Франческо Сфорца
Франческо Сфорца | |
---|---|
Датум рођења | 23. јул 1401. |
Место рођења | Сан Минијато, Фирентинска република |
Датум смрти | 8. март 1466.64 год.) ( |
Место смрти | Милано, Миланско војводство |
Супружник | Polissena Ruffo, Bianca Maria Visconti |
Деца | Galeazzo Maria Sforza, Ippolita Maria Sforza, Лудовико Сфорца, Polyxène Sforza, Ascanio Sforza, Filippo Maria Sforza, Sforza Maria Sforza, Елизабета Марија Сфорца, Ottaviano Maria Sforza, Sforza Secondo Sforza, Drusiana Sforza, Tristano Sforza |
Родитељи | Муцио Сфорца Lucia Terzani |
Франческо Алесандро Сфорца (итал. Francesco Alessandro Sforza; Сан Минијато, 25. августа 1401 - 8. марта 1466) био је истакнути италијански кондотијер и војсковођа, и први војвода Милана (1449—1466) из династије Сфорца. [1]
Живот и рад
[уреди | уреди извор]Рођен као ванбрачни син кондотијера Муција Сфорце, Франческо је у служби миланског војводе Филипа Марија Висконтија (итал. Filippo Mario Visconti) ратовао против Млетачке републике и Папе. Женидбом 1441. са Висконтијевом ћерком, добио је Понтремоли и Кремону, и наследство Миланског војводства. Када је 1447. у Милану избила побуна грађана, којом је протеран Висконти и основана Амброзијанска република, Сфорца је 1449. после опсаде заузео град. Као милански војвода, еластичном политиком и савезима стекао је право на Ђенову, а миром у Лодију (1454) консолидовао је, за неко време, прилике у северној Италији.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548
Литература
[уреди | уреди извор]- Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548