Пређи на садржај

Откровење

С Википедије, слободне енциклопедије
Виђење Јована Богослова.

Откровење или објава (грч. Ἀποκάλυψις апокалипсис - подизање вела) је деловање којим Бог открива себе створеноме свету. Божанско откривање не треба да се схвати само као саопштавање учења, јер се Бог открива и преко дела, догађаја, знакова и чуда.

Грчка реч апокалипса се данас најчешће користи у значењу смак света.

Објава у хришћанству

[уреди | уреди извор]

У хришћанству се веома рано јавио проблем односа нових објава према објави која је дана по Исусу Христу и у апостолско доба.[1] Католичка теологија је много касније терминолошки фиксирала говор о службеној (јавној) објави, која је за све вјернике обавезна, али која је закључена »смрћу задњега апостола«, и приватној објави, која је увијек могућа, али не може бити опћеобвезатна.[1]

Дијалог откривења

[уреди | уреди извор]

У раном хришћанству је био посебно популаран књижевни жанр тзв. дијалог откривења, који се разликује од платонског дијалога, у којем се до рађања знања долази поступно, кроз конверзацијски процес аргумента, протуаргумента и разјашњења. Дијалог откривења, пак, слиједи књижевну форму звану eratapokriseis („питања и одговори”), у којем су искушеници откривали истину од духовног ауторитета у облику катехетских одговора на актуелна питања.[2]

Дијалоге откривења налазимо у многим паганским херметичким, и гностичким кршћанским текстовима, укључујући и многе из збирке Наг Хамади (Иванов апокриф, Софија Исуса Христа, Расправа о Осмом и Деветом, Дијалог Спаситеља, Петрова посланица Филипу). Ти дијалози су обично смјештени у временски оквир између Исусовог ускрснућа и узашашћа, када се Спаситељ на земљи указао у свом правом божанском облику, тако да су и он и његов наук изабраним апостолима доступни у облику с којег је подигнут облак материјалнога, који - сматрало се - замућује духовни значај његова параболичног земаљског наука прије ускрснућа. Овај посебан наук може бити појашњење његовог мање јасног земаљског наука, или чак ново откривење одређеним апостолима.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
  2. ^ а б Izvorni koptski tekstovi Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2013) (Knjiga Tome Athletesa, uvod: John D. Turner)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Откровење на Викимедијиној остави