Пређи на садржај

Предменструални синдром

С Википедије, слободне енциклопедије
Предменструални синдром
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностГинекологија
Patient UK[https://patient.info/doctor/The-Premenstrual-Syndrome The-Premenstrual-Syndrome Предменструални синдром]

Предменструални синдром (ПМС) који се често назива и промена расположења код жена пре менструације, је група симптома и знакова који се периодичнно јављају у виду главобоље, несанице, депресије, непријатних сензација у срцу, губитка даха, повишена телесне температуре непосредно пре менструације са њеним почетком, од опадања, до потпуног повлачења.[1][2] Према томе ПМС представља сложен скуп атрибута који се могу јавити у већине жена на крају менструалног циклуса (значи неколико дана пре менструације).[3] На основу статистичких података, од њега пати 50—80% жена, углавном у репродуктивном добу (од 20 до 40 година старости). Много мање је изражен код девојчица у време прве менструације, а ређе се јавља код жена у пременопаузи.[4]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Учесталост предменструалног синдрома у потпуности зависи од старости жене и креће се, на глобалном нивоу, од 25% до 90%. Мада су описани и случајеви када је пременструални синдром примећен код дјевојчица одмах након прве меснструације.[5]

Старосна дистрибуција ПМС
  • У доби од 19 до 29 година, ПМС се јавља код 20% жена,
  • У доби од 30 до 39 година синдром се јавља код сваке друге жене. 
  • Након 40 година старости ПМС достиже учесталост од 55%.
Клиничке форме ПМС у различитим старосним периодима жена

Фактори ризика

[уреди | уреди извор]

Улога у испољавању симптома могу да потенцирају следећи фактори ризика:

  • Циклични покретачи, попут порођаја и абортуса, нервни и стресогени поремећаји, и инфективне болести. 
  • Емоционална лабилност и/или интелектуално напрезање
  • Повшена телесна маса
  • Трауматски стресни догађај
  • Хроничне болести — које код жена са оштећеним кардиоваскуларним и/или централним нервним системом , гастроинтестиналним тракомт, што се може се посматрати кроз нарушен циклус овулације који је карактеристичан за кретање јајне ћелија од јајника до телесне шупљине, или ановулациони циклус у коме нема стварања јајне ћелије.[6][7][8][9]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Иако је етиологија и даље неизвесна, она се врти око месечног циклуса који се одиграва у јајницима (оваријални циклус) на шта упућује одсуством ПМС пре пубертета, током трудноће и након менопаузе.

Бројне студије, до данас, које су покушале да идентификују тачне узроке предменструалног синдрома, у томе нису успеле и резултовале су бројним теоријама о пореклу ПМС, међу којима су најзначајније:[10]

Теорија „тровање водом”

По овој теорији ПМС настаје као реакција на нарушен метаболизмом воде и соли, што има за полседицу задржавање течности у телу жене. Гомилање течности узроковано је неуроендокриним поремећајима, на пример, променом у „ренин—ангиотензин—алдостерон систему”. Наиме повећано лучење адренокортикотропог хормона у хипофизи је под утицајем стреса, а високи ниво хормона серотонина и ангиотензин II утиче на повећано стварање алдостерона. Ангиотензиноген, се заузврат, лучи у јетри под утицајем естрогена, док је ренин ензим који конвертује ангиотензиноген у ангиотензин.[10]

Теорија алергијске реакција

За коју се сматра да је изазвана појачаном осетљивошћу на ендогени прогестерон. То је могуће доказати уз помоћ позитивног интрадермалног теста са сексуалним стероидним хормонима у лутеалној фази менструалног циклуса.[11]

Теорија психосоматског поремећаја
Хормонална теорија.

До сада је ова теорија прихваћена као најкомплетније тумачење, према коме се сматра да су симптоме ПМС изазвани флуктуацијом нивоа сексуалних хормона у другој фази менструалног циклуса. Ова теорија произашла је из чињенице да је за нормално и складно функционисање женског тела, неопходна равнотежа сексуалних хормона јер:

  • Естрогени — регулишу физичко и ментално здравље, побољшавају пажњу, креативност, брзину асимилације информација, способност учења.
  • Прогестерон — који у вишку има седативни ефекат, и може довести до појаве депресивних симптома у другој фази менструалног циклуса.
  • Андроген — који утиче на либидо, повећава енергију и радни капацитет.

Током друге фазе менструалног циклуса, хормонски статус жене се мења, и зато према овој теорији настаје ПМС због „неадекватног" одговора организма, и дела мозга (одговораног за емоције и понашање) на цикличне хормонске промене које су често наследне.

Могући путеви метаболизма прогестерона у централном нервном систему

Тренутно су две теорије доминантне и изгледају међусобно повезане.

  • Прва теорија сугерише да су неке жене осетљивије на прогестерон и прогестоген, будући да су серумске концентрације естрогеног и прогестерона исте код оних са ПМС-ом, или без њега.
  • Друга теорија имплицира неуротрансмитере, серотонин и ц-аминобутерну киселину (ГАБА), као главне механизме. На то указује чињеница да се серотонински рецептори одазивају на дејство естроген и прогестерон, а селективно реагују на серотонин што доказује смањењење симптоме ПМС-а. ГАБА нивои се модулишу путем метаболита прогестерона, алопрогнанолона, што код код жена са ПМС смањује ниво алопрегналона.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Према клиничким резултатима добијеним на основу истраживачких студије, међу којима је и она публикованим у Британском медицинском журналу, 95% жена има понеки симптом, а 5% њих пати од више симптома. Већина жена жали се на ове симптоме:

  • Осећање безнадежности, кривице, беса, анксиозности,
  • необјашњиви плач,
  • привремена недруштвеност, избегавање познанства и одбијање позива,
  • отежана концентрација,
  • осећај замора,
  • напад глади,
  • главобоља,
  • надимање и поремећај столоце,
  • напетост и/или бол у дојкама.
  • бол у мишићима и болови у зглобовима,
  • повећан број мокрења,
  • палпитације, поремећај срчаног ритма и/или крвног притиска,
  • промене сексуалног понашања, губитак жеље и недостатак интереса за секс.

Неке пацијенткиње се жале и на проблеме са равнотежом и депресивне су, али само недељу дана месечно, после овулације.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Не постоји посебан тест који одређује предменструални синдром, па се зато у дијагностици користе следеће методе:[12]

  • Детаљна анаменеза и историја болести
  • Свеукупни физикални преглед
  • Физички тестови
  • Психијатријска процена (у неким случајевима)
  • Присуство увећане вредности ли и дефицит минерала
  • Тест крви (ради елиминације других болести).

Терапија

[уреди | уреди извор]

Главни циљ лечења предменструалног синдрома је нормализација функција једног од можданих региона - хипоталамуса, као и елиминација пратећих женских болести, инфекција и токсикозе.[13]

Будући да узроци болести нису у потпуности схваћени, лечење ПМС заснива се на ублажавањu симптома: фармакотерапија и хигијенско-дијететски начин живота.[14]

Медикаментна терапија
Уместо антидепресивима саветује се хормонална терапија контрацептивима
Уместо антидепресивима саветује се терапија разговором, биофидбек терапија.

Од медикамената уз анксиозност, несаницу и друге психолошке симптоме, лекар може да преписује антидепресиве, а за појаву отока или других знакова задржавања течности и диуретике, које треба почети узимати 5-7 дана пре почетка менструације.

Највећи број жена за ублажавање ПМС користи андепресиве. Међутим терапија антидепресивима често има и нежељена дејства и ризична је тако да би је требало пажљиво примењивати само у тежим случајевима. Ниске дозе антидепресива које се узимају само у тим данима, када жена може испољити агресивност, не могу да изазову зависност, а могу да отклоне нежељене симптоме.

У неким случајевима, гинеколог може прописати прогестерон и друге хормоне, на пример контрацептивна средства.[15]

Хигијеснко-дијететски режим живота

У смерницама се препоручује да лекари прво дају савете пацијенткињама да се баве рекреацијом и да држе дијету – пију напитке без кофеина, једу храну богату угљеним хидратима и уносе у организам што мање шећера. На тај начин ће смањити стрес пре прописивања антидепресиваа.

Поједини лекари такође тврде да витамин Бе 6 (у дневној дози од 50 до 100 милиграма) добро делује против симптома депресије у ПМС.

Уместо антидепресивима такође се саветује и терапија разговором, биофидбек терапија.

Многе жене кажу да су им помогле акупунктура и рефлексологија и да, упркос томе што су научни докази слаби, оне више не пате од ПМС.

Последице

[уреди | уреди извор]

ПМС може да „уништи” живот, и „урнише” жени каријеру јер током ових дана она није у стању да се концентрише на послу, а може и да доведе до разлаза у вези са другим особама. Има и случајева у којима је ПМС узрочник насиља или неприлагођеног понашања, па су многе жене пронашле начин како да себи, али и околини олакшају живот током тих дана. Ево примера Лауре Бинс из Енглеске која три дана месечно не одлази у канцеларију, већ посао обавља код куће:

У тим данима сам у стању да убијем неког. Имам 42 године и сама сам, јер су моји ПМС симптоми утицали на моје претходне везе. Вређам, насилна сам према људима, трудим се да их понизим. Ништа не доводи до тога, просто се пробудим у таквом расположењу, а смирим се кад ми почне период. Све док нисам почела да читам о ПМС-у, мислила сам да сам деструктивна особа – рекла је она и закључила...потребно је да се о томе говори да би оне жене које пате од ових симптома схватиле да то није њихова кривица.[16]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Management of Monochorionic Twin Pregnancy”. BJOG: An International Journal of Obstetrics & Gynaecology. 124 (1): e1—e45. 2017. PMID 27862859. S2CID 20679335. doi:10.1111/1471-0528.14188. 
  2. ^ Management of premenstrual syndrome; Royal College of Obstetricians and Gynaecologists (December 2007)
  3. ^ Татарчук Т. Ф., Сольский Я. П. Эндокринная гинекология. — Киев: Заповгг, 2003. — С. 111—146. — 300 с. — ISBN 978-966-7272-48-7.
  4. ^ Rodin M (1992). „The social construction of premenstrual syndrome”. Soc Sci Med. 35 (1): 49—56. PMID 1496412. doi:10.1016/0277-9536(92)90118-A. .
  5. ^ Кулаков В. И. Клинические рекомендации. Акушерство и гинекология. Выпуск 2. — Москва: ГЭОТАР-Медиа, 2008. — С. 368—377. — 543 с. — 3000 экз.
  6. ^ Ед. проф. Прилепскои ВН Полицлиниц гинецологи. - Москва: МЕДпресс -информ, 2005. - П. 302-325—640 сек. -. ISBN 978-5-98322-104-8 .
  7. ^ Серов ВН, Прилепскаа ВН, Овсанникова ТВ Гинеколошка ендокринологиа. - Москва: МЕДпресс-Информ, 2004. - П. 209-235—528 сек.
  8. ^ Савельева Г. М., Бреусенко В. Г. Гинекологиа. - Москва: ГЕОТАР-Медиа, 2004. - П. 83-87—480 сек. - 10 000 примерака. -. ISBN 978-5-9231-0330-4 .
  9. ^ Ед. Кулаков VI, Савелиева Г. М., Манукхина ИБ Гинекологија. Национално руководство. - Москва: ГЕОТАР-Медиа, 2009. - П. 326-328—1088 с. -. ISBN 978-5-9704-1046-2 .
  10. ^ а б Радзинский В. Е. Руководство к практическим занятиям по гинекологии. — Москва: Медицинское информационное агентство, — С. 142—149. — 520 с. — 3500 экз. 2005. ISBN 978-5-89481-304-2.
  11. ^ Татарчук Т. Ф., Сольский Я. П. Эндокринная гинекология. — Киев: Заповгг, — С. 111—146. — 300 с. 2003. ISBN 978-966-7272-48-7.
  12. ^ O’Brien, Patrick Michael Shaughn; Bäckström, Torbjorn; Brown, Candace; Dennerstein, Lorraine; Endicott, Jean; Epperson, C. Neill; Eriksson, Elias; Freeman, Ellen; Halbreich, Uriel (2011-01-12). „Towards a consensus on diagnostic criteria, measurement and trial design of the premenstrual disorders: the ISPMD Montreal consensus”. Archives of Women's Mental Health. 14 (1): 13—21. ISSN 1434-1816. doi:10.1007/s00737-010-0201-3. 
  13. ^ Nevatte, Tracy; o'Brien, Patrick Michael Shaughn; Bäckström, Torbjorn; Brown, Candace; Dennerstein, Lorraine; Endicott, Jean; Epperson, C. Neill; Eriksson, Elias; Freeman, Ellen W.; Halbreich, Uriel; Ismail, Khalid; Panay, Nicholas; Pearlstein, Teri; Rapkin, Andrea; Reid, Robert; Rubinow, David; Schmidt, Peter; Steiner, Meir; Studd, John; Sundström-Poromaa, Inger; Yonkers, Kimberly; Consensus Group of the International Society for Premenstrual Disorders (август 2013). „ISPMD consensus on the management of premenstrual disorders”. Archives of Women's Mental Health. 16 (4): 279—91. PMC 3955202 Слободан приступ. PMID 23624686. doi:10.1007/s00737-013-0346-y. 
  14. ^ Малевицх КИ, Русакевицх ПС Лечење и рехабилитација са гинеколошким обољењима. - Минск: Висшаа школа, 1994—368 с. - П. 74-77—100 000 примерака. -. ISBN 978-5-339-01027-2 .
  15. ^ Yonkers, Kimberly Ann; O'Brien, PM Shaughn; Eriksson, Elias (2008). „Premenstrual syndrome”. The Lancet. 371 (9619): 1200—1210. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(08)60527-9. 
  16. ^ „Лечење предменструалних симптома”. Политика он лајн, Превела и приредила Душица Стојановић-Чворић, 4. август 2012. Приступљено 16. 3. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gillings, Michael R. (септембар 2014). „Were there evolutionary advantages to premenstrual syndrome?”. Evolutionary Applications. 7 (8): 897—904. PMC 4211719 Слободан приступ. PMID 25469168. S2CID 18800775. doi:10.1111/eva.12190. 
  • Marjoribanks, Jane; Brown, Julie; O'Brien, Patrick Michael Shaughn; Wyatt, Katrina (2013). „Selective serotonin reuptake inhibitors for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2013 (6): CD001396. PMID 23744611. doi:10.1002/14651858.CD001396.pub3. .
  • Lopez, Laureen M.; Kaptein, Adrian A.; Helmerhorst, Frans M. (2012). „Oral contraceptives containing drospirenone for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD006586. PMID 22336820. doi:10.1002/14651858.CD006586.pub4. .
  • Freeman, Ellen W.; Halbreich, Uriel; Grubb, Gary S.; Rapkin, Andrea J.; Skouby, Sven O.; Smith, Lynne; Mirkin, Sebastian; Constantine, Ginger D. (мај 2012). „An overview of four studies of a continuous oral contraceptive (Levonorgestrel 90 MCG/Ethinyl estradiol 20 MCG) on premenstrual dysphoric disorder and premenstrual syndrome”. Contraception. 85 (5): 437—45. PMID 22152588. doi:10.1016/j.contraception.2011.09.010. . Epub 2011 Dec 5.
  • Ford, Olive; Lethaby, Anne; Roberts, Helen; Mol, Ben Willem J. (2012). „Progesterone for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012 (3): CD003415. PMID 22419287. doi:10.1002/14651858.CD003415.pub4. .
  • Leminen, Henri; Heliövaara-Peippo, Satu; Halmesmäki, Karoliina; Teperi, Juha; Grenman, Seija; Kivelä, Aarre; Tuppurainen, Marjo; Paavonen, Jorma; Hurskainen, Ritva (март 2012). „The effect of hysterectomy or levonorgestrel-releasing intrauterine system on premenstrual symptoms in women treated for menorrhagia: Secondary analysis of a randomized controlled trial”. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 91 (3): 318—25. PMID 22168810. S2CID 1542805. doi:10.1111/j.1600-0412.2011.01340.x. . Epub 2012 Jan 26.
  • Riley TL; Riley, Thomas L. (1986). „Premenstrual Syndrome as a Legal Defense”. Hamline Law Review. 9: 193. Premenstrual syndrome as a legal defense], 9 Hamline Law Review, 193 (1986)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предменструални_синдром&oldid=27441835”