Нортамбрија
Краљевина Нортамбрија Norþanhymbra Rīce | |||
---|---|---|---|
Нортамбрија 802. године | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Британска острва | ||
Главни град | Бамбург, Јорк | ||
Друштво | |||
Службени језик | староенглески, камбријски, латински | ||
Религија | католицизам | ||
Политика | |||
Облик државе | краљевина | ||
— Краљ | |||
Историја | |||
Историјско доба | рани средњи век | ||
— Оснивање | 653 | ||
— Укидање | 954 | ||
Земље претходнице и наследнице краљевине Нортамбрије | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Нортамбрија (стенгл. Norþanhymbra или Norþhymbre, енгл. Northumbria или Northhumbria) била је једна од седам краљевина англосаксонске хептархије у Енглеској. Нортамбрија се простирала на територији данашње северне Енглеске и јужне Шкотске.
Историја
[уреди | уреди извор]Назив је добила по реци Хамбер која је представљала њену јужну границу. Настала је у 7. веку спајањем двеју англосаксонских краљевина — Берниције и Деире. Берниција је лежала између Тиса (Tees) и Форта, док Деира одговара данашњем Јоркширу. Овај процес завршен је за време владавине краља Освија (642—670) који је у 7. веку постао најмоћнији владар Острва, а Нортамбрија најмоћнија држава хептархије.
Хришћанство
[уреди | уреди извор]Хришћанство у Нортумбрији долази женидбом краља Едвина од Нортамбрије са кентском принцезом 625. године. Са принцезом дошао је и Паулинус, који је постао први надбискуп Јорка. Он је провео 26 дана покрштавајући део становништва Нортамбрије на реци Глену. Ипак, након пораза краљ Едвина 633. године код Хитфилда од мерсијског краља Пенде, долази до враћања старих богова Англосаксонаца. Ипак, следеће године (634) крунисан је нови краљ, Освалд, који је био васпитан од ирских калуђера из Јоне. Он је са собом довео Еидена, оснивача манастира Линдисфарн. Манастир ће представљати буктињу хришћанства у Нортамбрији. И после пораза и смрт краља Освалда (642) од мерсијског краља Пенде, Нортумбрија је остала хришћанска.
Опадање
[уреди | уреди извор]Почетком следећег века почела је слабити због унутрашњих сукоба, а 867. године Данци су је освојили и учинили делом Данелага. Још 18. јуна 793. године Викинзи су опљачкали манастир Линдисфарн. Данци су ипак задржали краљеве који су служили као данске марионете. Године 954. након смрти краља Ерика Крваве Секире, Нортамбрија је припојена краљевини Енглеској.
Литература
[уреди | уреди извор]- А. L. Morton, Istorija Engleske, Sarajevo 1955.
- Пеинтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Превод: Антић, Чедомир; Порчић, Небојша. Београд: Clio.
- Ћуковић-Ковачевић, Иванка (1971). Историја Енглеске : кратак преглед. Београд: Научна књига.
- Vajs Bauer, Suzan (2019). Istorija srednjovekovnog sveta. Tom 2, Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata. Превод: Ristić, Dejan. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-3262-1.