Пређи на садржај

Спорт у Естонији

С Википедије, слободне енциклопедије

Спорт у Естонији има важну улогу у култури. Естонија се први пут као држава такмичила на Летњим олимпијским играма 1920, иако је Национални олимпијски комитет основан 1923. Естонски спортисти учествовали су на свим Олимпијским играма све док земља није припојена Совјетском Савезу 1940. Једриличарска регата Летњих олимпијских игара 1980. одржана је у главном граду Талину. Естонија је освојила већину олимпијских медаља у рвању, атлетици, дизању тегова и скијашком трчању.[1]

Кошарка је такође запажен спорт у Естонији. Домаће првенство највишег нивоа зове се Прва лига. Калев су најновији шампиони, освојивши лигу сезоне 2017—18. Екипа Универзитета у Тартуу је рекордних 26 пута освојила лигу. Естонски клубови такође учествују у европским и регионалним такмичењима. Кошаркашка репрезентација претходно је учествовала на Летњим олимпијским играма 1936. године, као и на Европском првенству четири пута. Два пута су освојили пето место. Репрезентација се такмичила и на Европском првенству 2015.

Одбојка на песку

[уреди | уреди извор]

Кристјан Кајс и Риво Весик играли су на Светској турнеји. Године 2007. освојили су Загреб Опен и такмичили се на Летњим олимпијским играма 2008.

Естонија је домаћин леденог крикрета. Светско првенство одржава се сваке године у Талину и игра се на површини залеђеног језера. Ови турнири трају од јануара до краја марта. Године 2007. је основано естонско крикет удружење. Лига се састоји од четири тима из Талина. Играчи који су чланови крикет савеза имају право да буду изабрани за репрезентацију крикета.

Бициклизам

[уреди | уреди извор]

Мачевање

[уреди | уреди извор]

Мачевање је веома успешан спорт последњих неколико деценија. Оксана Јермакова постала је прва светска шампионка у мачевању за Естонију 1993. Ирина Ембрих је протеклих година освајала неке медаље. Николај Новосјолов постао је светски шампион 2010. и 2013. Јулија Бељајева је такође освојила златну медаљу 2013.

Естонија је освојила 17 медаља на Светском првенству и неколико медаља на Европском првенству.

Значајни мачеваоци у Естонији су: Николај Новосјолов, Јулија Бељајева, Катрина Лехис, Ирина Ембрих, Ерика Кирпу, Кристина Кууск, Свен Јарве, Каидо Каберма, Марика Восу и Оксана Јермакова.

Флорбол стиче популарност у Естонији, због недавних успеха мушке репрезентације. Освојила је осмо место на Светском првенству 2008, пласирала се у четвртфинале 2010, освојила је девето место на Светском првенству 2012. и осмо на Светском првенству 2014.

Фудбал је један од најпопуларнијих спортова у Естонији. Пласирала се у плеј-оф квалификацији за Европско првенство 2012. против Републике Ирске.

Фудбалом управља фудбалски савез, који контролише домаћа клупска првенства (Меистрилига, II лига, III лига, IV лига; Лига шампиона за жене, Прва лига за жене, II лига за жене),[2] Куп Естоније, Суперкуп, мали куп и репрезентације (фудбалска репрезентација, женска фудбалска репрезентација, све омладинске екипе).

Трка формуле

[уреди | уреди извор]

Скијање слободним стилом

[уреди | уреди извор]

Кели Силдару је освојила женски слопестил на Dew Tour 2015. Са тринаест година учествовала је у највећем низу такмичења и освојила је прво место.

Освојила је злато у Winter X Games XX 2016. победивши Тирил Шастад Кристијансен. Овом победом, са тринаест година, постала је најмлађа освајачица златних медаља до сада.

Хокеј на леду

[уреди | уреди извор]

Мушка репрезентација тренутно је на 27. месту света.

Џудо је једно од најуспешнијих спортова за Естонију. Од 1996. освојила је неколико медаља на великим међународним такмичењима.

Мотокрос

[уреди | уреди извор]

Танел Леок је естонски мотокрос тркач који се такмичи на Светском првенству у класи MX1.

Марко Мартин је забележио пет победа и 101 победу на Светском првенству.
  • Марко Мартин је био први Естонац који је победио у бројним релијима на Светском првенству. Постигао је пет победа на Светском првенству. Године 2004. је сезону завршио на трећем месту. Био је један од најбољих возача релија, али се повукао након несреће 2005. године.
  • От Танак је шампион WRC 2019. године, а Мартин Јарвеоја је те сезоне освојио Светско првенство у релију за сувозаче. Претходно је Танак поновио Мартиново постигнуће завршивши на треће место 2017, победивши у његовом петом релију у августу 2018. и на крају надмашивши Мартина победом у свом шестом релију у септембру 2018. године. Танак је такође завршио на трећем месту 2018, победивши у три митинга заредом. Те сезоне је био најбољи стрелац Toyota Gazoo Racing WRT, који је те сезоне освојио првенство.

Веслање је популаран спорт у Естонији. Један од најуспешнијих је Јири Јансон, али у Естонији постоје и други познати веслачи. Између 2004. и 2009. Естонија је сваке године освајала најмање једну медаљу на Летњим олимпијским играма: 2004, 2005, 2006, 2007, 2008. и 2009. После шест година Естонија је освојила бронзану медаљу 2015.

Тину Ендрексон, Андреј Јемсе, Алар Раџа и Каспар Таимсоо такође су освојили олимпијску медаљу.

Браћа близанци Тину и Томас Тинисте такмичили су се на четири узастопне Летње олимпијске игре, почев од 1988. Освојили су сребрну и бронзану медаљу у класи 470 за мушкарце, за Совјетски Савез (сребро, 1988) и за Естонију (бронза, 1992).

Скијање је веома популарно у Естонији. Отепа је популарно скијалиште, такође је познат и као „зимска престоница” Естоније (за разлику од „летње престонице” Парну). То је уједно и годишњи догађај Светског купа. Светско првенство у нордијским скијашким спортовима 2011. одржано је такође у Отепу.

Раул Оле је 2000. победио у Васалопету, који је међу најстаријим, најдужим и највећим тркама скијашког трчања на свету.

Естонско скијање је 1999. постигао успех на међународном нивоу, освајајући медаље на Светским првенствима. Естонија је на Зимским олимпијским играма освојила четири златне, две сребрне и једну бронзану медаљу.

  • Зимске олимпијске медаље: 2002, 2006. и 2010.
  • Медаље са Светских првенстава : 1999, 2001, 2003. и 2009.

Андрус Веерпалу, Кристина Шмигун-Вехи и Јак Меј су неки од најпопуларнијих спортиста у Естонији.

Брзо клизање

[уреди | уреди извор]
Каја Канепи на Отвореном првенству Француске 2011.
  • Каја Канепи је естонска професионална тенисерка. Њен високи пласман у каријери постављен је на светски број 16, 7. фебруара 2011.[3] Освојила је своју прву ВТА титулу у Палерму 2010. године, поставши прва естонска тенисерка која је освојила ову титулу. Такође је стигла до шест Гренд слем четвртфинала, постајући прва Естонка која је ово постигла и била је прва Естонка која се пласирала у првих двадесет.
  • Јирген Цоп направио је пробој на АТП турнеји 2012. године, квалификујући се за Отворено првенство Аустралије, Француске и Вимблдон, и остварио је прву победу на АТП турниру у главном жребу у Букурешту, успостављајући се као играч топ 100 на светској ранг листи.
  • Анет Контевејт је током своје каријере освојила једну појединачну титулу на ВТА турнеји, као и једанаест појединачних и пет дублова на ИТФ турнеји. У априлу 2019. године достигла је своју најбољу појединачну ранг позицију са светским бројем 14.

Атлетске дисциплине

[уреди | уреди извор]

Гимнастика стиче популарност у Естонији, што показују и недавни успеси у овој области. Јири Лосман је био други на маратону на Олимпијским играма 1920. Александар Клумберг је 1924. године освојио бронзану медаљу у мушкој конкуренцији за десетобој. Између 2000. и 2009. Естонија је сваке године постизала најмање једну медаљу на Летњим олимпијским играма: 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008. и 2009. Пре тога, Ерки Нол је освојио златну медаљу 1998.

Истакнути атлетичари су: Ерки Нол, Герд Кантер, Андрус Варник, Расмус Меги, Александар Тамерт, Павел Лоскутов, Јури Лосман и Александар Клумберг.

Мушка одбојкашка репрезентација завршила је Европско првенство 2009. на 14. месту, Европско првенство 2011. на 12. месту и Европско првенство 2015. на 11. месту.

Дизање тегова

[уреди | уреди извор]

Дизање тегова био је један од најуспешнијих спортова Естоније у прошлости. Алфред Нојланд такмичио се на Олимпијским играма 1920. и 1924. године и освојио је сребрну медаљу, поставши први освајач златне олимпијске медаље из Естоније. Алфред Шмит је био дизач тегова који је освојио сребрну медаљу на Летњим олимпијским играма 1920. Арнолд Лухајар такмичио се на Олимпијским играма 1928. и 1936. и освојио бронзану медаљу. Јан Талтс освојио је сребрну медаљу у дизању тегова за Совјетски Савез на Олимпијским играма 1968. године и златну медаљу на Олимпијским играма 1972. године.

Остали истакнути дизачи тегова у Естонији су Јан Кикас, Харалд Тамер и Март Сејм.

Рвање је био најуспешнији и такође веома популаран олимпијски догађај за Естонију између 1920. и 1936. године. Хејки Наби је 2006. године постао први светски првак у аматерском рвању за Естонију. На Летњим олимпијским играма 2012. Наби је освојио сребрну медаљу. Освојио је другу златну медаљу на Светском првенству 2013. и бронзану на Светском првенству 2014.

Остали спортови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Галерија познатих естонских спортиста:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Xinhua News Agency – Ethiopian makes Winter Olympic history, Russian Pyleva banned – By sportswriter Xie Peilin – 18 February 2006 –
  2. ^ Eesti 2011. aasta täiskasvanute meistrivõistlustel osaleb 164 võistkonda
  3. ^ [1]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Спорт у Естонији на Викимедијиној остави