Пређи на садржај

Франческо Косига

С Википедије, слободне енциклопедије
Франческо Косига
Лични подаци
Датум рођења(1928-07-26)26. јул 1928.
Место рођењаСасари, Краљевина Италија
Датум смрти17. август 2010.(2010-08-17) (82 год.)
Место смртиРим, Италија
Висина1,77m
Професијаправник, политичар
Породица
СупружникЂузепа Сигурани (в. 1960 —  р. 1988)
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка
Хришћанска демократија
3. јул 1985 — 28. април 1992.
ПретходникСандро Пертини
НаследникОскар Луиђи Скалфаро
4. август 1979 — 18. октобар 1980.
ПретходникЂулио Андреоти
НаследникАрналдо Форлани

Франческо Косига (итал. Francesco Cossiga; Сасари, 26. јул 1928Рим, 17. август 2010) био је италијански правник, педагог и политичар из редова бивше Хришћанске демократије.[1] Вршио је функцију премијера (1979–1980) и председника Републике Италије (1985–1992). Био је министар унутрашњих послова у тренутку киднаповања Алда Мора, након чије смрти је поднео оставку на то место.

Закључно са изборима 2022, Косига је једини председник Италије који је изабран у првом кругу гласања.[2] Енрико де Никола је такође одабран у првом кругу, али на место привременог шефа државе, пошто је функција председника уведена 1948.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Сасарију, север Сардиније.[1] Политичку каријеру започео је током Другог светског рата.

Био је министар унутрашњих послова (19761978), председник италијанске владе (19791980), председник италијанског Сената (19831985), италијански председник (19851992), а 1992. је проглашен за доживотног сенатора.

Када је италијански премијер Ђулио Андреоти 1992. године обзнанио јавности постојање организације Гладио у Италији током Хладног рата, тајне организације која је у случају совјетске инвазије требало да води герилску борбу, Косига је признао своју умешаност у оснивање ове организације. Демократска партија левице је након тога покренула процес импичмента против Косиге.[3][4] Иако је процедура поништена, Косига је дао оставку два месеца пре истека мандата.[5]

Године 2006. се повукао са своје функције доживотног сенатора, али је Сенат одбио његову оставку 2008. године.

Умро је 17. августа 2010. године у Риму.

Породица

[уреди | уреди извор]

Био је рођак италијанског комунистичког вође Енрика Берлингвера.[6]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Косига је 2007. године за новине „Коријере дела сера“ дао осврт на нападе 11. септембра 2001. године и Осаму бин Ладена. Изјавио је да „демократски кругови у Америци и Европи добро знају да су овај монструозни план осмислиле и оствариле америчка ЦИА и Мосад уз помоћ ционистичких снага како би сву кривњу свалиле на арапски свет и увериле Запад да интервенише у Ираку и Авганистану“.[7] Само годину дана пре, Косига је изјавио да не верује у теорије завере и одбацио могућност да је све део америчке завере.[8]

  1. ^ а б Page at Senate website (језик: италијански).
  2. ^ „I Presidenti - Biografia del Presidente Francesco Cossiga”. presidenti.quirinale.it (на језику: италијански). Званични сајт председника Италије. Приступљено 28. 1. 2022. „E' stato eletto Presidente della Repubblica il 24 giugno 1985 (al primo scrutinio con 752 voti su 977). 
  3. ^ (језик: италијански) Il Sole 24 ore: Occhetto, lo strappo mai ricucito su Gladio
  4. ^ (језик: италијански) La Repubblica: Il PDS vota l'impeachment di Cossiga (4 December 1991)
  5. ^ (језик: италијански) La Repubblica: E l'uomo grigio prese il piccone (26 April 1992)
  6. ^ (језик: италијански) Mio cugino Berlinguer: Cossiga racconta un leader (Cossiga talking about Enrico Berlinguer in an interview to Gian Antonio Stella – Corriere della Sera, 10 June 2004)(језик: италијански)
  7. ^ „Osama-Berlusconi? "Trappola giornalistica". Corriere della Sera. 30 November 2007. Приступљено 21. 6. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ http://archivio.lastampa.it/LaStampaArchivio/main/History/tmpl_viewObj.jsp?objid=7190957 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2010)Sassoon, Donald (18. 8. 2010). „Francesco Cossiga obituary”. The Guardian. London. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]