Ловро Томан
Ловро Томан | |
|---|---|
 Ловро Томан | |
| Датум рођења | 10. август 1827. |
| Место рођења | Камна Горица, Аустријско царство |
| Датум смрти | 15. август 1870. (43 год.) |
| Место смрти | Родаун, Аустроугарска |
| Супружник | Јосипина Урбанчич Турнограјска |
Ловро Томан (словен. Lovro Toman; Камна Горица, 10. август 1827 — 15. август 1870)[1] био је словеначки романтичарски националистички револуционарни активиста током револуције 1848—1849, познат као особа која је у Љубљани, у Вучјој улици 8, први пут у историји подигао словеначку заставу као одговор на подизање немачке заставе на врху Љубљанског града.[2] Касније је помогао у оснивању једне од првих словеначких издавачких кућа, Slovenska matica. Био је словеначки национални конзервативни политичар и члан аустријског парламента. Заједно са Јанезом Блајвајсом и Етбин Хенриком Костом био је део руководства старо словеначке партије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 10. августа 1827. у Камној Горици, у Словенији, у богатој предузетничкој породици.[1] По завршетку класичног лицеја у Љубљани 1845. године, уписао се на Универзитет у Бечу, где је студирао право. Током студентских дана био је под утицајем романтичарских националистичких идеја. Истакао се као политички активиста током револуције 1848—1849.
У априлу 1848. био је међу студентима који су први подигли словеначку заставу у центру Љубљане. Након револуције, наставио је студије и дипломирао на Универзитету у Грацу.
Године 1853. оженио се песникињом Јосипином Урбанчич Турнограјском, која је потицала из једне од најбогатијих породица у Крањској.[1] Њих двоје су живели у Грацу до њене смрти 1854.
Преминуо је 15. августа 1870. у Рондауну, у Аустрији, а сахрањен је у родном селу Камна Горица.[3]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]После смрти супруге преселио се у Радовљицу, где је радио као адвокат. Године 1861. изабран је у аустријски парламент. Постао је 1860-их један од најмоћнијих вођа конзервативне старословенске странке, заједно са Јанезом Блајвајсом, Луком Светецом и Етбином Хенрик Костом.
Био је међу најпопуларнијим словеначким политичарима у 19. веку.[4] Познат је по свом полетном темпераменту и по многим јавним функцијама. Између осталог, био је оснивач издавачке куће Slovenska matica и био јој је први председник. Његов огроман утицај у политичком одлучивању словеначког националног покрета је често критикован од стране противника.
Контроверзе
[уреди | уреди извор]Године 1867. умешан је у скандал око изградње железничке пруге између Љубљане и Тарвизије. Његови противници су га оптужили да је продао свој глас у корист аустроугарског компромиса, којем се раније противио, како би добио дозволу за изградњу железничке пруге. Ове оптужбе нису потврђене.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Toman, Lovro (1827–1870) - Slovenska biografija”. www.slovenska-biografija.si. Приступљено 2021-04-10.
- ^ Celebration of the Slovene Tricolor (In Slovene: "Praznik slovenske trobojnice"), MMC RTV Slovenia, 11. april 2013
- ^ „toman lovro”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2021-04-10.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2009-04-08. г. Приступљено 2009-04-26.
- ^ http://sites.google.com/site/zgodovinazeleznicnaslovenskem/gorenjska-proga
