Општина Нови Град (Сарајево)

За друге употребе погледајте страницу Општина Нови Град (вишезначна одредница).

Нови град
{{{опис_слике}}}
Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Кантон Сарајево
Становништво
—	124.035 (2009) [1]
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	47,98 km2
Остали подаци
Начелник општине	Семир Ефендић (СДА) [2] ()
Позивни број	+387 33
Веб-сајт	www.novigradsarajevo.ba

Општина Нови град је једна од девет општина које чине кантон Сарајево и једна од четири општине које чине административну јединицу град Сарајево.

Простире се на површини од 47,98 km² и граничи се са општинама Ново Сарајево, Илиџа, Вогошћа и Илијаш, као и градом Источно Сарајево односно општином Источна Илиџа.

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Нови град (Сарајево)

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Нови град (једна од градских општина града Сарајева) је имала 136.616 становника, распоређених у 3 насељена места.

Становништво општине Нови град
година пописа	1991.	1981.	1971.
Муслимани	69.430 (50,82%)	33.391 (41,44%)	37.147 (33,22%)
Срби	37.591 (27,51%)	22.190 (27,54%)	45.806 (40,96%)
Хрвати	8.889 (6,50%)	6.612 (8,20%)	17.491 (15,64%)
Југословени	15.580 (11,40%)	14.055 (17,44%)	5.798 (5,18%)
остали и непознато	5.126 (3,75%)	4.311 (5,35%)	5.569 (4,98%)
укупно	136.616	80.559	111.811

На попису становништва из 1971. године, општина Нови град је била јединствена са општином Ново Сарајево.

Општина има (подаци из 2002) 116.588 становника, од чега 93.551 или 80,2% Бошњака, 7.311 или 6,3% Хрвата, 13.134 или 11,3% Срба

Просјечна густина насељености је 2.343 становника по км².

На дан конституисања општине у овом дијелу Сарајева живјело је 60.000 становника у 18 мјесних заједница.

Насељена мјеста

Дио насељених мјеста Сарајево, Бојник и Речица.

О Сарајеву

Град Сарајево је током 70-их година карактерисао брз економски и културни развој, у којем су навећу експанзију доживјели индустрија и грађевинарство. Велике слободне површине претворене су, прво у градилиште, а затим у модерне урбане цјелине, које су се готово спојиле са градским комплексима. Брз пораст броја становника, нагли развој индустрије, трговине, саобраћаја... нужно су условили и одговарајућу територијалну прерасподјелу града, општина и мјесних заједница. Новом територијалном расподјелом бивших градских општина те прикључењем нових које су постале интегрална градска цјелина, Сарајево је постало град са десет општина: Центар, Стари Град, Вогошћа, Илиџа, Ново Сарајево, Нови град, Илијаш, Трново, Хаџићи и Пале. По броју становника и индустријском потенцијалу највећа општина тада у Босни и Херцеговини – Ново Сарајево, подијељена је на двије: Ново Сарајево и Нови град. Општина Нови град као административни, културни, образовни, здравствени, трговинско-услужни центар града Сарајева формирана је 12. априла 1978. године. Обухватила је индустријско предграђе и новоизграђена насеља Сарајева.