Пређи на садржај

Појава белих крвних зрнаца у мокраћи

С Википедије, слободне енциклопедије
Леукоцитурија код инфекције мокраћних путева. На препарату се поред леукоцита уочава и појава еритроцита и епителних ћелија у великом броју.

Појава белих крвних зрнаца у мокраћи, леукоцитурија (лат. leukocyturia) или пиурија (лат. pyuria) патолошка је појава белих крвних зрнаца или леукоцита у мокраћи (урину), односно у седименту мокраће.

Основне информације

[уреди | уреди извор]

Сматра се као нормално стање, да у седименту мокраће здраве особе може бити од 1 до 4 леукоцита у видном пољу микроскопа (ако се посматрање врши на повећању од 100 пута), што приближно одговара бројчаној вредности концентрације до 4 леукоцита по микролитру мокраће.

Ако се у мокраћи појави више од 4 леукоцита у видном пољу седимента мокраће сматра се да је наступила патолошка појава белих крвних зрнаца у мокраћи, односно да се ради о патолошком налазу, у коме се у једној минути излучи мокраћом више од 1.000 леукоцита.[1]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]
Изглед узорка мокраће код масивне леукоцитурије или пиурије изазване уросепсом

Леукоцити у мокраћу могу доспети из било којег дела урогениталног тракта након:

  • Камена у бубрегу
  • Туморских процеса
  • Фебрилних стања.
  • Акутне и хроничне упале мокраћног система.[2]
  • Тежег физичког напора
  • Повреда мокраћног система
  • Асимптоматска леукоцитурија у трећине пацијената код којих се спроводи хемодијализа.
  • Јатрогено изазвана леукоцитурија након уролошких прегледа или плсирања катетера.[3]

Обилна леукоцитурија се зове пиурија и јавља се код упале бубрежних чашица, хидронефрозе, туберкулозе бубрега, уросепсе и инфициране калкулозе.[4]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Семиквантитативно доказивање леукоцита у мокраћи тест траком. Према овој траци у мокраћи је; крв +++, нитрити +++ и леукоцити +++, што указује на инфекцију мокраћних путева

Најбројнији леукоцити у мокраћи су неутрофили, а могу се и наћи и еозинофилни гранулоцити. Када се седимент мокраће посматра на микроскопу, леукоците видимо као округле ћелије са великим централно положеном једром и сјајним зрнцима у цитоплазми.[5]

Леукоцитурија се може доказати на два начина:

Микроскопски преглед мокраће

Ово је први начин доказивања леукоцитурије који се заснива на микроскопском прегледу седимента мокраће.

Хемијска анализа мокраће

Други начин је хемијска анализа. Хемијском анализом седимента мокраће не можемо тачно утврдити врсту леукоцита, зато се користи микроскопске методе прегледа седимента.[6]

Када се хемијски анализира седимент мокраће, користи се семиквантитативно доказивање помоћу тест траке. Тест трака је импрегнирана индолестером и дијазонијевом соли које реагују са леукоцитима и дају обојење траке.

Најтачније реултате код леукоцитурије добијемо ако комбинујемо ове две методе аналзирања.[6]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење појава белих крвних зрнаца у мокраћи као и протеинурије и хематурије заснива се на лечењу њиховог примарних узрока.[3]

  1. ^ Barišić Z, Babić-Erceg A, Borzić E, Zoranić V, Kaliterna V, Carev M. „Urinary tract infections in South Croatia: Aetiology and antimicrobial resistance.”. Int J Antimicrob Agents. 22 (Suppl 2): 61—4. 2003. .
  2. ^ Nicolle LE. (2003). „Urinary tract infection: traditional pharmacologic therapies.”. Dis Mon. 49: 111—28. .
  3. ^ а б Trautner BW, Hull RA, Darouiche RO. (2005). „Prevention of catheter-associated urinary tract infection.”. Current Opinion in Infectious Diseases. 18: 37—41. .
  4. ^ Hooton TM (септембар 2000). „Pathogenesis of urinary tract infections: an update.”. J Antimicrob Chemother. 46 (Suppl 1): 1—7. 
  5. ^ Schulze, B. D. (2004-10-21). „Urine diagnosis and leukocyturia”. MMW Fortschr Med. 146 (43): 39—41. PMID 15559518. .
  6. ^ а б Ljerka Išgum Vorgić, Medicinska biokemija, Medicinska naklada, treće izdanje, Zagreb, 2006. godina.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).