Пређи на садржај

Мишел Обама

С Википедије, слободне енциклопедије
Мишел Обама
Мишел Обама
Лични подаци
Пуно имеМишел Лаван Робинсон Обама
Датум рођења(1964-01-17)17. јануар 1964.(60 год.)
Место рођењаЧикаго, Сједињене Америчке Државе
ДржављанствоСАД
НародностАмериканка
РелигијаПротестант
УниверзитетУниверзитет Принстон
Харвард школа права
ПрофесијаАдвокат
Породица
СупружникБарак Обама (1992)
ДецаМалија и Наташа
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка
Прва дама САД
20. јануар 2009 — 20. јануар 2017.
ПредседникБарак Обама
ПретходникЛора Буш
НаследникМеланија Трамп

Потпис

Мишел Лаван Робинсон Обама (енгл. Michelle LaVaughn Robinson Obama; Чикаго, 17. јануар 1964) је америчка адвокатица и супруга Барака Обаме, бившег првог црног председника САД и бившег америчког сенатора Илиноиса и члана Демократске странке.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Одрасла је у Чикагу, а колеџ завршила на Принстону, а право дипломирала на Харварду. Са Бараком Обамом се упознала 1989. док су радили у истој адвокатској фирми, а венчали су се 1992. године. Са њим има две кћери - Малију Ен (1998) и Наташу (Сашу) (2001).

Каријера

[уреди | уреди извор]

Након што је завршила студије права, била је партнер у чикашком уреду адвокатске фирме Сидли Остин, где је први пут упознала будућег мужа. У фирми је била задужена за маркетинг и интелектуално власништво[1]. После тога је радила у државним институцијама - у чикашкој градској управи као помоћница градоначелника, те као помоћница комесара за планирање и развој, 1993. године је постала извршна директорка чикашке канцеларије јавних сарадника (Chicago office of Public Allies), непрофитне организације која је подстицала младе људе да се ангажују у решавању социјалних проблема радећи у непрофитним групама и државним агенцијама[2]. Тамо је радила скоро четири године и притом постигла рекордне прилива донација организацији која је дуго наставила са радом након њена одласка[3].

Мишел Обама је 1996. године је постала помоћница декана задужена за студентску службу на чикашком универзитету, те је тамо радила на развоју универзитетског центра за помоћ заједници[4]. У Чикашкој универзитетској болници је почела радити 2002. године, прво као извршна директорка за друштвена питања, а почетком маја 2005. као потпредседник за друштвена и спољашња питања[5].

Током кампање на страначким предизборима и даље је вршила исту функцију, али је морала скратити радно време како би се могла више посветити кћеркама и мужевљево избору; касније је у потпуности замрзла вршење службе на послу[6].[7]

Чланица је управног одбора чикашког савета за глобална питања.[8]

Према пореској пријави брачног пара из 2006, Мишелина плата је износила 273.618 долара од Чикашких универзитетских болница, док је Барак имао положај плату у износу од 157.082 долара. Укупни приходи Обаминих су, међутим, износили 991.296 долара, укључујући и 51.200 долара које је зарађивала као чланица управног одбора компаније (TreeHouse Foods, Inc.) А томе треба још придодати такође инвестиције и хонораре од Баракових књига[9].

  1. ^ Pickert, Kate (13. 10. 2008). „Michelle Obama, A Life”. Time. Архивирано из оригинала 01. 01. 2009. г. Приступљено 8. 1. 2009. 
  2. ^ „Чикаго трибун”. Chicagotribune.com. Приступљено 14. 10. 2011. 
  3. ^ Newton, Jay (25. 8. 2008). „Тајм”. Time.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 14. 10. 2011. 
  4. ^ „Obama named first Associate Dean of Student Services”. University of Chicago Chronicle. 15 (19). 6. 6. 1996. Приступљено 4. 4. 2009. 
  5. ^ „Michelle Obama appointed vice president for community and external affairs at the University of Chicago Hospitals” (Саопштење). University of Chicago Medical Center. 9. 5. 2005. Приступљено 4. 4. 2009. 
  6. ^ Snow, Kate (24. 1. 2008). „Michelle Obama: Mom First, Politics Second”. ABC News. Приступљено 4. 4. 2009. 
  7. ^ St. Clair, Stacy (8. 11. 2008). „Michelle Obama blazes a new trail”. Chicago Tribune. Приступљено 20. 11. 2008. 
  8. ^ „Board of Directors: Michelle Obama”. TreeHouse Foods. Архивирано из оригинала 15. 4. 2009. г. Приступљено 4. 4. 2009. 
  9. ^ Keen, Judy (12. 5. 2007). „Michelle Obama: Campaigning her way”. USA Today. Приступљено 12. 2. 2008. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]