Лешинар палмовог ораха
| Лешинар палмовог ораха | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Gypohierax angolensis | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Gypohierax Rüppell, 1836
|
| Врста: | G. angolensis
|
| Биномно име | |
| Gypohierax angolensis (Gmelin, 1788)
| |
Лешинар палмовог ораха (лат. Gypohierax angolensis) је врста птице грабљивице из породице јастребова (лат. Accipitridae). Припада монотипичном роду Gypohierax. Јединствен је међу птицама грабљивицама по својој исхрани, главни извор хране су му плодови палми из рода уљаних палми (Elaeis), мада се у мањој мери такође храни и крабама, мекушцима, скакавцима и рибом, а понекад и слепим мишевима и живином.[2][3]
Ареал врсте се подудара са ареалом уљане палме. Гнезди се у шумама и саванама Подсахарске Африке, обично у близини водених површина.
Опис
[уреди | уреди извор]_in_flight,_Semliki_Wildlife_Reserve.jpg)
Лешинар палмовог ораха је најмања врста лешинара Старог света, која достиже дужину од 60 cm, распон крила од 150 cm и тежину од 1,3 - 1,7 kg.[4][5] Перје му је већим делом бело, изузетак је перје на крилима и репу које је делом црно. Кожа око очију је гола и црвене боје. Перје младих птица је смеђе боје, а кожа око очију жуте боје. Младе птице достижу зрелост са 3–4 године старости. У лету више подсећа на орла него на типичног лешинара и не зависи од ваздушних струја већ је у стању да се одржи у ваздуху машући крилима.
У време гнежђења ствара колоније. Гнезда, прави на дрвећу. Женка снесе једно јаје, а инкубација траје 6 недеља.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Лешинар палмовог ораха на гнезду -
Јаје лешинара палмовог ораха (Gypohierax angolensis) -
Млада птица
_on_nest.jpg)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2016). „Gypohierax angolensis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 11. 9. 2019.
- ^ Mikula, P.; Morelli, F.; Lučan, R. K.; Jones, D. N.; Tryjanowski, P. (2016). „Bats as prey of diurnal birds: a global perspective”.
- ^ Carneiro, Camilo; Henriques, Mohamed; Barbosa, Castro; Tchantchalam, Quintino; Regalla, Aissa; Patrício, Ana R.; Catry, Paulo (10. 4. 2017). „Ecology and behaviour of Palm-nut Vultures Gypohierax angolensis in the Bijagós Archipelago, Guinea-Bissau”. стр. 1–9}}
- ^ „Palm-nut vulture videos, photos and facts — Gypohierax angolensis”. ARKive. Архивирано из оригинала 28. 06. 2011. г. Приступљено 29. 5. 2011.
- ^ „Palm-nut Vulture — Gypohierax angolensis”. oiseaux-birds.com. Приступљено 29. 5. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Thomson, A. L.; Moreau, R. E. (1957). „Feeding Habits of the Palm-Nut Vulture Gypohierax”. Ibis. 99 (4): 608—613. doi:10.1111/j.1474-919X.1957.tb03053.x.
- Mikula, P.; Morelli, F.; Lučan, R. K.; Jones, D. N.; Tryjanowski, P. (2016). „Bats as prey of diurnal birds: a global perspective”. Mammal Review. doi:10.1111/mam.12060.
- Carneiro, Camilo; Henriques, Mohamed; Barbosa, Castro; Tchantchalam, Quintino; Regalla, Aissa; Patrício, Ana R.; Catry, Paulo (10. 4. 2017). „Ecology and behaviour of Palm-nut Vultures Gypohierax angolensis in the Bijagós Archipelago, Guinea-Bissau”. Ostrich. 0 (0): 1—9. ISSN 0030-6525. doi:10.2989/00306525.2017.1291540.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
