117. Elter Istvan Magyarorszag Idrisi fOldrajzi miiveben (1154) in: Acta Universitatis Szegediensis de Attila J6zsefNominatae. Acta Historica, 82. Szeged 1985: 53-63. Legenda S. Gerhardi Episcopi in: Scriptores rerum Hungaricarum П, Ed: Emericus Szentpetery, Budapest, 1938. Szegediensis de Attila Jozsef nominata Acta Historica, 82, (1985): 53-62. БИЛОГРАФЈ Айбаин, А.И 1999 Этническая исторя Айбаин, А.И и Могwљник Крыма, Хайрединов, у 2008 раневизтйског Э.А село Лучистое, Симферопль - Balint, s. 1976 А szogedi nernzet, А M6ra Ferenc muzeum evkбny Барчки, С. 197 5 Накит и С армт Симферопль. Гирћ, Керчь. 1974/75, 2, Szeged. М. у Банту са преглд ом сармтких налзишт, катлог изложбе, Вршац. 371 Извори и билографј Извори Батисћ-Попд, Д. 1988 Долв- Гирћ, у Циглан Панчеву Бикћ, на делибатском Панчево: пут-средљовкни 1, слој, Гласник Народнг музеја М. В. моришке керами Београд. Београд. 1996 Севрни Beograda (16-17. vek). Beograd. Нови Сад: 1998 Насељ Borovszky, S. 1897 Csaпd-vrтegy 1911 Torпtal varтegy моришке Нови tбreп П, култре, култре Сад: Bиdapest. Грбић. насељ Сре.м, и Нови виле Сад: Бугарски, рустике, у Археолшка истражвњ дуж ауто пута кроз Нови Букров, СКА 28, општине Нови Кнежвац, у Историја Новг Кнежвца и Београд: Југославиј, Београд. проблеми Бант, Нови у у Keraтik и Апtаеиs сотипiаtеs ех Ј, Berlin-иdapst. периода, у Степи Европы в эпоху Годишњак у годин, Годишњак 1929. Ј, од најстрих времна до Велик податке за археолшк локаите докуменат и Савет споменик, Европе у области 304-309. Јужне баште, истражвње С. и друштва и 1997. Станимров-Гчк, годин, Гласник музеја Бант 8, С. средњовкн налзиште 13, Београд: Налзи са 1998 из Гласник бронзаг доба музеја Подлкањ, Гласник Српског археолшкг доба, заједничк Сигет делти у Мориша (оклина Новг 8, Панчево:18-2. бакрног неписа Кнежвац: Анка Бант некропла Нови код 89-94. насељ Кнежвца), среднвкоья, у 153-154. катлог изложбе, прошлст, Кикнда- у Историја Нови Новг Кнежвац. Кнежвца и оклине, 47-108. 45-162. Р. 2003 hronologije i istorije groba pod иmko Сад: 43-48. и Кrstu, Рад Рељф М. 1 Garasanin 1950 Потиска култра 1983 Praistorija jиgoslveпkih М. у М. Старин zeтalj и Гаршни, налзишт н.с 1, Београд: 19-25 IV, karta: 11, 14, Sarajevo. Љ. Нови и Ристановћ. Б. Сад. војђанских Даутов-Ршељн, В. Оставе Београд: Банту, Миљковћ, Бант, 1981 Гаршни, 372 1928. годин, С. Давидоћ, Археолшка Војвдина најзчих Београд: Грчки-Станмов iz vremena оснве избор наслеђ, 2000 Подлкањ, 2003 Праистој- Gazdapustai, Dj. 1965 Prilozi pitanjи музеја 14, Нови 1951 40, Ntirnberg. за наслеђ- 1998 Подлкањ- И.О Гаршни, 37-38, Вршац. Awareп, стандр Култрно 1997 Енеолитск "среднавког у ипd Грчки-Станмов, 17 - 18, Bиdapest Vinski, Z. 1958 О nalazima 6 i 7. stoljeca s posebnim obzirom na arheolosku ostavinи prvog avarskog kaganata, Ориsсlа Archaeologica 3, Zagreb: 13-67. Донецк: е Војвдине у музеј Банту, Нипе Панчево: Хронлгия Војвдин 47-60. Сармт култрног Гавритухн, Музеја аутор Сад. Vaday,A.H. 1989 Die sarmatischen Denkmaler des Komitats Szolnok, Jпstiиo archaeologico Acadeтi scieпtarит Hипgarice 2001 Музеја музеј Војвдине, Сад: 197 5 Накит 1988 Gеrтап, 2004 Међународи Б. Vida, Т. 1999 Die Awareпzitlch Рад , Рад 242-243. Нови Група у , Рад века, 71-78. Madarska- Rиmunija оклине, Кнежвац:13-46. Тисе услови Историјк-уменч доба сеоб, 1948 Долина 1984 Геомрфлшки Сад: 226-227. одељњ, 137-180. одлике хидролшк Историјк-уменч Београд: 27, 1929 Праистојк Д. Географск и одељњ, 1939 Праистојк 2003 30,Нови М. СКА Римска музеја Bиdapest. hajdп, О. 1995 војђанских 15-21 . 1928 Праистојк Брукне, Рад donjeg toka Morisa- severozapadni Banat (JиgoslavijВојвдине 36, Нови Сад: 7-12. Бант , сакрлни објекти и некропл 10-15. 139-152. Музеја 1994 Средљовкна 2003 Gradska keraтi билографј 1 Giric, М. Starcevo nalazista и severnom Banatu, Materijali 10, Београд:169-82. 1974 Кёrs1987 Насељ 1994 Hиmke 7-18. и варског, римског и византјског новца из Војвдине , Нумизатчр 4, 60-72. Dimitrijevic, D., Kovacevic Ј. и Vinski, Z. Arheoloski пalzi jиgoslveпk 1962 Seoba пarod. Podипavlj, katalog izlozbe, Zemиn. Д. у Србиј, Београд. 373 Извори и билографј Извори Ђорђевић, Ј. и Ђорђевић, Резултаи 2005 В. истражвњ године, вишеслојнг Гласник Српског локаите археолшкг Старо друштва у село Београд: 21, Идвору 2004 Tatarj aras Cri~an, 1ocuinЏ din seco1u1 а1 XVI-1ea din Medievala 11, Re~ita : 103-112. Манојлвић, насељ и становиш, Нови Ercegovic-Pavlovic, S. и Minic, D. 1986 Site d'habitation medieva1 а Ve1esnica, Зечвић, Сад. Ђердапск Преглд керамичог Нови материјл Сад: Јанкулов, свек III, Београд: са локаите Град у Ковину, Рад музеја Војвдине Војвдине из сеоб, Juhasz,K. 1926 Hajdпi 1933 А csaпdi Нови тoпstrk Сад: доба сеоб народ, 39, најстрих времна до 81-90. Csaпd-egyhzт, pйsokeg L Од у Војвдина Budapest, 1926. toreп, Кнежвачко Потисје Нови Юsleghi, fпtre под турском влашћу, у Историја Новг Кне:жвца и оклине, Опов secolele IV-IX, праистојк - Бели брег, Гласник Народнг музеја у Тim~oar. Torпtal varтegy, Kovacevic, Ј. 1960 Arheologija i istorija varvarske kolпizacje veka, Beograd. jиiпoslvekh налзиште гробница код бакрног у доба преистојк из доба, хумка Матице in S. Borovszky, између српке 1, Крстуа, налзишт Београд. код Стар Ђале серија Српског Српског Крстуа, Неготин. Кањиж. и Крстуа Српског у друштвених наук, Нови севрном Сад: Банту, Научни зборник 272-274. Budapest: 304-328. Kovacs, L. 1992 А M6ra Ferenc Muzeum nehany regi, 10-11. szazdi 1e1etanyagar61: Orosz1amos, Horgos, Majdan, Rаье, (Cs6ka), А M6ra Ferпc Мuzеит Evkoпye 1991/92, 1, Szeged: 37-74. oЫasti Ormandy, Ј. 1995 Granu1acios Diszites Avar Kori Targyakon, Stиdia Parducz, М. 1950 Deпkmalr der Sarmteпzi 1950 А Szarmatakor Eтleki Uпgarns archaeologica 1, Budapest: 151-181 . Magyroszп III, Budapest. III, Budapest. od IV do pocetka VII Пашић,И. 2001 Com~a, локаитеу Л. 1929 Бајир, 1933 Једна 1936 Потисје 1950 Слатинск Кнежвац:135-209. G. N. 1911 Torontal varmegye бstoren, на 41-46. Mak6. С. 2003 archaeologica I, Budapest: М. Надлчки, Катић, Stиdia Milleker, В. 1893 Szerb-kstйi бste1p (Torontalm), Archaeologiai ertsiб 13, Budapest: 300-305. 1893а Torok-Kanizsai 1e1etekro1, Archaeol6giai Ertesiб 13, Budapest: 444-445. 1897 Delтagyrosz regisegleletei а Hoпfglas elбti idбkbl I, Temesvar. 1899 Delтagyrosz regisegleletei а Hoпfglas elбti idбkbl 11, Temesvar. regisegleletei а Hoпfglas elбti idбkbl III, Temesvar. 1909 Delтagyrosz 1915 Delтagyrosz kбzepori fбldrajz, Temesvar. 1938 Vorgeschichte des Banats, Старин, трећа серија, књ . 13, Београд: 102-166. 1939 Vorgeschichte des Banats, Старин, трећа серија, књ. 14, Београд: 129-149. 1940 Vorgeschichte des Banats, Старин, трећа серија, књ. 15, Београд: 3-42. Б. Велик укоп Панчево: 2, Mare, 2004 Вапtиl 289-301. 185-197. 1939 Спомениц Средњовкни Панчеву Е. 1997 medievaHi Radvani Gud. Bihor), Arheologia В. 1989 Банту, a~ezr Lorynczy, G. 1995 Fu1kesirok а Szegvar-Oromdu1oi kora Avar kori temetobo1, 399-416. Ј. Срби bences monostorainkr61, Szazadok, 13 8, Budapest: 403-411 . 1. О 1998 Gyorffy, G. keleti elтi, Budapest. 1990 А тagyrs 1963 Az Arpad-kori Magyarorszag tort. fOZdrajza I, Budapest. 1992у e1бti 251-280. Gyiirky, К. 1972 Buda te1epu1e semen kezdete а regeszeti adaton a1apjan. Archaeologia Ertesito 9911, Budapest: 33-46. Ердељановић. билографј Кristo,G. археолшки 2002-2004. и М. О друштва датовњу грнчаије 17, Београд: 12-13. века 177-194. из вршачких радионц, Гласник Српског археолшк г 1968 Sur 1'origine et 1'evo1ution de 1а civi1isation de 1а popu1ation Romane, et ensuite protoroumanie, aux Vle 1 Хе siec1es sur 1е teпior de 1а Roumanie, Dacia N.S . 12, Bucre~ti: 355-380. 374 375 Извори и Извори билографј Трифуновћ, Popovic, D 1966 Rekognosciranje u Sremu, Arheoloski pregled 8, Beograd: 186-189. 1967 Rekognosciranje u Sremu, Arheoloski pregled 9, Beograd: 172-180. 1968 Rekognosciranje u Sremu, Arheoloski pregled 1О, Beograd: 215-224. 1969 Rekognosciranje u Sremu, Arheoloski pregled 11, Beograd: 249-259. 1970 Rekognosciranje u Sremu, Arheoloski pregled 12, Beograd: 194-201. Ранисвље, и терна, некропла код Мокрина, средљовкна археолшк Рад Музеја Београд. Насељ Лимгант "Стари и Reizner, Ј. 1891 Rahei asatasok, Archaeol6giai Ertesito 11' Budapest: 206-21 О. 1892 А szegedi-varosi muzeum gyarapodasa, Archaeol6giai Ertesiб 12, Budapest: 90-91 1895 А Majdan aranylelet, Archaeol6giai Ertesiб 14. Budapest: 380-381. 18, Budapest: 190-192. 1898 Oroszlamosi magyar poganykori sirlelet, Archaeol6giai Ertesiб 1899 Kozlemenyek а Szegedi aiirosi muzebбl, Archaeol6giai Ertesito 19, Budapest: 182-190. 1902 А szeged-varosi muzeum erem- es regisegostalyanak gyarapodasa, Archaeol6giai Ertesiб 22, Budapest : 87-89. letkrб, Archaeol6giai Ertesiб 23, Budapest: 43-50. 1903 Sasiillesi es szбreghi Рокаи, 1983 "Бродви на Пловидба на Дунав и Дунав љеговим и притокам његовим на притокам подручј кроз Јужне веко, Угарске Београд: у средљм веку, у и Szekeres, А. es Х! szazadi Szentklaray, Ј. 1898 А csaпd-egyhzт teтбk Verиsicoп, plehaпik Чург 19, Потисје севрној Бачкој и севрном Банту, Рад Банту и Бачкој, Гласник САД 15-16, Београд: 43-106. вишеслојн археолшк Београд: налзиште. Гласник Српског 263-291. у средљм веку, у Историја Новг Кнежвца и оклине, Нови 109-133. Ћурчић, С. 2004 Насељ Бант. Географск Fehar, G., Юnga 1962 А Кбzер-Dипатdс manyok П, Е. и картеис, Кralovnszky, Нови Сад. А. тagyr honfoglalas es Arpad-kori sirlrlrtei, Regeszeti tanul- Budapest. у Fodor, 1. 1996 Tбrkanizs, 139-176. in The Апсiеt Hипgaris, ExhiЬton Catalogue, Budapest. Hampel, Ј. 1900 Ujabb hazai leletek az avar uralom korab61, Archaeol6giai Ertesito 20, Budapest: 97-125. 1902 Regisegek а honfoglalas korab61, Archaeol6giai Ertesito 22, Budapest: 296-316. des frйheп тitelars iп Uпgar, Braunschweig. 1905 Alterhйт Subotica. tбreп, Кнежвачко Кнежвац: Szegfii, L. 1972 Az Ajtony-monda, Acta Historica, Tomus XL, Szeged, 3-30. Szekeres, L. 1996 Szarтt у С. 2003 П. у друштва Ћирковћ, рекогнсциаљ И. Виноград" археолшкг - 113-135. Словена Пашић, Алибунар 99-130. насељ Сад: и С. 2003 Нови 39, општине Сад: словенких Војвдине 2000 Нови 39, истражвљ Музеја налзишт Војвдине 1997 Археолшка Трифуновћ, 2007 Раносредњвк билографј С. 1990 Античка А. и Holl, 1. 2005 Fundkomplexe des 15.-17. Jahrhunderts aus dem Burgpalast von Buda. Varia Archaeologica Hипgaric 17. Budapest. Temesvar. Симћ,Д. 1975 Историја Soros, Р. 1912 Az elпyszt рад на уређњ beпczs вода 1845-1975, Кикнда. apatsagok, Budapest. Csallany, D. 1956 Archaologische Deпkmilr Чемр, средљовкних Н. 1989 Некропл 1996 Средљовкна катлочих Панчево: X-XV века насељ у Војвдин, у Нови Војвдин, Нови Сад. Сад. Mitelиrop, Budapest. сеоких цркав у Банту, Гласник Трагови севрног средљовкн Бант, Гласник архитеку 2-3, Кикнда: у музеја севрном Бант 11112, Панчево: Бант 8, Банту, 57-163. Гласник Историјкг архив у 121-140. Cseh, Ј. 1991 А kora- nepvandorlaskori (Gepida) telep, u Regeszeti Asatasok Тiszafиred szerk. L. Talas i L. Madaras, Szolnok:157-225. БИЛОТ!:КА ОДЕЛ •УНИ8ЕРЭ . ОЛГИЈ~ 14 (Lt1 бр нr. 1 Mortvapп, .:~ Ино 376 музеја 69-78. Манстир 2002 2006 Кикнд Tomorkeny, 1. 1904 Oroszlamosi letkrб es asatas а Kбrs-ei iskolanal, Archaeol6giai Ertesito 24, Budapest: 263-271. 28, Budapest: 287. 1908 Asatas а rahei Anka-szigeten, Archaeol6giai Ertesiб iп З. Мрежа 1998 Станојев, der Awareпzit о- 7!! 2.188 1 Е. Г У Е&ГРАВV СУЛТЕА 377 CIP - Катлогизцј у Библотека Матице публикацј српке, Нови Сад 903/904 (497.113 Novi Кnezvac) АРХЕОЛШК Станко топграфиј општине Трифуновћ].- Нови Покрајинс завод : Бирогаф).- за 378 топграфиј Бант. Тираж 300. заштиу стр.: Археолшка Музеј Нови култре, ; Серија 30 cm.- Монграфиј -Библографј (МВ) налзишт COBISS.SR-ID 270024199 - Нови 2012 (Археолшка ; т. . Кнежвац Кнежвац 1 [уредник Војвдине: споменика илустр. ISBN 978-86-87723-20-7 ISBN 978-86-87723-21-4 а) Сад: 1) (Земун