Пређи на садржај

OpenVMS

С Википедије, слободне енциклопедије
OpenVMS
Napisan uBLISS, VAX Macro, C, Ada, PL/I, Fortran, UIL, SDL, Pascal, MDL, C++, DCL, Message, Document[1]
OS porodicaDEC OS familija
Izvorni modelVlasnički softver, izvorni kod je dostupan
Marketinški ciljVisoko performansni računarski serveri
Dostupan naEngleski
Metoda ažuriranjaIstovremene nadogradnje,
Vrteće nadogradnje
PlatformeVAX, Alpha, Itanium, x86-64
Tip kernelaMonolitni kernel sa učitivim dodacima
LicencaVlasnički softver
Zvanični veb-sajtwww.vmssoftware.com

OpenVMS jeste višekorisnički, višeprocesni operativni sistem baziran na virtualnoj memoriji i dizajniran za upotrebu u paralelnom radu, skupnoj obradi podataka i obradi transakcija. Prvo izdanje je bilo 1977. godine kada ga je Digital Ekvipment korporacija izdala kao VAX/VMS za seriju miniračunara VAX.[2][3] OpenVMS takođe radi na sistemima DEC Alfa i HP Itanijum računarima.[4] OpenVMS je vlasnički operativni sistem, ali neki delovi izvornog koda se mogu kupiti.[5]

Naziv VMS potiče od virtual memory system (sistem virtuelne memorije), što je njegova glavna arhitektonska karakteristika.[6] Kada su prioriteti procesa na odgovarajući način prilagođeni, približava se osobinama operativnog sistema u stvarnom vremenu. Sistem nudi visoku dostupnost kroz računarske klastere i mogućnost distribucije sistema na više fizičkih mašina. To mu omogućava da bude jako otporan katastrofama kada otkaže jedna ili više individualnih jedinica.[2]

OpenVMS sadrži grafički korisnički interfejs (GUI), osobinu koja nije bila dostupna u ranijim originalnim VAX/VMS izdanjima. Pre uvođenja DEC VAXstation sistema 1980-ih, operativni sistem se koristio i upravljao tekstualno sa računarskih terminala, poput VT100, koji su pružali serijsku komunikaciju s podacima. Verzije VMS-a na DEC Alfa radnim stanicama iz 1990-ih podržavale su OpenGL[7] i AGP grafičke adaptere.

Poslovne firme su OpenVMS koristili za različite svrhe, uključujući poslužitelje e-pošte, mrežne usluge, kontrolu i nadzor proizvodnje i transporta, kritične programe i baze podataka, a posebno okruženja u kojima je bio neophodan stabilan rad i pristup podacima. Postoje primeri gde se takvi sistemi nisu gasili i više od 10 godina.[8] Kupci koji koriste OpenVMS su obično banke, bolnice, pružatelji mrežnih usluga i velike industrijski proizvođači raznih proizvoda.

VMS je na više načina predak Vindous NT-a, zajedno sa RSX-11 i neobjavljenim objektno zasnovanim operativnim sistemom koji je razvio Dejv Katler za DEC prizmu. Veza je objašnjena u Katlerovom predgovoru u knjizi „Unutar Windousa NT” koju je napisala Helena Kaster.[24]

  1. ^ „2.7 In what language is OpenVMS written?”. The OpenVMS Frequently Asked Questions (FAQ). Hewlett Packard Enterprise. 
  2. ^ а б Patrick Thibodeau (11. 6. 2013). „OpenVMS, R.I.P. 1977-2020?”. Computerworld. Архивирано из оригинала 08. 11. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  3. ^ „VAX 11/780 - OLD-COMPUTERS.COM : HISTORY / detailed info”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2019. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  4. ^ „HP OpenVMS Systems”. Hewlett Packard Enterprise. 
  5. ^ „HPE Partner Ready Program - Business Partners & Reseller Programs”. h21007.www2.hpe.com. 
  6. ^ Hunter Goatley. „Writing VMS Privileged Code: Part 1”. Goatley.com. „VAX architecture features .... a virtual memory system (which is ... where the name OpenVMS came from) 
  7. ^ OpenGL Frequently Asked Questions (FAQ) [1/3]. Faqs.org. Retrieved on 2013-07-17.
  8. ^ „The Uptimes-Project.org - Host Information: WVNETcluster”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2009. г. Приступљено 10. 4. 2009. 
  9. ^ „HP OpenVMS systems documentation - DECnet for OpenVMS V8.4 documentation”. 
  10. ^ „HP OpenVMS Systems Documentation - TCP/IP Services for OpenVMS Documentation”. 
  11. ^ „HP OpenVMS Systems - Clusters”. 
  12. ^ „HP OpenVMS Systems - High Availability/Disaster Tolerance”. 
  13. ^ „OpenVMS Record Management Services Reference Manual”. jun 2002. 
  14. ^ „Chapter 1 ACP-QIO Interface”. HP OpenVMS I/O User’s Reference Manual: OpenVMS Version 8.4. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  15. ^ „Oracle Rdb Product Center”. 
  16. ^ OpenVMS documentation; see the language documentation
  17. ^ OpenVMS Freeware Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2020); see the BLISS, Macro64, OPS5, Perl, PHP, Tcl/Tk and other language kits and tools
  18. ^ „OpenVMS Calling Standard”. januar 2005. 
  19. ^ „OpenVMS User’s Manual”. jun 2002. 
  20. ^ „HP OpenVMS Guide to System Security: OpenVMS Version 8.4”. jun 2010. Архивирано из оригинала 20. 10. 2019. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  21. ^ „Security Configuration Checklists for IT Products - VMS – OpenVMS VAX/ALPHA Security Readiness Review Security Checklist, Version 2 Release 2”. Архивирано из оригинала 21. 9. 2008. г. 
  22. ^ National Computer Security Center (NCSC) Trusted Product Evaluation List (TPEL)
  23. ^ „DefCon 9 - What I did on my summer vacation”. Архивирано из оригинала 10. 01. 2017. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  24. ^ „OpenVMS on IA-32 ?”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2019. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]