Пређи на садржај

MAN

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу MAN (вишезначна одредница).
MAN Group преусмерава овде. За британску инвестициону компанију погледајте страницу Man Group.
MAN
европско акционарско друштво, подружница
Делатностаутомобилска индустрија
Основано1758[1]
СедиштеМинхен, Немачка
Руководиоци
Георг Реиховен
Производикамиони, аутобуси, дизел-мотори, турбомашине.[2]
Приход16 милијарди € (2013)[3]
Профит475 милиона € (2013)[3]
Број запослених
53,509 (крај 2013)[3]
Веб-сајтwww.mantruckandbus.com/en/man.html

MAN SE је немачка машинско-инжењерска компанија и уједно матична компанија МАН група (енгл. MAN Group) чије се седиште налази у Минхену.[4] MAN је скраћеница од Фабрика машина Аугзбург-Нирнберг (нем. Maschinenfabrik Augsburg-Nürnberg). Примарна производња компаније заснована ја на производњи у области аутомобилске индустрије, нарочито возила из категорије тешких камиона и аутобуса. Компанија МАН СЕ је такође у свету позната и по производњи разноврсних врста дизел-мотора за широк спектар примене.[5]

Све до септембра 2012. године компанија МАН СЕ је била међу 30 најбоље рангираних компанија на немачкој берзи.[6] У 2008. години компанија је прославила 250 година постојања, а 51.300 запослених у 120 земаља широм света остварило је приход од око 15 милијарди евра.[7]

Компанија МАН СЕ кроз разне начине партнерства, заједничка улагања или самостално власништво има производне погоне у Индији, Турској, Кини, Сједињеним Америчким Државама, Уједињеним Арапским Емиратима, Јужноафричкој Републици, Узбекистану, Португалу, Аустрији и Немачкој.

Корпоративни преглед

[уреди | уреди извор]

У оквиру МАН групе тренутно се издвајају три главна производна сектора подељена на основу врсте производње и тржишта за које су намењени производи.

Историја

[уреди | уреди извор]
Железара Свети Антони

Давне 1758. године у граду Оберхаузену започет је рад у железари Свети Антони (St. Antony), као првом предузећу у области тешке индустрије у региону Рура. Већ 1808. године послу се придружују још две железаре, Добра нада (Good Hope) и Нова храна (New food).[1]

Немачки инжењер Лудвинг Сандер 1840. године у Аугзбургу оснива предузеће Sander'sche Maschinenfabrik, које представља прву претечу данашње компаније.[9] Нешто касније предузеће је преименовано у Фабрика машина Аугзбург (Maschinenfabrik Augsburg). 1841. године оснива се компанија Инжењеринг-АГ Нирнберг (Maschinenbau-AG Nürnberg) која ће такође имати великог утицаја на развој данашње компаније.[1]

Први дизел-мотор, дело Рудолфа Дизела

Компанија Уједињена фабрика машина Аугзбург и инжењеринг Нирнберг А. Г., Аугзбург (Vereinigte Maschinenfabrik Augsburg und Maschinenbaugesellschaft Nürnberg A.G., Augsburg) настаје 1898. године уједнињењем две фабрике: Фабрика машина Аугзбург (Maschinenfabrik Augsburg) и Инжењеринг-АГ Нирнберг (Maschinenbau-AG Nürnberg).[1]

Рудолф Дизел је 1893. године у Аугзбургу успео да у потпуности заврши и функционално оспособи први дизел-мотор шта је имало великог значаја у даљем развоју свих машина у целом свету.[1]

Аутобус произведен у погонима компаније МАН Латинска Америка

У току 1908. године компанија је још једном преименована, овог пута у Фабрика машина Аугзбург-Нирнберг АГ (Maschinenfabrik Augsburg Nürnberg AG) или скраћено М·А·Н.[1] У наредним годинама компанија је непрестано расла и развијала се. Под вођством Хајнриха фон Буза компанија је прерасла из категорије компанија средње величине са око 400 запослених до велике компаније са око 12.000 запослених крајем 1913. године.[10]

Током дуге историје постојања компанија је била и у тешким тренуцима. Тако је током велике економске кризе 30-их година 20. века број запослених готово преполовљен. Са око 14.000 запослених 1929/30. дошло се до 7.400 запослених 1931/32. године. И док пословни уговори са цивилним сектором пропадају и бивају све ређи, војска постаје главни купац. Са производних трака компаније за војску се испоручују дизел-мотори за тенкове и подморнице, али и цилиндри за пројектиле и артиљерију сваке врсте. Током Другог светског рата запослени у компанији били су мобилисани да праве и делове за ватрена оружја.[1] По завршетку рата, компанија је претрпела значајну реорганизацију и добила нове стратешке циљеве. У годинама које су уследиле посебан акценат је стављен на производњу тачно одређене врсте возила и мотора по чему је компанија и данас позната широм света.

У току 2006. године МАН СЕ је склопио уговор са индијском компанијом Снага мотори (Force Motors) о заједничком улагању у производне погоне из којих ће излазити производи намењени тамошњем тржишту, али и извозу. Обе компаније, потписнице уговора, имале су по 50% удела у власничкој структури. Прва возила напустила су производне погоне већ у току 2007. године, да би 2011. године МАН СЕ откупио удео индијског партнера и на почетку 2012. године постао потпуни власник тамошњег сектора.[11]

Камион произведен у погонима компаније МАН Латинска Америка

МАН СЕ је наставио тренд куповине власништва у другим компанијама, па је тако 2008. године купио део компаније Фолксваген камиони и аутобуси Бразил (VW Truck and Bus Brazil) и преименовао је у МАН Латинска Америка (MAN Latin America).[12] Компанија МАН Латинска Америка има удео од око 30% на тржишту комерцијалних возила у Бразилу.[13]

МАН камиони и аутобуси

[уреди | уреди извор]
Камион MAN TGX V8

За проиводњу комерцијалних возила (камиона) и аутобуса задужена је компанија МАН камиони и аутобуси (MAN Truck & Bus), једна од компанија која послује у оквиру МАН СЕ корпорације. Из производних погона компаније МАН камиони и аутобуси излазе камиони различити по намени, носивости, функцији коју могу да обављају. По носивости се производе камиони чија се носивост креће у распону од 7,5 тона до 44 тоне, као и камиони за специјалне терете.[8]

Аутобус марке МАН намењен градском превозу

Такође се производе шасије за аутобусе, градски аутобуси, приградски аутобуси и међуградски аутобуси.[14] Поред споменутих комерцијалних возила (камиона) и аутобуса, у производним погонима компаније МАН камиони и аутобуси производе се и дизел-мотори и мотори на природни гас.[8][15]

Нове технологије и будућност

[уреди | уреди извор]

Компанија МАН СЕ посебну пажњу посвећује развоју нових технологија за потребе својих производа. Више стотина инжењера запослених у компанији свакодневно ради на развијању технологија које ће производе компаније учинити бољим, ефикаснијим и безбеднијим потенцијалним купцима. Аутоматски систем за одржавање растојања[16], бочни сензори, камера за вожњу уназад само су део примењене технологије које се уграђују у МАН-ова возила.

МАН-ов аутобус на електрични погон

Компанија такође води бригу о будућности тиме што константно прати тренд смањења емисије штетних гасова које испуштају возила и мотори произведени на тракама МАН-а. Аеродинамичне кабине и спојлери на њима, аутоматски мењачи, мотори са дуплим квачилом који испуњавају такозвани ЕУРО 6 стандард и још многе ставке део су листе којом МАН јасно ставља до знања да му је и заштита животне средине веома битна.[17]

Да је компанија МАН СЕ заиста посвећена циљу константног напредовања и улагања у нове технологије и будућност говори чињеница да су МАН-ови камиони више пута били награђивани престижном наградом међународни камион године (The International Truck of the Year).[18] МАН-ов дизел-мотор D3876 који се уграђује у камионе, грађевинске и пољопривредне машине добитник је престижне награде Дизел 2016. године (Diesel of the Year 2016).[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е „Историја”. www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016. 
  2. ^ „Производи и компаније” (PDF). www.truck.man.eu. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 11. 2015. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  3. ^ а б в „Извештаји о пословању” (PDF). www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016. 
  4. ^ „Увод о компанији МАН”. www.corporate.man.eu. Архивирано из оригинала 09. 04. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  5. ^ „Велики бродски мотори”. marine.man.eu. Архивирано из оригинала 05. 05. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  6. ^ „Немачка берза”. www.tradingeconomics.com. Приступљено 1. 5. 2016. 
  7. ^ „Izveštaj 2008”. www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016. 
  8. ^ а б в г д „МАН-ове компаније” (PDF). www.man.eu. Архивирано из оригинала 12. 08. 2011. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  9. ^ „Лудвиг Сандер”. www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016. 
  10. ^ „Хајнрих фон Буз”. www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016. 
  11. ^ „МАН у Индији”. mantrucksindia.com. Архивирано из оригинала 05. 06. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  12. ^ „МАН Латинска Америка”. www.man-la.com. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  13. ^ „Тржиште Бразила”. www.man-la.com. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  14. ^ „МАН-ови аутобуси”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  15. ^ „МАН-ове новине”. Приступљено 1. 5. 2016. 
  16. ^ „МАН технологија”. www.truck.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016. 
  17. ^ „Еколошки мотори” (PDF). www.bus.man.eu. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 05. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  18. ^ „Камион године”. www.truck-of-the-year.com. Архивирано из оригинала 28. 09. 2014. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  19. ^ „Награда за Дизел године”. Приступљено 1. 5. 2016. [мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
MAN на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MAN&oldid=27057377”