Пређи на садржај

Лав Ђакон

С Википедије, слободне енциклопедије

Лав Ђакон је био византијски клирик и историчар из друге половине 10. века и почетка 11. века.[1][2]

Био је ђакон капеле при царском двору у Цариграду. Саставио је Историју у коме је описао период од доласка на престо Романа II 959. до смрти Јована I Цимискија 976, уз неколико пасуса о догађајима из 986. када је Василије II покушао да опседне Софију и преотме је од цара Самуила. Опис похода из 986. представља извор првог реда пошто је сам аутор пратио цара у том подухвату. Лав Ђакон такође помиње и Самуилово освајање Верије 989. године у једној краткој белешки.[3]

Пред крај живота постао је епископ у малоазијској области Карији.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „16 - Leo the Deacon”. Guide to Byzantine Historical Writing. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Leo the Deacon Byzantine historian”. Britannica. Приступљено 22. 1. 2021. 
  3. ^ „Leo the Deacon”. Online Medieval Sources Bibliography. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]