Пређи на садржај

Neuropeptidni S receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
Neuropeptidni S receptor 1
Identifikatori
Simboli NPSR1; ASRT2; GPR154; GPRA; NPSR; PGR14; VRR1
Vanjski ID OMIM608595 MGI2441738 HomoloGene45515 IUPHAR: NPS GeneCards: NPSR1 Gene
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 387129 319239
Ensembl ENSG00000187258 ENSMUSG00000043659
UniProt Q6W5P4 Q8BZP8
RefSeq (mRNA) NM_207172 NM_175678
RefSeq (protein) NP_997055 NP_783609
Lokacija (UCSC) Chr 7:
34.66 - 34.88 Mb
Chr 9:
23.85 - 24.07 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Neuropeptidni S receptor (NPSR) je član familije G-protein spregnutih receptora, integralnih membranskih proteina[1] koji vezuju neuropeptid S (NPS).[2] On je bio orfan receptor, GPR154, pre nego što je utvrđeno da je neuropeptid S njegov endogeni ligand.

U CNS-u, aktivacija ovog receptora neuropeptidom S promoviše uzbuđenje i anksiolitičke efekte.[3][4]

NPSR mututacije su bile vezana za podložnost astmi.[5] Iz tog razloga se NPSR ponekad naziva GPRA (G protein-spregnuti receptor za podložnost astmi). NPSR aktivacija u epitelu vazdušnih puteva ima brojne efekte kao što su povećano izražavanje matričnih metaloproteinaza koje učestvuju u patogenezi astme.[6]

  1. ^ Vassilatis DK, Hohmann JG, Zeng H, Li F, Ranchalis JE, Mortrud MT, Brown A, Rodriguez SS, Weller JR, Wright AC, Bergmann JE, Gaitanaris GA (2003). „The G protein-coupled receptor repertoires of human and mouse”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 100 (8): 4903—8. PMC 153653Слободан приступ. PMID 12679517. doi:10.1073/pnas.0230374100. 
  2. ^ Vendelin J, Pulkkinen V, Rehn M, Pirskanen A, Räisänen-Sokolowski A, Laitinen A, Laitinen LA, Kere J, Laitinen T (2005). „Characterization of GPRA, a novel G protein-coupled receptor related to asthma”. Am. J. Respir. Cell Mol. Biol. 33 (3): 262—70. PMID 15947423. doi:10.1165/rcmb.2004-0405OC. 
  3. ^ Xu YL, Reinscheid RK, Huitron-Resendiz S, Clark SD, Wang Z, Lin SH, Brucher FA, Zeng J, Ly NK, Henriksen SJ, de Lecea L, Civelli O (2004). „Neuropeptide S: a neuropeptide promoting arousal and anxiolytic-like effects”. Neuron. 43 (4): 487—97. PMID 15312648. doi:10.1016/j.neuron.2004.08.005. 
  4. ^ Okamura N, Reinscheid RK (2007). „Neuropeptide S: a novel modulator of stress and arousal”. Stress (Amsterdam, Netherlands). 10 (3): 221—6. PMID 17613937. doi:10.1080/10253890701248673. 
  5. ^ Laitinen T, Polvi A, Rydman P, Vendelin J, Pulkkinen V, Salmikangas P, Mäkelä S, Rehn M, Pirskanen A, Rautanen A, Zucchelli M, Gullstén H, Leino M, Alenius H, Petäys T, Haahtela T, Laitinen A, Laprise C, Hudson TJ, Laitinen LA, Kere J (2004). „Characterization of a common susceptibility locus for asthma-related traits”. Science. 304 (5668): 300—4. PMID 15073379. doi:10.1126/science.1090010. 
  6. ^ Vendelin J, Bruce S, Holopainen P, Pulkkinen V, Rytilä P, Pirskanen A, Rehn M, Laitinen T, Laitinen LA, Haahtela T, Saarialho-Kere U, Laitinen A, Kere J (2006). „Downstream target genes of the neuropeptide S-NPSR1 pathway”. Hum. Mol. Genet. 15 (19): 2923—35. PMID 16926187. doi:10.1093/hmg/ddl234. 

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]