Ribitol
Изглед
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
D-ribitol
| |
Drugi nazivi
Adonit, Adonitol, Adonitrol, Pentitol, 1,2,3,4,5-Pentanepentol, 1,2,3,4,5-Pentanol, (2R,3s,4S)-Pentan-1,2,3,4,5-pentol, Pentan-1,2,3,4,5-pentol
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.006.987 |
KEGG[1] | |
| |
Svojstva | |
C5H12O5 | |
Molarna masa | 152,15 g·mol−1 |
Tačka topljenja | 102 °C (216 °F; 375 K) |
Opasnosti | |
R-oznake | — |
S-oznake | S22 S24/25 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Ribitol (adonitol) je kristalni pentozni alkohol (C5H12O5) formiran redukcijom riboze. On se prirodno javlja u biljci Adonis vernalis, kao i u ćelijskim zidovima Gram pozitivne bakterije (posebno kao ribitol fosfat u teihoinskim kiselinama).[4] On takođe sačinjava deo strukture riboflavina.[5]
Literatura
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Bracha R, Chang M, Fiedler F, Glaser L (1978). „Biosynthesis of teichoic acids”. Methods Enzymol. 50: 387—40. PMID 661594.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Bezbednosni MSDS podaci Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2007)
- Baza bioloških magnetno rezonantnih podataka