11. децембар

11. децембар (11.12.) је 345. дан године по грегоријанском календару (346. у преступној години). До краја године има још 20 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 630 — Мухамед води војску од 10.000 да освоји Меку.
• 1858 — Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Михаило.
• 1877 — Никола Коле Рашић са својим четницима ушао је у Лесковац, напуштен од Турака, и прогласио уједињење са Кнежевином Србијом. Локални бугарски комитет и становништво лојално егзархату затражили су од руског генерала Гурка да Лесковац буде припојен Бугарској, али је Берлински конгрес коначно решио статус Поморавља.
• 1888 — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка. Уставом, писаним по узору на белгијски устав из 1831, у Србији уведена парламентарна демократија.
• 1894 — У Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача.
• 1937 — Фашистичко Велико веће донело одлуку да се Италија повуче из Лиге народа.
• 1941 — Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама. Пољска објавила рат Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији.
• 1946 — Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом.
• 1972 — Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Јуџин Кернон и Харисон Смит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“.
• 1973 — Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у Чехословачкој.
• 1991 — У Мастрихту уобличен Споразум о монетарној и политичкој унији чланица [[Европска заједница|Европске заједнице.
• 1992 — Савет безбедности Уједињених нација, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику.
• 1994 — Руски председник Борис Јељцин је наредио руској војсци да успостави контролу над Чеченијом.
• 1997 — У Кјоту је потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте стаклене баште и глобално загревање. САД нису ставиле свој потпис уз објашњење да би то нанело штету њиховој привреди.
• 2000 — Израел и Палестина обновили контакте на вишем нивоу у циљу окончања сукоба и налажења начина за обнављање мировних преговора.
• 2001 — Врховни суд САД осудио Француза Закариаса Мусауиа због учешћа у нападима у САД 11. септембра 2001, што је прва казна у САД која се директно односи на те нападе.

Рођења

• 1475 — Папа Лав X. (прем. 1521)
• 1803 — Ектор Берлиоз, француски композитор и диригент. (прем. 1869)
• 1810 — Алфред де Мизе, француски драматург, песник и песник. (прем. 1857)
• 1843 — Роберт Кох, немачки лекар и микробиолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1905). (прем. 1910)
• 1882 — Макс Борн, немачки физичар и математичар, добитник Нобелове награде за физику (1954). (прем. 1970)
• 1888 — Александар Арнаутовић, српски књижевник, публициста и професор. (прем. 1982)
• 1911 — Нагиб Махфуз, египатски књижевник, драматург и сценариста, добитник Нобелове награде за књижевност (1988). (прем. 2006)
• 1912 — Карло Понти, италијански филмски продуцент. (прем. 2007)
• 1918 — Александар Солжењицин, руски писац, филозоф и историчар, добитник Нобелове награде за књижевност (1970). (прем. 2008)
• 1921 — Лиз Смит, енглеска глумица. (прем. 2016)
• 1925 — Пол Грингард, амерички неуролог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (2000). (прем. 2019)
• 1926 — Биг Мама Торнтон, америчка музичарка. (прем. 1984)
• 1930 — Жан-Луј Трентињан, француски глумац, редитељ, сценариста и возач тркачких аутомобила. (прем. 2022)
• 1931 — Рита Морено, порториканска глумица, певачица и плесачица.
• 1938 — Енрико Масијас, француски музичар.
• 1944 — Бренда Ли, америчка певачица.
• 1949 — Иван Буљан, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1953 — Ричард Картер, аустралијски глумац. (прем. 2019)
• 1961 — Марко Пјер Вајт, британски кувар, угоститељ и ТВ личност.
• 1962 — Неле Карајлић, српски музичар, глумац, сценариста, редитељ и писац.
• 1966 — Гари Дордан, амерички глумац.
• 1967 — Моник, америчка глумица и комичарка.
• 1968 — Фабрицио Раванели, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1969 — Вишванатан Ананд, индијски шахиста.
• 1972 — Сами ел Џабер, фудбалер из Саудијске Арабије.
• 1976 — Шариф Абдур Рахим, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1980 — Саво Павићевић, црногорски фудбалер.
• 1981 — Ники Бенз, канадска порнографска глумица.
• 1981 — Хавијер Савиола, аргентински фудбалер.
• 1984 — Лејтон Бејнс, енглески фудбалер.
• 1984 — Сандра Ечеверија, мексичка глумица, певачица и модел.
• 1989 — Џордан Тиодор, америчко-македонски кошаркаш.
• 1990 — Били Барон, амерички кошаркаш.
• 1990 — Јана Милосављевић, српска глумица.
• 1990 — Тејана Тејлор, америчка музичарка, глумица, кореографкиња, модел и редитељка.
• 1992 — Малком Брогдон, амерички кошаркаш.
• 1996 — Џек Грифо, амерички глумац.
• 1996 — Хејли Стајнфелд, америчка глумица и музичарка.

Смрти

• 1854 — Прота Матија Ненадовић, српски прота, устаник, књижевник, политичар и дипломата. (рођ. 1777)
• 1918 — Иван Цанкар, словеначки књижевник. (рођ. 1876)
• 1964 — Сем Кук, амерички музичар. (рођ. 1931)
• 1965 — Ђуро Тиљак, хрватски сликар. (рођ. 1895)
• 1978 — Винсент ду Винјо, амерички биохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1955). (рођ. 1901)
• 1988 — Бора Глишић, српски театролог, позоришни критичар, драматург, новинар, преводилац и менаџер у култури. (рођ. 1908)
• 1995 — Мико Трипало, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Хрватске и СФР Југославије. (рођ. 1926)
• 2004 — Хосе Луис Кучуфо, аргентински фудбалер. (рођ. 1961)
• 2012 — Рави Шанкар, индијски музичар и композитор. (рођ. 1920)
• 2016 — Есма Реџепова, македонска певачица и хуманитарка. (рођ. 1943)
• 2019 — Дејвид Белами, енглески ботаничар, писац, ТВ водитељ и активиста за заштиту животне средине. (рођ. 1933)
• 2020 — Ким Ки Дук, јужнокорејски редитељ, продуцент и сценариста. (рођ. 1960)
• 2021 — Ен Рајс, америчка књижевница. (рођ. 1941)
• 2021 — Мануел Сантана, шпански тенисер. (рођ. 1938)
• 2022 — Јагош Пурић, српски физичар, ректор Београдског универзитета (1998—2000). (рођ. 1942)
• 2023 — Андре Брауер, амерички глумац. (рођ. 1962)

Празници и дани сећања

Српска православна црква данас слави

• Преподобномученик Стефан
• свети мученик Христо
• Преподобна Ана; Свети благоверни цар Маврикије
• Свети мученици пострадали за свете иконе
• Свети Теодор, архиепископ ростовски
• Свети мученици тивериопољски
• Свети Роман, епископ македонски
• Свети мученик Иринарх и седам светих жена
• Свети Теодор, епископ теододипљског
• Свети свештеномученик Јован персијски
• Свети преподобни Марко
• Свети мученици два детета

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума