Пређи на садржај

Срби у Скандинавији

С Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Скандинавији
Укупна популација
око 111.000
Региони са значајном популацијом
 Шведска50.000
 Норвешка30.000
 Данска10.000
 Финска20.000
 Исланд1.000
Језици
шведски, норвешки, дански, фински, исландски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора

Срби у Скандинавији су људи српског порекла који живе и раде у земљама Скандинавије.

Срби у Норвешкој

[уреди | уреди извор]

Највећи број Срба интерниран је у Норвешку у току Другог светског рата. Међу логорашима било је и заробљених партизана, илегалаца али и Срба из ондашње НДХ, који су преживели Јасеновац. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у Југословене. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних 1942. године. О страдању Срба у Норвешкој током Другог светског рата снимљен је филм „Логор смрти у Карашјоку”.[1][2][3][4] У логорима у Норвешкој страдала су и деца.[5] О страдању деце снимљен је филм „33 анђела”.[6]

Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије.

У Норвешкој живи око 10.000 Срба - већином у Ослу, гдје их има више од 5000 и Бергену, где их има око 400[7]. У Ослу је активна парохија Св. Василија Острошког Српске православне цркве и Српско друштво Рас. Срби су у Норвешку пристигли из разних српских предјела - Србије, Републике Српске и простора некадашње Републике Српске Крајине.

Срби у Данској

[уреди | уреди извор]
Биргита Косовић

Данску су почели насељавати током шездесетих година 20. века Срби из источне Србије, запошљавајући се у њеним фабрикама. Они су, углавном, били млади, слабо школовани и средње плаћени. Радили су у железари, фабрикама аутомобила и картона, а живели су у Копенхагену, Оденсеу, Хилереду, Балерупу и Хелсингеру. Крајем шездесетих и у Данској се због кризе јавила незапосленост, тако да се престало са увозом стране радне снаге, па су Срби почели да се жене Данкињама и тако увећавају српску колонију. Године 1977. у Данској је било 6, а 1988. већ 14 југословенских клубова, који су имали српске називе: "Бранко Ћопић", "Вељко Влаховић", "Тимок", "Ђердап" и "Кадињача". Сви заједно су имали 1.500 чланова. 1991. године било је само 6 организација са око 3.000 чланова и Савез југословенских клубова на чијем је челу био Борис Кесерић. У Данској живи 10.000 Срба, већином су из источне Србије.

Такође на Фарским острвима живи неколико десетина Срба.[8]

Срби у Финској и на Исланду

[уреди | уреди извор]

У осталим земљама Скандинавије живи мањи број Срба, од чега у Финској од 1.000 до 4.000, а на Исланду од 500 до 1.000. На Исланду је 2011. године почела са радом школа српског језика у Рејкјавику.[9]

Познате личности

[уреди | уреди извор]
Кристина Вукићевић

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Почело снимање филма поводом 80 година од страдања српских логораша (Б92, 22. септембар 2021)
  2. ^ Норвешки историчар о филму који описује страдање Срба: „Морамо испричати целу причу” (Б92, 3. октобар 2021)
  3. ^ „ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О СТРАДАЛИМ СРБИМА У НОРВЕШКОЈ: "Логор смрти у Карашјоку" у Биоскопу "Балкан". Вечерње новости. 23. 8. 2022. Приступљено 24. 8. 2022. 
  4. ^ Ћосин, Ј.; Стојковић, Ј. (27. 8. 2022). „ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Дирљиви утисци публике и редитеља Кјетила Палмквиста после премијере његовог документарца у Нишу”. Вечерње новости. Приступљено 27. 8. 2022. 
  5. ^ „Почиње снимање филма о страдању српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата”. Б92. 25. 12. 2022. Приступљено 1. 1. 2023. 
  6. ^ Стојковић, Ј. (14. 5. 2023). „ПАТЊА 33 АНЂЕЛА: Филм о страдању српских малишана у норвешким логорима”. Вечерње новости. Приступљено 17. 5. 2023. 
  7. ^ Срби у Бергену Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015) dijaspora.gov.rs
  8. ^ [1]
  9. ^ Школа српског језика на Исланду rts.rs

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]