Пређи на садржај

Сандра Деј О’Конор

С Википедије, слободне енциклопедије
Сандра Деј О’Конор
Сандра Деј О’Конор
Лични подаци
Име при рођењуСандра Деј О’Конор
Датум рођења(1930-03-26)26. март 1930.
Место рођењаЕл Пасо, Тексас, САД
Датум смрти1. децембар 2023.(2023-12-01) (93 год.)
Место смртиФиникс, Аризона, САД
УниверзитетУниверзитет Станфорд
Професијаправник, судија
Политичка каријера
Политичка
странка
Републиканска странка
Придружени судија Врховног суда САД
25. септембар 1981 — 31. јануар 2006.
ПретходникПотер Стјуарт
НаследникСамјуел Алито

Потпис

Сандра Деј О’Конор (енгл. Sandra Day O'Connor; Ел Пасо, 26. март 1930Финикс, 1. децембар 2023) била је америчка правница која је служила као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. О’Конор је била прва жена која је именована у Врховни суд. Именовао ју је Роналд Реган 1981.[1] Поједине религијске групе и групе које су се бориле за забрану абортуса противиле су се њеном именовању, међутим именовање је једногласно потврђено у Сенату. Укупно 99 сенатора је гласало „за“, док сенатор Макс Баукус није присусвовао седници и гласању, али је послао О’Коноровој примерак књиге A River Runs Through It као извињење.

У првим годинама мандата, О’Конор је најчешће гласала са козервативним крилом Суда, нарочито са председником Ренквистом. У прве три године мандата, она и Ренквист су у 87% предмета гласали исто.[2] Међутим, како је суд постајао све више конзервативан (долазак Томаса уместо Маршала и Кенедија умјесто Пауела), О’Конор је често била та која је давала одлучујући глас, нарочито у случајевима када је суд био подељен по идеолошкој линији. У таквим пресудама између 1994. и 2004, О’Конор је 82 пута гласала са конзервативним крилом Суда, а 28 пута се придружила либералном крилу.[3]

На листи најмоћнијих жена света часописа Форбс, О’Конор је 2004. била на шестом месту, а 2005. на тридесетшестом. Једине Американке које су биле испред ње на листи су Кондолиза Рајс, Хилари Клинтон и Лаура Буш.[4] Дана 12. августа 2009, председник САД Барак Обама доделио јој је Националну медаљу слободе, највеће цивилно признање САД.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Weisman, Steven R. (7. 7. 1981). „Reagan Nominating Woman, an Arizona Appeals Judge, to Serve on Supreme Court”. The New York Times. 
  2. ^ Greenburg 2007, стр. 68.
  3. ^ „Nine Justices, Ten Years: A Statistical Retrospective” (PDF). Harvard Law Review. 118 (1): 521. новембар 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 3. 2006. г. 
  4. ^ „The World's Most Powerful Women”. Forbes. 20. 8. 2004. Архивирано из оригинала 2. 1. 2013. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]