Etil grupa
Etil grupa je alkilni supstituent koji nastaje od etana (C2H6). Formula je –C H2CH3, uz vrlo čestu skraćenicu et. Oznaka etil u IUPAC nomenklaturi organske hemije se uzima za zasićene dvougljenične funkcionalne grupe u molekulu, dok prefiks et označava prisustvo dva ugljenikova atoma u molekulu.[1][2][3]
Etilacija
[уреди | уреди извор]Etilacija je formiranje jedinjenja uvođenjem etil grupe. Najšire praktikovani primer ove reakcije je etilacija benzena. Etlirajući agens je etilen.
Procenjuje se da ga je u 1999. proizvedeno preibližno 24,7 miliona tona.[4] Etilbenzen je jedan od prekurzora stirena, koji je zatim prekurzor polistirena.
Mnoga jedinjenja koja sadrže etil grupu nastaju elektrofilnom etilacijom, tj. tretmanom nukleofila izvorima Et+. Takav agens je trietiloksonium-tetrafluoroborat [Et3O]BF4. Kod dobrog nukleofila, uključeno je manje elektrofilnnih reagenasa, kao što su etil-halidi.
Stereohemija
[уреди | уреди извор]U nesimetričnim metilnim jedinjenjima, metilenski protoni u etil supstituentu su diasterotopni. Hiralni reagensi su poznati po stereoselektivnom modifikovanju takvih supstituenata.
Etimologija
[уреди | уреди извор]Naziv grupe je izveden iz imena Etar, prvorođenca grčkog elementarnog Boga vazduha (u to vreme opšti pojam za bilo vrlo isparljivo jedinjenje) i hile, pozivajući se na „stvari”. Ime „etilni” je u 1835. skovao švedski hemičar Jons Jakov Bercelijus. Godine 1834, nemački hemičar Justus fon Libig je tvrdio je da grupa C2H5 predstavlja „radikal” (grupu atoma koja se ne podvrgava promenama tokom hemijske reakcije). U prikazu Libigovih nalaza, a u odnosu i na ostale srodne, Bercelijus je skovao imena „metil” i „etil”, za „radikale” CH3 i C2H5.[5][6][7]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Voet, D.; Voet J. (1995). Biochemistry (2nd изд.). Wiley. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 26. 02. 2018.
- ^ Atkins P.; de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-8759-4.
- ^ Whitten K.W.; Gailey, D. K..; Davis, E. R.. (1992). General chemistry, 4th Ed. Philadelphia: Saunders College Publishing. ISBN 978-0-03-072373-5.
- ^ Vincent A. Welch, Kevin J. Fallon, Heinz-Peter Gelbke "Ethylbenzene" Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, , Weinheim, 2005. . Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a10_035.pub2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Jacob Berzelius, Årsberättelsen om framsteg i fysik och kemi [Annual report on progress in physics and chemistry] (Stockholm, Sweden: P.A. Norstedt & Söner, 1835)
- ^ Jöns Jacob Berzelius. Årsberättelse om framstegen i fysik och kemi. стр. 376.
- ^ Jöns-Jakob Freiherr von Berzelius. Jahres-Bericht über die Fortschritte der physischen Wissenschaften. 15. стр. 381.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Jöns Jacob Berzelius. Årsberättelse om framstegen i fysik och kemi. стр. 376.
- Whitten K.W.; Gailey, D. K..; Davis, E. R.. (1992). General chemistry, 4th Ed. Philadelphia: Saunders College Publishing. ISBN 978-0-03-072373-5.
- Atkins P.; de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-8759-4.
- Voet, D.; Voet J. (1995). Biochemistry (2nd изд.). Wiley. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 26. 02. 2018.
