Централна канцеларија за емиграцију Јевреја
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. (новембар 2024.) |
Централна канцеларија за емиграцију Јевреја (нем. Zentralstelle für jüdische Auswanderung) била је нацистичка установа, чије су се испоставе налазиле у Бечу, Прагу и Амстердаму. Њена првобитна сврха била је да прогна Јевреје са немачких територија.
Испостава у Бечу је основана јесени 1938, а основао ју је Адолф Ајхман.[1] Основана је да би се спречила могућност нагодби Јевреја са цариницима када би покушали да напусте Аустрију.[2] Ајхман је желео да убрза селидбе, а уз то да Јеврејима одузме сву имовину како не би могли део искористити за нагодбе а део понети са собом, како је и сам рекао:[1]
Одмах сам рекао: ово је као аутоматизована фабрика, рецимо, млин повезан са пекаром. Ставите Јевреја који има капитал и, рецимо, радњу или рачун у банци. Он прође кроз целу зграду, од шалтера до шалтера, од канцеларије до канцеларије. Када изађе на други крај, више нема новца нити икаквих права. Има само пасош у којем пише: „Морате напустити државу у року од две седмице. Ако то не учините, бићете послати у концентрациони логор.“
Свако удружење које се бавило емиграцијом било је дужно да има представнике у канцеларији. Канцеларија је одговарала „Канцеларији сигурносних служби“ у Берлину.[1] Селидбе је плаћала новцем који је одузела од богатих Јевреја.[3]
По узору на испоставу у Бечу, Ајхман је отворио још једну у Прагу. Касније, 24. јануара 1939, канцеларија је озваничена, под вођством Рајнхарда Хајдриха. Циљ јој је био прогон свих Јевреја било на који начин, а испостава је отворена и у Амстердаму. Све више Јевреја слала је у радне логоре. Позив у један од логора добила је и Марго Франк, сестра Ане Франк.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Сведочење Вилхелма Хетла на суђењу Адолфу Ајхману”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2010. г. Приступљено 2. 9. 2012.
- ^ „Оснивање Централне канцеларије за емиграцију Јевреја у Бечу”. Приступљено 2. 9. 2012.
- ^ „Пресуда на суђењу Адолфу Ајхману, део 8”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2010. г. Приступљено 2. 9. 2012.