Суперкуп Европе 1991.
Догађај | Суперкуп Европе | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Датум | 19. новембар 1991. | ||||||
Стадион | Олд трафорд, Манчестер | ||||||
Судија | Марио ван дер Енде | ||||||
Посећеност | 22.110 | ||||||
Суперкуп Европе 1991. било је 16. издање Суперкупа Европе, фудбалске утакмице која се сваке године одржава између победника Купа европских шампиона и Купа победника купова из прошле сезоне. Утакмица је одиграна 19. новембра 1991. између освајача Купа шампиона 1990/91. Црвене звезде и освајача Купа победника купова 1990/91. Манчестер јунајтеда.
Првобитно је било планирано да финале чине две утакмице као што је био случај у претходним издањима суперкупа. Међутим, због тадашњих сукоба у СФР Југославији, Манчестер јунајтед званично није желео да игра у Београду (иако сукоба у Србији није било). УЕФА је на крају одлучила да се одигра само један меч (трећи такав случај у историји такмичења) и то на Јунајтедовом стадиону Олд трафорду.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Црвена звезда се квалификовала на такмичење као првак Купа европских шампиона у сезони 1990/91.[2] У финалу у Барију побеђен је француски Марсељ након пенал-серије с резултатом 5 : 3 пошто је после продужетака било 0 : 0.[3] Звездин фудбалер Синиша Михајловић то финале описао је као најдосадније у историји Купа шампиона.[4] Друго место у суперкупу припало је Манчестер јунајтеду, победнику Купа победника купова у сезони 1990/91, који је у финалу одржаном у Ротердаму победио фаворизовану Барселону с резултатом 2 : 1.[5] Оба клуба су се први пут нашла у Суперкупу Европе. Јунајтед је још 1968. освојио Куп шампиона, али тада суперкуп још није био успостављен.[6]
Био је то први сусрет Манчестер јунајтеда и Црвене звезде у неком такмичарком мечу још од четвртфинала Купа шампиона 1957/58.[7] Након што је у тој утакмици побеђења Звезда укупним резултатом 5 : 4, авион који је превозио екипу Јунајтеда срушио се приликом узлетања на аеродрому Минхен-Рим. Ова авионска несрећа је однела 23 живота. Међу страдалима било је осам фудбалера и три члана стручног штаба Манчестер јунајтеда, два пријатеља клуба, осам новинара и два члана посаде.[8] Тадашњи тренер Манчестер јунајтеда Мет Базби гледао је утакмицу Суперкупа с трибина, а тренер Црвене звезде Владица Поповић био је део поставе која је играла против Јунајтеда те 1958.[7]
Стање пред утакмицу
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Утакмица
[уреди | уреди извор]Кратак преглед
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Детаљи
[уреди | уреди извор]Манчестер јунајтед | 1 : 0 | Црвена звезда |
---|---|---|
Маклер 67’ | Извештај |
Манчестер јунајтед
|
Црвена звезда
|
|
|
Помоћне судије:
|
Правила:
|
Победник Суперкупа Европе 1991. |
---|
Манчестер јунајтед 1. титула |
Након утакмице
[уреди | уреди извор]И Манчестер јунајтед и Црвена звезда су добили око 200.000 фунти након меча, највише од права на телевизијске преносе.[9] Јунајтед је освојио своју прву титулу и, закључно са 2023, једину титулу у Европском суперкупу.[10] Касније су губили у финалима одржаним 1999, 2008. и 2017.[6] Дарко Панчев је изјавио касније, присећући се меча, да је Јунајтед те године имао добар тим, али да Звезда није имала довољно среће за победу.[11] Сер Алекс Фергусон имао је речи хвале за екипу Звезде а између осталог рекао је да црвено-бели сигурно имају талента и квалитета и да њихово време тек долази.[12] Тим Црвене звезде настављао је да се распада — у року од две године, скоро сви играчи који су били део генерација 1991 су напустили клуб. Према речима енглеског новинара Џонатона Еспија, „једна ера се завршила пре но што је уопште започела.”[3] Црвена звезда није више имала наступа у Суперкупу Европе.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Zvezda, Moja Crvena (19. 11. 2016). „Времеплов: Дан када је Звезда са Савићевићем у главној улози игром засенила Фергусонов тим у Супер купу Европе”. Moja Crvena Zvezda (на језику: српски). Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ Beet, Don (8. 11. 1991). „Agana move upsets Bassett”. The Guardian. London. стр. 20 — преко Newspapers.com.
- ^ а б Aspey, Jonathon (17. 8. 2015). „Red Star and the Immortal Triumph of 1991”. These Football Times. Приступљено 20. 11. 2020.
- ^ „Mihajlović: Finale u Bariju najdosadnije u istoriji”. Sportal.rs. 12. 9. 2011. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 6. 4. 2020.
- ^ Mitten, Andy (23. 5. 2017). „Recalling Man United’s 1991 European Cup Winners’ Cup triumph and the parallels to 2017 Europa League final”. The National. Приступљено 6. 4. 2020.
- ^ а б в Stokkermans, Karel (24. 11. 2010). „European Super Cup”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ а б Bateman, Cynthia (20. 11. 1991). „McClair provides a consolation prize”. The Guardian. London. стр. 18 — преко Newspapers.com.
- ^ „Munich Air Disaster: The survivors who never played again”. Sky News. 6. 2. 2018. Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ Jones, Stuart (20. 11. 1991). „McClair breaks deadlock with stylish Red Star”. The Times (64182). London. стр. 40 — преко Gale.
- ^ Somerscales, Jillian; Murrell, Deborah; Pritchard, Louise, ур. (1998). The Official Manchester United Illustrated Encyclopedia. Manchester United Books. стр. 22. ISBN 0-233-99155-7.
- ^ „Панчев: Звезда је требало 1991. године да добије Јунајтед у Суперкупу”. Вечерње новости. 8. 8. 2017. Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „Ferguson praises super Slavs”. Liverpool Echo. 20. 11. 1991. стр. 45 — преко British Newspaper Archive.