Пређи на садржај

Мождани живци

С Википедије, слободне енциклопедије
Поглед на људски мозак одоздо који приказује кранијалне живце на обдукцијском узорку.
Поглед одоздо на мозак и мождано стабло који приказује кранијалне живце, нумерисане од њуха до хипоглосала по редоследу којим настају
Мождано стабло, са језгром кранијалних нерва и трактима приказаним црвеном бојом.

Мождани или лобањски живци (лат. nn. craniales) су део периферног нервног система, а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из мозга (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових живаца, који се означавају нулом и римским бројевима (од I до XII). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.[1][2][3]

Моторни лобањски живци (III, IV, VI, XI и -{XII) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка попречно-пругастим мишићима на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити нервних ћелија. Сензитивни или чулни лобањски живци (0, I, II и VIII) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине мешовити живци (V, VII, IX и X) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви (III, VII, IX и X) садрже и парасимпатичка влакна која припадају аутономном нервном систему, а служе за инервацију глатке мускулатуре и жлезда.[4][5]

Нервна влакна кранијалних живаца су подељена у пет функционалних група:

  • општи соматски еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који нису настали од ембрионалних фарингеалних лукова,
  • специјални висцерални еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који су настали од фарингеалних лукова,
  • општа висцерална аферентна влакна која доносе чулне информације из висцералних органа,
  • општа соматска аферентна влакна која доносе чулне информације из коже и слузокожних мембрана и
  • специјална соматска и висцерална аферентна влакна која преносе посебне чулне информације, као што су мирис, укус, вид, слух и равнотежа.
Ознака Назив живца Главне функције
0 Крајњи живац Соматичко-сензитивни део влакана инервише слузокожу носне дупље и вомероназалних органа, а висцерално-моторни инервишу њихове крвне судове.
I Мирисни живци Преносе осећај мириса из слузокоже горњег дела носне дупље, горњег дела носне преграде и горњих носних шкољки.
II Видни живац Преноси визуелне информације из мрежњаче ока.
III Живац покретач ока Инервише горњи, доњи и унутрашњи прави мишић, доњи коси мишић, мишић подизач горњег очног капка, мишић сфинктер зенице и цилијарни мишић.
IV Трохлеарни живац Инервише горњи коси мишић.
V Трограни живац Састоји се од офталмичког (V1), горњовиличног (V2) и доњовиличног живца (V3), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију мастикаторне мускулатуре.
VI Живац одводилац Инервише спољашњи прави мишић.
VII Живац лица Инервише мимичну мускулатуру и мишић узенгије, прима чулне информације из предње 2/3 језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за сузне и пљувачне жлезде (осим паротидне).
VIII Тремно-пужни живац Преноси звучне утиске и осећај равнотеже и оријентације у простору.
IX Језично-ждрелни живац Инервише стилофарингеални мишић, прима чулне информације из задње трећине језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за паротидну жлезду.
X Живац луталац Инервише мускулатуру ждрела, гркљана, меког непца и једњака, глатку мускулатуру душника, плућа и дигестивног тракта, срчани мишић, контролише мишиће задужене за стварање гласа и резонанције, пружа парасимпатичка влакна за већину грудних и трбушних органа, прима чулне информације из разних структура итд.
XI Помоћни живац Спољашња грана живца инервише стерноклеидомастоидни и трапезасти мишић, док унутрашња грана улази у састав претходног нерва.
XII Подјезични живац Инервише језичну мускулатуру и гениохиоидни мишић.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  4. ^ K, Moore (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins. 
  5. ^ А, Марушић (2002). Анатомија човјека. Медицинска наклада. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • K, Moore (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins. 
  • А, Марушић (2002). Анатомија човјека. Медицинска наклада. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Мождани живци на Викимедијиној остави.
Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мождани_живци&oldid=28924743”