Пређи на садржај

Maersk

Координате: 55° 41′ 14.81″ N 12° 35′ 53.28″ E / 55.6874472° С; 12.5981333° И / 55.6874472; 12.5981333
С Википедије, слободне енциклопедије

55° 41′ 14.81″ N 12° 35′ 53.28″ E / 55.6874472° С; 12.5981333° И / 55.6874472; 12.5981333

A.P. Møller – Mærsk A/S
TipAktieselskab
SimbolOMX: MAERSK A, MAERSK B
IndustrijaTransport robe
PrethodnikGolden Frigate Shipping Co.
SedišteKopenhagen, Danska
Ključni ljudiSeren Skou (CEO brupe)
Klaus V. Hemingsen (Vice CEO grupe)
Proizvod(i)Prevoz kontejnera i terminali, logistika i špedicija, trajektni i tankerski transport, polupotopljene konstrukcije za bušenje i FPSO-i, istraživanje i produkcija nafte i gasa, brodogradilišta, maloprodaja
ZaradaUS$ 3,8 milijardi (2019)[1]
Neto zaradaUS$ -100 miliona (2019)[1]
AktivaUS$ 55,662 milijardi (2019)[2]„MAERSKB:DC”. 
Akcijski kapitalUS$ 33,4 milijardi (2019)[3]
VlasnikMeler familija (69,92% glasačke moće)
Zaposlenih79.900 (2019)[4]
Podružnice900+
Vebsajtwww.maersk.com

Maersk (dan. A.P. Møller – Mærsk A/S) danska je integrisana brodska kompanija, aktivna u okeanskom i unutrašnjem teretnom prevozu i pratećim uslugama, kao što su upravljanje lancem snabdevanja i lučke operacije. Maersk je najveći operater kontejnerskih brodova i opslužnih plovila na svetu od 1996. godine.[5] Sedište kompanije je u Kopenhagenu u Danskoj, sa podružnicama i kancelarijama u 130 zemalja i oko 80.220 zaposlenih u 2018. godini.[3]

To je porodična firma kojom se javno trguje, jer kompaniju kontroliše istoimena porodica Meler preko holding kompanija. U septembru 2016. godine Maersk Grupa je objavila da se podelila na dva odvojena odeljenja: Transport & logistika i Energija.[6] Godišnji prihod kompanije za 2018. godinu bio je 39 milijardi američkih dolara (2019).[7]

Istorija

[уреди | уреди извор]
SS Laura u Svendborgu, Danska

Dampskibselskabet Svendborg (dan. Dampskibsselskabet Svendborg) osnovali su u Svendborgu aprila 1904. godine kapetan Peter Maersk Meler (1836–1927) i njegov sin Arnold Peter (A. P.) Meler (1876–1965). A. P. Meler je imao četvoro dece, sve od kojih sa svojom prvom suprugom Kastin Estel Robertom Makini. Njihovo drugo dete bio je (Arnold) Maersk Makini Meler (1913–2012), koji je postao partner 1939. godine i šef firme nakon očeve smrti. Godine 1993, na mestu izvršnog direktora nasledila ga je Jes Sederberg. On se zadržao na mestu predsedavajućeg do decembra 2003. godine, kada je imao 90 godina, te je Mihael Pram Rasmusen preuzeo dužnost. Maersk Makini Meler bio je do svoje smrti jedan od „upravljačkih vlasnika“ kompanije i bio je predsednik brodogradilišta Odens Stil do 2. maja 2006.[8]

U 2017. godini kompanija je bila jedna od glavnih žrtava napada malvara NotPetya, koji je ozbiljno poremetio njen rad tokom nekoliko meseci.[9]

Amblem

[уреди | уреди извор]

P. M. Meler (1836–1927), koji je bio duboko religiozan hrišćanin, postavio je plavi transparent sa belom sedmokrakom zvezdom sa obe strane crnog dimnjaka na parobrodu Laura kada se njegova supruga oporavila od bolesti. U pismu svojoj supruzi, P. M. Meler je objasnio u oktobru 1886: „Mala zvezda na dimnjaku je sećanje na noć kada sam se molio za tebe i tražio znak: Ako bi se zvezda pojavila na sivom i oblačnom nebu, to bi značilo da Gospod uslišava molitve”. Ista zvezda je kasnije postala amblem grupe Maersk.[10]

AP Meler–Maersk je organizovan u dva glavna poslovna segmenta: transport, i logistika i energija. Ova dva ogranka uključuju nekoliko podružnica kao što su transport kontejnera i srodne aktivnosti; APM terminali; tankeri, obuka, obalske i druge brodske aktivnosti; naftne i gasne aktivnosti; maloprodajna delatnost; i brodogradilišta, druge industrijske kompanije, udeo u Danskoj Banci itd.[8][11]

„Prevoz kontejnera i srodne aktivnosti“ najveće je poslovno područje za AP Moler–Maerska, pružajući gotovo polovinu prihoda grupe u 2008. godini. To obuhvata svetske kontejnerske usluge, logistiku i špediciju i terminalne aktivnosti pod brendovima: Maersk Lajn, Safmarin, i Damko.[12] Od 1996. godine, Maersk je najveća kompanija za prevoz kontejnera na svetu.[5]

Transport & logistika

[уреди | уреди извор]
Maersk kontejner

Maersk

[уреди | уреди извор]
Maersk Kalamata u luci Sijetl
Eleonora Maersk, jedno od plovila E-klase
Glavni članak: Maersk Lajn

Najveća operativna jedinica u A.P. Meler–Maersku po prihodu i osoblju (oko 25.000 zaposlenih u 2012. godini)[13] je Maersk Lajn. Kompanija se 2013. godine sebe opisala kao najvećeg svetskog prevoznika tereta u inostranstvu, i operisala je preko 600 brodova sa 3,8 miliona[14] dvadesetstopnih jediničnih ekvivalenata (TEU) kontejnerskog kapaciteta. Prema podacima iz septembra 2015. godine, kao najveća kontejnerska flota, firma je držala 15,1% globalne TEU.[15]

Godine 2006, najveći kontejnerski brod na svetu do tada, brod E-klase Ema Maersk, isporučen je kompaniji Maersk Lajn iz brodogradilišta Odens Stil.[16] Od tada je izgrađeno još sedam sestrinskih brodova, a 21. februara 2011. godine Maersk je od kompanije Daevu naručio 10 još većih kontejnerskih brodova, klase Triple E, svaki kapaciteta 18.000 kontejnera. Prvi su isporučeni 2013.[17] Postojala je opcija za još 10–20,[18][19][20] a u junu 2011. Maersk je izdao naredbu za drugu seriju od deset sestrinskih brodova (istog dizajna sa istim brodogradilištem), ali je otkazao svoju opciju za treću seriju od deset.

Od februara 2010. godine, Maersk je imao knjigu narudžbi za nove brodove u ukupnoj vrednosti od 857000 TEU (uključujući opcije u klasi Triple E); taj zaostatak je veći od postojeće flote četvrte po veličini linije, Evergrin Lajn.[5]

Maersk Lajn je sarađivao sa Američkom mornaricom na testiranju 7–100% biogoriva od algi na Maersk Kalmaru u decembru 2011.[21][22]

U januaru 2012. godine, Seren Skou je preuzeo funkciju izvršnog direktora kompanije Maersk Lajn od Eivinda Koldinga.[23][24] Kasnije te godine, kompanija je prestala sa poslovanjem u Iranu kako bi sprečila potencijalnu štetu u poslovanju kompanije sa zapadnim zemljama, posebno SAD, zbog režima sankcija koje su vodile te zemlje.[25][26]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Annual Report 2018”. A.P. Møller - Mærsk. Приступљено 19. 11. 2019. 
  2. ^ „Company Snapshot”. Bloomberg L.P. Приступљено 14. 9. 2015. 
  3. ^ а б „Annual Report 2018 A.P. Møller - Mærsk A/S”. 
  4. ^ „Group Annual Report 2016” (PDF). A.P. Møller - Mærsk. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 6. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  5. ^ а б в „Volume 2011 Issue 8” (PDF). Alphaliner Weekly Newsletter. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 7. 2011. г. Приступљено 27. 2. 2011. 
  6. ^ „Shipping Giant Maersk to Split Into Two Divisions”. The Wall Street Journal. 
  7. ^ „Maersk Market Cap”. 
  8. ^ а б „A.P. Moller - Maersk website”. Maersk.com. Архивирано из оригинала 2007-10-24. г. Приступљено 2007-12-04. 
  9. ^ Greenberg, Andy (22. 8. 2018). „The Untold Story of NotPetya, the Most Devastating Cyberattack in History”. Wired. Приступљено 1. 9. 2018. 
  10. ^ Ellemose, Søren (2008). „Chapter 1: Hr. Møller”. Hr. Møller - årets gang i A.P Møller-Mærsk. documentas. стр. 22—23. ISBN 978-87-7063-054-2. 
  11. ^ „Top 10 Container Shipping Companies in the World”. www.industrialmarinepower.com. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 19. 10. 2020. 
  12. ^ „Annual Report 2008” (PDF). shareholders.maersk.com. Приступљено 2009-07-20. [мртва веза]
  13. ^ „Company Facts and Information”. A. P. Moller - Maersk Group A/S. Архивирано из оригинала 8. 2. 2013. г. Приступљено 10. 1. 2013. 
  14. ^ „Maersk Line - About Us”. A. P. Møller – Mærsk A/S. Архивирано из оригинала 3. 2. 2013. г. Приступљено 10. 1. 2013. 
  15. ^ „Alphaliner - TOP 100 - Existing fleet on December 2016”. Приступљено 14. 12. 2016. 
  16. ^ „Maersk Line”. maerskline.com. Приступљено 2009-07-20. 
  17. ^ "Third Triple-E, the MARY MAERSK Delivered Архивирано 2013-09-24 на сајту Wayback Machine" Shipbuilding Tribune, 20 September 2013. Accessed: 22 September 2013.
  18. ^ „Maersk orders up to 30 of biggest container ships on trade”. BusinessWeek. 21. 2. 2011. Приступљено 21. 2. 2011. 
  19. ^ „Official website of Mærsk Triple-E”. Maersk. 2013. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 1. 6. 2013. 
  20. ^ $Author (3. 3. 2013). „Maersk Line - Your promise. Delivered.”. Архивирано из оригинала 14. 7. 2011. г. Приступљено 14. 12. 2016. 
  21. ^ Maersk and the Navy Join Hands for Biofuels Testing Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2012) Oil Algae, 13 December 2011. Accessed: 13 December 2011.
  22. ^ Geiver, Luke. „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2012-04-07. г. Приступљено 2011-12-13.  BioRefining Magazine, 21 November 2011. Accessed: 13 December 2011.
  23. ^ „Danske Bank Names Chairman Kolding CEO as Straarup Retires”. Приступљено 14. 12. 2016 — преко www.bloomberg.com. 
  24. ^ „Announcement December 19, 2011: "Søren Skou will take up the position as CEO of Maersk Line"” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 08. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2020. 
  25. ^ "Top shipping line Maersk says halts Iran service"
  26. ^ „Service Locator - APM Terminals”. www.apmterminals.com. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Maersk на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Maersk&oldid=28295976”