Пређи на садржај

Фани Каплан

С Википедије, слободне енциклопедије
Фани Каплан
Фани Каплан пре 1918. године.
Пуно имеФани Јефимовна Каплан
Име по рођењуФејга Хаимовна Ројтблат
Датум рођења(1890-02-10)10. фебруар 1890.
Место рођењаВолињска губернијаРуска Империја
Датум смрти3. септембар 1918.(1918-09-03) (28 год.)
Место смртиМосква, Руска ССРСССР

Фани Јефимовна Каплан (рус. Фа́нни Ефи́мовна Капла́н; право име Фейга Хаимовна Ройтблат; 10. фебруара 1890 - 3. септембра 1918) била је чланица Социјалистичке револуционарне партије која је пуцала на Владимира Лењина.

Као члан Социјалиста револуционара (СР), Капланова је Лењина доживљавала као "издајника револуције", када су бољшевици забранили њену странку. Дана 30. августа 1918. године пришла је Лењину док је излазио из московске фабрике и испалила три хица, тешко га ранивши. Испитивана од стране Чеке, одбила је именовати иједног саучесника и погубљена је 3. септембра. Покушај Капланове и убиство Мојсеја Урицког изазвали су совјетску владу да поново успостави смртну казну, након њеног укидања 28. октобра 1917.[1][2]

Зовем се Фања Каплан. Данас сам пуцала на Лењина. Урадила сам то сама. Нећу вам рећи од кога сам добила револвер. Нећу вам рећи никакве детаље. Одлучила сам да убијем Лењина одавно. Сматрам га издајником Револуције. Била сам протерана у Акатуј због учествовања у покушају убиства царског званичника у Кијеву. Провела сам 11 година на принудном раду. После Револуције[а] сам ослобођена. Подржавала сам Уставотворну скупштину и још сам за њу.[2][б]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У оба случаја Фани под Револуцијом подразумева Фебруарску револуцију 1917.
  2. ^ Изјава дата агентима Чеке приликом саслушања.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Fanya Kaplan – Jewish Assassin”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2008. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  2. ^ а б „spartacus-educational”. Приступљено 26. 4. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Перовић, Латинка (1988). Планирана револуција. Београд: Београдски издавачко-графички завод.