Павле Вуисић
| Павле Вуисић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Портрет Павла Вуисића | |||||
| Лични подаци | |||||
| Надимак | Паја | ||||
| Датум рођења | 10. јул 1926. | ||||
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС[н. 1] | ||||
| Датум смрти | 1. октобар 1988. (62 год.) | ||||
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||
| Породица | |||||
| Супружник | Мирјана Вуисић | ||||
| Рад | |||||
| Активни период | 1950—1986 | ||||
| Битна улога | Камионџије — Паја Чутура Ко то тамо пева — Кондуктер Крстић Повратак отписаних — Поштар Јоца Више од игре — Лека Банкрот Маратонци трче почасни круг — Милутин Топаловић Три корака у празно — Лађар Обрад Мачак под шљемом — Илија Капара Салаш у Малом Риту — Крчмар Паја Размеђа (филм) — Пајо | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
.jpg)
Павле Вуисић (рођен као Вујисић;[1] Београд[н. 1] 10. јул 1926 — Београд, 1. октобар 1988) био је југословенски и српски глумац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 10. јула 1926. године.[2] Породица је до 1941. живела на Цетињу где је његов отац Милисав био шеф полиције.[3] Учесник је борби на Сремском фронту. Живео је у Београду са супругом Мирјаном.[4]
Његов млађи брат Душан Вујисић је био такође глумац.
Студирао је право и све до почетка 1950-их огледао се у новинарству (Радио Београд). Непуну сезону глумио је у Панчевачком позоришту, истовремено је статирао на филму Чудотворни мач (1950) Воје Нановића и безуспешно покушао да се упише на Академију.
Снимио је велики број филмова и телевизијских серија. Није имао формалног глумачког образовања.
Преминуо је 1. октобра 1988. године од карцинома.
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[2]
Филмска каријера
[уреди | уреди извор]Филмску каријеру отпочиње 1950. године у филму Чудотворни мач Воје Нановића. Убрзо након те улоге добија главну улогу у Нановићевом филму Три корака у празно (1958). За ту улогу добија Златну арену на Филмском фестивалу у Пули.
Већ од 1957. почиње сарадњу са бројним редитељима, играјући разноврсне улоге:
- Владимир Погачић (Суботом увече, 1957; САМ, 1959),
- Ватрослав Мимица (Прометеј с отока Вишевице, 1965; Понедељак или уторак, 1966; Сељачка буна 1573, 1975; Последњи подвиг диверзанта Облака, 1978),
- Жика Павловић (Непријатељ, 1965; Буђење пацова, 1967; Заседа, 1969),
- Бранко Бауер (Доћи и остати, 1965; Салаш у Малом Риту, 1976),
- Бора Драшковић (Хороскоп, 1969; Живот је леп, 1985),
- Вељко Булајић (Битка на Неретви, 1969),
- Александар Петровић (Мајстор и Маргарита, 1972),
- Горан Паскаљевић (Чувар плаже у зимском периоду, 1976; Пас који је волео возове, 1977; Посебан третман, 1980; Сутон, 1983),
- Срђан Карановић (Петријин венац, 1980),
- Слободан Шијан (Ко то тамо пева, 1980; Маратонци трче почасни круг, 1982),
- Горан Марковић (Мајстори, мајстори, 1980) и
- Емир Кустурица (Сјећаш ли се Доли Бел, 1981, Отац на службеном путу, 1985)
Глумио је у више телевизијских серија (Сервисна станица, Више од игре), а Камионџије су му донеле посебну популарност.
Легат Мирјане и Павла Вуисића
[уреди | уреди извор]Вуисићева супруга Мирјана Вуисић је оснивач и члан управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. У Адлигату је 2016. формирала легат Мирјане и Павла Вуисића. У легату је велики број глумчевих личних предмета, бројни рукописи, скице, фотографије, дневник брачног пара, сценарио који је Павле написао за дечији филм, приповетка о разговору шарана и друга књижевна дела, легитимације, цртежи, предмети из филмова у којима је глумио, као и оригинал Павловог тестамента.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]„Златна арена“ за главну мушку улогу на фестивалу у Пули 1958. године, добија за филм Три корака у празно.
Године 1959. добио је тек основану Седмојулску награду СР Србије за филмску уметност, а касније и награду за животно дело „Славица“ на фестивалу у Нишу.
Иако често у ситуацији да прихвати све што му понуде, глумио је и у филмовима најистакнутијих редитеља, па му је улога дједа Јуре у Догађају (1969) Ватрослава Мимице донела „Октобарску награду“ града Београда и „Цара Константина“ у Нишу, улоге у филмовима Хајка (1977) Жике Павловића, Бештије (1977) Живка Николића и Повратак отписаних (1976) Александра Ђорђевића.
„Златну арену“ на фестивалу у Пули 1977. године добија за исте филмове, а уједно и за улогу у остварењу Лептиров облак, иначе ауторско остварење редитеља З. Рандића. Исте године за ову улогу добија и награду „Цар Константин“ у Нишу.
За улогу у филму Размеђа из 1973. године, редитеља Креше Голика добија „Гран При“ на Филмском фестивалу у Нишу.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Рођен је као Вујисић, али се потписивао као Вуисић јер га је нервирало слово Ј у презимену.[1]
- Вуисићево родно мјесто је Цетиње, иако на многим мјестима на интернету и књигама стоји податак да је рођен у Београду. „Београђанин сам, јер у њему десетљећима живим, али ја сам ипак рођен на Цетињу. Исправите то”. - пренео је Yugopapir његове речи објављене у југословенском часопису Студио из Загреба.[н. 1]
- Надимак Павла Вуисића је био Паја, али и Паја Чутура по истоименом лику из серијала Камионџије.
- Није имао успеха у покушају да се упише на глумачку академију.
- Био је боем[6] и особењак посебне врсте (слободно време је проводио на реци Сави, далеко од друштвене и културне јавности, никада није изговарао текст како је написан, није прихватао своје материјално учешће у филму, непрофесионалност, губљење времена, свој је рад наплаћивао одмах).
- Награда „Славица“ Филмског фестивалу у Нишу, чији је Паја био један од добитника, преименована је њему у част и данас носи његово име.
- Двадесет једну годину после Павлове смрти, 2009. године је објављен документарни роман о његовом животу. Романсирана биографија аутора Александра Ђуричића,[6] објављена је у издању издавачке куће ВБЗ Београд и Блица и носи наслов „После фајронта”.[7]
- Амерички глумац српског порекла Оскаровац Карл Малден тврдио је да се "Глумац као Павле не ствара, већ рађа".[8]
Филмографија
[уреди | уреди извор]
| 1950▼ | 1960▼ | 1970▼ | 1980▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 15 | 44 | 39 | 31 | 129 |
| ТВ филм | 1 | 1 | 9 | 3 | 14 |
| ТВ серија | 0 | 1 | 12 | 4 | 17 |
| ТВ мини серија | 0 | 0 | 2 | 4 | 6 |
| ТВ кратки филм | 0 | 0 | 3 | 2 | 5 |
| Кратки филм | 1 | 1 | 2 | 2 | 6 |
| Укупно | 17 | 47 | 66 | 45 | 177 |
Галерија
[уреди | уреди извор]- Отварање галерије Адлигат у Инђији и изложбе посвећене Павлу Вуисићу, 30. март 2022.
-
-
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ а б в У већини извора, односно личним документима глумца сачуваним у Легату Мирјане и Павла Вуисића, као место рођења наводи се Београд. Он је, међутим, у интервјуу за југословенски часопис Студио из Загреба изјавио да је рођен на Цетињу.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Јутарњи лист. „Све моје бурне године с Пајом”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2015. г. Приступљено 24. 12. 2015. (језик: хрватски)
- ^ а б „Павле Вуисић”. Архивирано из оригинала 20. 9. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2011.
- ^ „ПРОТЕРАН СА ЦЕТИЊА, КОМУНИСТИ МУ ИЗМЕНИЛИ ТЕСТАМЕНТ, ПОП ИЗОСТАВИО СЛОВО ИЗ ПРЕЗИМЕНА: Ово је турбулентна прича о животу Павла Вуисића”. Ало. Приступљено 10. 12. 2022.
- ^ Blic.rs. „Отворен тајни сеф Пајине животне авантуре”. Приступљено 18. 4. 2011., Дневне новине Блиц од 16. јуна 2009. године
- ^ Benović, Maja (1988). „Pavle Vujisić, In Memoriam 1988: Rođen na Cetinju, ne u Beogradu - insistirao na "J" u prezimenu”. Studio. Загреб: Yugopapir. Приступљено 7. 10. 2018.
- ^ а б Романсирана биографија Павла Вуисића, РТС од 22. јуна 2009. године, Приступљено 18. априла 2011.
- ^ Đuričić, Aleksandar (2009). Posle fajronta: Knjiga o Paji. V.B.Z. d.o.o. ISBN 978-86-7998-085-4.
- ^ Димитријевић, Зорица (2018). „Карл Малден и ја упоставили смо однос међусобног поштовања”. Кинотека. 23: 26.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Павле Вуисић на сајту IMDb
- Каменчић ослободио Павла Вуисића („Политика”, 26. новембар 2017)
- Мирјана Вуисић: Павле је често цепао оно што напише, спасавала сам његова дела од њега самог („Блиц”, 6. август 2018)
- Беж’о сам од људи... („Политика”, 6. јул 2019)
- „Tри деценије од смрти Павла Вуисића”. Адлигат. Радио-телевизија Србије. 5. 10. 2018. Приступљено 21. 11. 2019.
- „"Neki ljudi ostave iza sebe nešto tek kad ČUČNU" VIDEO”. mondo.rs. 16. 7. 2019. Приступљено 26. 9. 2020.
- „Nije voleo ni Tita ni Čkalju - Pavle Vuisić, čovek LEGENDA (VIDEO)”. mondo.rs. 10. 7. 2020. Приступљено 26. 9. 2020.
- Волео је да пише стихове, а то је мало ко знао; Прочитајте песме Павла Вуисића (Б92, 2. октобар 2020)
- Исповест удовице легендарног глумца, открила детаље његове отмице („Вечерње новости”, 15. новембар 2020)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
- Рођени 1926.
- Умрли 1988.
- Цетињани
- Глумци из Београда
- Југословенски глумци
- Српски глумци
- Добитници награде Златна арена
- Добитници награде Славица
- Добитници награде Цар Константин
- Добитници Гран при награде Наиса
- Добитници Седмојулске награде
- Добитнице и добитници награде Она и он
- Сахрањени на Новом гробљу у Београду