Пређи на садржај

Мери Тод Линколн

С Википедије, слободне енциклопедије
Мери Тод Линколн
Лични подаци
Пуно имеМери Ен Тод Линколн
Датум рођења(1818-12-13)13. децембар 1818.
Место рођењаЛексингтон,  Сједињене Америчке Државе
Датум смрти16. јул 1882.(1882-07-16) (63 год.)
Место смртиСпрингфилд,  Сједињене Америчке Државе
Породица
СупружникАбрахам Линколн
ДецаРоберт Тод Линколн
Едвард Бејкер Линколн
Вили Линколн
Тед Линколн
4. март 1861 — 15. април 1865.
ПредседникАбрахам Линколн
ПретходникХаријет Лејни
НаследникЕлајза Макардл Џонсон

Потпис

Мери Ен Тод Линколн (енгл. Mary Ann Todd Lincoln; Лексингтон, 13. децембар 1818Спрингфилд, 16. јул 1882) је била прва дама Сједињених Америчких Држава и жена 16. председника Сједињених Држава Абрахама Линколна. На месту прве даме Сједињених Држава била је у периоду од 1861. до 1865. године. Своје име Ен препустила је млађој сестри, а име Тод користила је до венчања.

Мери је била изузетно образована и богата, као и цела њена породица из Кентакија. Након проведеног детињства у својој родној кући (данас позната као кућа Мери Тод Линколн) и завршетка школе, Мери се преселила у Спрингфилд, Илиноис, где је живела са својом удатом сестром Елизабет Едвардс.

Пре него што се удала за Абрахама Линколна, Мери се удварао његов политички противник Стивен А. Даглас.

Линколн и Мери су имали четири сина, а живели су у Спрингфилд у Илиноису.

Мери је подржавала и помагала свог мужа, током његовог мандата. Била је сведок када је он убијен у позоришту од стране глумца Џона Вилкса Бута. 10. година након његовог убиства, Мери је установљена психичка болест. Смрт мужа је изузетно тешко поднела.

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Мери је рођена Лексингтону у Кентакију, као четврто од седморо деце банкара Роберта Смита Тода и Елизабет Паркер Тод[1]. Њена породица је била робовласничка, а Мери је одрасла у богатом окружењу[2]. Када је имала шест година, њена мајка је изненада преминула. Две године касније, њег отац је оженио Елизабет Бетси Хамфриз, са којом је имао деветоро деце[3][4]. Са маћехом се слагала изузетно лоше.

Кућа Мери Тод Линколн
Историјски запис испред куће Мери Тод Линколн

Од 1832. године Мери и њена породица су живели у дому, данас познатом као кућа Мери Тод Линколн, резиденцијом од 14 соба у Лексингтону[5]. Мери је имала ирске крви, њен прадеда Дејвид Леви Тод је рођен у округу Лонгфорд у Ирској, а емигрирао је у Кентаки. Други прадеда, такође са очеве стране Ендру Портер је био син ирског имигранта који је имигрирао у Сједињене Државе. Сви остали њихови преци стигли су из Енглеске[6].

Док је још била млада, послата је у школу, у којој је највише била заступљена књижевност и француски језик. Мери је научила течно да говори француски, проучавала плес, драму и музику[7]. У октобру 1839. године, Мери је почела да живи са својом Сестром Елизабет, у Спрингфилду и била је изузетно популарна код ситног племства. Иако је била прошена од стране политичара Стивена А. Дагласа и многих других, Мери се ипак удала за Абрахама Линколна[7].


Брак и породица

[уреди | уреди извор]

Мери и Абрахам Линколн су се венчали 4. новембра 1842. године, када је она имала 23. године, а Линколн 33. године. Имали су четири сина, који су рођени у Спрингфилду :

  • Роберт Тод Линколн (1843–1926), адвокат, дипломата и бизнисмен
  • Едвард Бејкер Линколн познатији као Еди (1846–1850), преминуо од туберкулозе[3]
  • Вилијам Валас Линколн (1850–1862), преминуо од тифуса[3]
  • Томас Линколн (1853–1871), преминуо од запаљења плућне марамице или од туберкулозе[8]

Током раних осамдесетих година 19. века, Мери је живела у Спрингфилду, у резиденцији њене сестре Елизабет Едвардс. 16. јула 1882. године колабирала је у кући њене сестре, пала у кому и преминула истог дана у 63. години живота. Сахрањена је у Оак Риџ гробљу у Спрингфилду, поред свог мужа[9]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Emerson, Jason (2006). „The madness of Mary Lincoln”. American Heritage Magazine. 57 (3). 
  2. ^ Clinton 2010
  3. ^ а б в Jason 1995, стр. 20–22
  4. ^ Historians have suggested that Robert Smith Todd and Elizabeth Parker were double first cousins: his paternal aunt was married to her father, and her paternal aunt was married to his father.Mary Todd Biography Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2012)
  5. ^ Mary Todd Lincoln House, National Park Service, (June 9, 1977). Retrieved on September 14, 2011.
  6. ^ Mary Lincoln Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2012). Firstladies.org. Retrieved on September 14, 2011.
  7. ^ а б Donald, David Herbert (1995). Lincoln. New York: Touchstone. стр. 85. 
  8. ^ „Abraham Lincoln and Chicago (Abraham Lincoln's Classroom)”. The Lincoln Institute. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 2. 12. 2012. 
  9. ^ „Mary Todd Lincoln”. The Lincoln Institute. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 18. 8. 2001. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Jason, Emerson (1995). The Madness of Mary Lincoln. Ilionis: Touchstone. стр. 20—22. 
  • Donald, David Herbert (1995). Lincoln. New York: Touchstone. стр. 85. 
  • Baker, Jean (2008). Mary Todd Lincoln: A Biography. ISBN 0393333035.  excerpt and text search
  • Michael Burlingame, (1994). The Inner World of Abraham Lincoln. University of Illinois Press. 
  • Clinton, Catherine (2010). Mrs. Lincoln: A Life. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-076041-0. 
  • Emerson, Jason (2007). The Madness of Mary Lincoln. Carbondale, Illinois: Southern Illinois University Press. ISBN 978-08093-2771-3. 
  • King, C.J. Four Marys and a Jessie: The Story of the Lincoln Women (Hildene, 2015)
  • McDermott, Stacy Pratt (2015). Mary Lincoln : southern girl, northern woman. New York: Routledge. LCCN 2014030118. 
  • Neely, Mark E. Jr. and R. Gerald McMurtry. The Insanity File: The Case of Mary Todd Lincoln (1993) excerpt and text search
  • Ruth Painter Randall, (1953). Mary Lincoln: Biography of a Marriage. Little, Brown & Co. 
  • Williams, Frank J. and Michael Burkhimer, eds. The Mary Lincoln Enigma: Historians on America's Most Controversial First Lady (Southern Illinois University Press; 2012) 392 pages; scholarly essays on her childhood in Kentucky, the early years of her marriage, her political relationship with her husband, and her relationship with her son Robert.
  • Warren, Louis A. (јул 1946). „The Woman in Lincoln's Life”. Filson Club History Quarterly. 20 (3). Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 01. 11. 2017.