Пређи на садржај

4. миленијум п. н. е.

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијуми:
Векови:

4. миленијум п. н. е. је миленијум, односно период који је започео 1. јануар. 4000. п. н. е., а завршио 31. децембра 3001. п. н. е. У 4. миленијуму п. н. е. догодиле су се важне промене у људској култури. Тада је почело бронзано доба, као и кориштење писма. Сада је већ доказано и научно поткепљено доказима, да је и прва металургија и прва писменост, као и урбано цивилизовано друштво, с водоводом, канализацијом и подним грејањем, кућема на спрат и без рата 2.500 година постојало на територији Србије у оквиру Винчанске цивилизације, која се протезала до Крита и Анадолије. Везе између Винче и Сумера, требало би институционализовано истраживати. Винчанске таблице, старије од сумерских неколико миленијума, у себи садрже симболе попут свастике и 27 словних знакова ћирилице, као и латиничног писма. (Из пропагандно-политичких разлога, ова пресудна научна истина се крије од шире јавности.) Да ли истовремено, или после климатских промена,установљени су, а потом процвали градови-државе у Сумеру, те краљевство у Египту. Пољопривреда се распрострла широм [[Еуразија|Еуразије и Блиског истока. Светска популација се кроз миленијум удвостручила, од отприлике 7 до 14 милиона људи.

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Еколошке промене

[уреди | уреди извор]

Према студијама глациолога Лонија Томпсона (професора на Државном универзитету Охаја и истраживача у Бирдовом поларном истраживачком центру) низ доказа упућује да је пре 5200 година дошло до глобалних климатских промена:

  • Клима се нагло променила уз драстичне последице.
  • Биљке закопане у леденој капи Квелкаја у перуанским Андама указују да се клима променила тако нагло да је лед заробио и до данас сачувао биљке.
  • Човек заробљен у алпском леднику („Еци“) је остао замрзнут до открића 1991.
  • Годови дрвећа у Ирској и Енглеској указују да је то био њихов најсушнији период.
  • Ледена језгра, односно однос два изотопа кисеоника с ледених поља на врху афричког Килимањара, који јасно указује каква је била температура за време падања снега.
  • Велике промене у биљном полену откривеном на дну језера у Јужној Америци.
  • Најнижи нивои метана откривени из ледених поља у Гренланду и Антарктици.
  • Почетак дезертификације Сахаре (35. век п. н. е.). Сахара се од насељеног подручја претвара у голу и суву пустињу.

Значајне личности

[уреди | уреди извор]

Проналасци, открића и прве појаве

[уреди | уреди извор]

Митологија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The Aryan Non-Invasionist Model Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2006) by Koenraad Elst
  2. ^ Demise of the Aryan Invasion Theory Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2008) by Dr. Dinesh Agarwal

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]