Пређи на садржај

Крик (дело)

С Википедије, слободне енциклопедије

Крик
Врисак (енг. Scream)
УметникЕдвард Мунк
Година1893.
Правацекспресионизам
Техникауљане боје, темпера, пастел на картону
Димензије91 × 73.5 cm
МестоНационална галерија и Мунков музеј у Ослу

Крик или Врисак (норв. Skrik) је назив за низ најпознатијих слика Едварда Мунка, норвешког сликара експресионизма.[1] Слика приказује ужаснуту, помало демонску бесполну фигуру како стоји на мосту насупрот крвавоцрвеног неба. Ова слика је симбол анксиозности модерног човека и душевног бола, несхваћености, празнине. Пејзаж у позадини је Ослофјорд, гледан с једног брда недалеко од Осла. Димензије овог дела су 91 × 73,5 cm.

Постоји пет верзија слике које се налазе у разним музејима и приватним збиркама. Све су рађене ликовном техником пастелом или у периоду од 1893. године до 1910. године. Оригиналан назив слике какав му је Мунк дао јесте Крик Природе (Der Schrei der Natur). Слика би требало да симболизује човека са надјачаним осећањем егзистенцијалног страха и тескобе. Ово дело спада у најпрепознатљивија светска дела у уметности и сматра се Мона Лизом новог доба.[2]

Сам Мунк настанак овог дела је описао следећим речима:

Крик је више пута био на мети лопова. Прва крађа била је 1994. године, када је украден оригинал из Осла, но слика је убрзо враћена. Године 2004. слика је, заједно с Богородицом, поново украдена, овај пут из Мунковог музеја и нађена је тек 2006. године. Након успешне рестаурације, слика се налази у сталној поставци музеја од маја 2008. године, али је неповратно оштећена због дугог излагања влаге од стране лопова. Ова слика заузима 10. место на листи најскупље продатих слика, када је на аукцији 2. маја 2012. године достигла вредност од близу 120 милиона долара.[6]

Извори инспирације

[уреди | уреди извор]
Едвард Мунк, 1921

У свом дневнику у запису под насловом „Лепо, 22. јануар 1892“, Мунк је написао:

Једне вечери сам ишао стазом, на једној страни је био град, а испод фјорд. Осећао сам се уморно и болесно. Зауставио сам се и погледао преко фјорда – сунце је залазило, а облаци су постајали крваво црвени. Осетио сам врисак који пролази кроз природу; чинило ми се да сам чуо врисак. Насликао сам ову слику, насликао облаке као праву крв. Боја је вриснула. Ово је постало Крик.[4]

Међу теоријама које су напредовале да би се објаснило црвенкасто небо у позадини је уметниково сећање на ефекте моћне вулканске ерупције Кракатае, која је месецима током 1883. и 1884. године, отприлике деценију пре него што је Мунк насликао ово дело, дубоко затамнила небо заласка сунца у деловима западне хемисфере.[7] Научници су оспорили ово објашњење. Они примећују да је Мунк био експресионистички сликар и да није био првенствено заинтересован за дословно приказивање онога што је видео. Друго објашњење за црвено небо је да су они последица појаве седефастих облака који се јављају на географској ширини Норвешке и који изгледају изузетно слично небу приказаном у Крику.[8][9] Алтернативно, сугерисано је да је близина и кланице и луднице месту приказаном на слици можда понудила неку инспирацију.[10] Сцена је идентификована као поглед са пута који гледа на Осло, на Ослофјорд и Ховедеју, са брда Екеберг.[11] У време сликања дела, Мункова манично-депресивна сестра Лаура Катерин била је пацијент у менталној установи у подножју Екеберга.

Перуанска мумија у Ла Спеколи, Фиренца.

Године 1978, Мунк научник Роберт Розенблум сугерисао је да је чудно, скелетно створење у првом плану слике инспирисано перуанском мумијом, коју је Мунк могао да види на Универселској изложби 1889. у Паризу. Ова мумија, која је била сахрањена у феталном положају са рукама уз лице, такође је погодила машту Пола Гогена: стајала је као модел за фигуре на више од двадесет Гогенових слика, међу којима је централна фигура на његовој слици Људска бед. (Берба грожђа у Арлу) и за старицу лево на његовој слици Одакле долазимо? Ко смо? Куда идемо?.[12] Године 2004, један италијански антрополог је спекулисао да је Манк можда видео мумију у Музеју природне историје у Фиренци, која још више подсећа на слику.[13] Међутим, касније студије су оспориле италијанску теорију, пошто Мунк није посетио Фиренцу све док није насликао Крик.[14]

Призор Крика је био упоређен са оним што доживљава појединац који пати од поремећаја деперсонализације, осећаја изобличења околине и самог себе.[15]

Артур Лубоу је описао Крик као „икону модерне уметности, Мона Лизу за наше време.“[16] Широко се тумачи као да представља универзалну анксиозност модерног човечанства.[1]

Верзије

[уреди | уреди извор]

Мунк је створио четири верзије, две у боји и две у пастелу. Прва сликана верзија била је прва изложена, а дебитовала је 1893. Налази се у колекцији Националне галерије Норвешке у Ослу. Ово је верзија која има једва видљив натпис оловком „Kan kun være malet af en gal Mand!” („могао је да наслика само лудак“). Пастелна верзија из те године, која је можда била прелиминарна студија, налази се у колекцији Мунковог музеја, такође у Ослу. Друга пастелна верзија, из 1895. године, била је у власништву немачког јеврејског колекционара уметности Хуга Симона[17] који ју је продао норвешком бродовласнику Томасу Олсену „око 1937“.[18] Продата је за 119.922.600 долара на аукцији Сотеби'с импресионистичке и модерне уметности 2. маја 2012. финансијеру Леону Блеку.[19][20] Аукцију су оспорили наследници Хуга Симона.[21][22][23] Друга сликана верзија датира из 1910. године, током периода када је Мунк поново прегледао неке од својих претходних композиција.[24] Такође се налази у колекцији Мунковог музеја. Ове верзије су ретко путовале, иако је пастел из 1895. био изложен у Музеју модерне уметности у Њујорку од октобра 2012. до априла 2013,[25][26] а пастел из 1893. је био изложен у Музеју Ван Гог у Амстердаму 2015.[27]

Поред тога, Мунк је направио литографски камен композиције 1895. од којег је сачувано неколико отисака које је Мунк направио.[28] Само око четири десетине отисака је направљено пре него што је штампач поново изглачао оригиналну камену површину у Мунковом одсуству.[29]

Материјални састав сликане верзије из 1893. године испитан је 2010. године.[30] Анализа пигмента је открила употребу кадмијум жутог, вермилиона, ултрамарина и виридијана, између осталих пигмената у употреби у 19. веку.[31]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Eggum, Arne (1984). Munch, Edvard, ур. Edvard Munch: Paintings, Sketches, and Studies. New York, NY: C.N. Potter. стр. 10. ISBN 0-517-55617-0. Архивирано из оригинала 4. 6. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2019. 
  2. ^ „Едвард Мунк - Крик“, АРТНИТ, 3. децембар 2012. Приступљено 21. марта 2014.
  3. ^ „Едвард Мунк - Крик“, Јасна Петровић, магазин P.U.L.S.E , 14. март 2012. Приступљено 21. марта 2014.
  4. ^ а б Stanska, Zuzanna (12. 12. 2016). „The Mysterious Road From Edvard Munch's The Scream”. Daily Art Magazine. Приступљено 23. 10. 2019. 
  5. ^ Peter Aspden (21. 4. 2012). „So, what does 'The Scream' mean?”. Financial Times. 
  6. ^ „Google Translate”. 
  7. ^ Olson, Donald W.; Russell L. Doescher; Marilynn S. Olson (мај 2005). „The Blood-Red Sky of the Scream”. APS News. American Physical Society. 13 (5). Приступљено 22. 12. 2007. 
  8. ^ Svein Fikke (2017). „Screaming Clouds”. Weather. 72 (5): 115—121. Bibcode:2017Wthr...72..115F. S2CID 125733901. doi:10.1002/wea.2786. 
  9. ^ „The Sky in Edvard Munch's The Scream”. doi:10.1175/BAMS-D-17-0144.1. 
  10. ^ "Existential Superstar: Another look at Edvard Munch's The Scream" Slate.com Slate (22 November 2005). Retrieved 10 November 2008.
  11. ^ Egan, Bob. „"The Scream" (various media 1893–1910) – Edvard Munch – Painting Location: Oslo, Norway”. PopSpots. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. 
  12. ^ „La momia de un sarcófago de la cultura Chachapoyas en la obra de Paul Gauguin”. ResearchGate. Приступљено 12. 1. 2016. 
  13. ^ „Italian Mummy Source of 'Scream'?”. Discovery Channel. 7. 9. 2004. Архивирано из оригинала 11. 10. 2004. г. Приступљено 12. 12. 2006.  (waybacked mirror).
  14. ^ „Edvard Munch y la Momia de un sarcófago de la Cultura Chachapoyas”. ResearchGate. Приступљено 12. 1. 2016. 
  15. ^ Simeon, Daphne; Abugel, Jeffrey (2006). Feeling Unreal: Depersonalization Disorder and the Loss of the Self. New York: Oxford University Press. стр. 127. ISBN 0-19-517022-9. 
  16. ^ Arthur Lubow, Edvard Munch: Beyond The Scream, Smithsonian magazine, March 2006, (retrieved 29 March 2013)
  17. ^ Noce, Vincent. „Le "Cri" de Munch à la criée”. Libération (на језику: француски). Приступљено 2021-04-17. „Ce Cri appartenait aux descendants d'un richissime armateur norvégien, Petter Olsen, qui l'avait acheté au galeriste Hugo Simon en 1937.” 
  18. ^ Finkel, Yori (2012-05-02). „Edvard Munch's 'The Scream' goes for $119.9 million at Sotheby's”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-02-08. г. Приступљено 2021-04-17. „The first owner of the work sold at Sotheby’s was German chicory and coffee mogul Arthur von Franquet, a patron who also owned Munch’s 1892 painting “Girl by the Window,” now at the Art Institute of Chicago. Its second owner was the Berlin banker and art collector Hugo Simon, who sold it through an art dealer around 1937 to Norwegian ship owner Thomas Olsen.” 
  19. ^ Vogel, Carol (2. 5. 2012). „'The Scream' Is Auctioned for a Record $119.9 Million”. The New York Times. Приступљено 3. 5. 2012. 
  20. ^ Crow, Kelly (11. 7. 2012). „Munch's "The Scream" Sold to Financier Leon Black”. The Wall Street Journal. Приступљено 22. 8. 2012. (потребна претплата)
  21. ^ JTA (15. 10. 2012). „Jewish Family Wants 'The Scream' History Explained”. The Forward (на језику: енглески). The Forward. Архивирано из оригинала 2013-01-25. г. Приступљено 2021-04-17. „Hugo Simon owned the painting in the 1920s and 1930s, but the banker and top art collector was to forced sell it and flee Germany after the Nazis came to power in 1933. His heirs contested the sale before the auction in the spring, but now say it is a moral issue and are calling on MoMA to explain in its display the painting’s “tragic history,” the Post reported, citing Rafael Cardoso, a Brazilian curator and Simon’s great-grandson.” 
  22. ^ „News in Brief”. Haaretz (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-02-08. г. Приступљено 2021-04-17. 
  23. ^ Chung, Jen (2012-10-14). „Man Says MoMA's Loaned "Scream" Has A Nazi Past”. Gothamist (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-17. „Cardoso tried to contest sale ahead of the auction earlier this year, saying, "It is obvious that Hugo Simon has sold the painting under duress, probably under value." He said that the seller's owner, Petter Olsen, offered to donate $250,000 to a charity of his choice” 
  24. ^ Ydstie, Ingebjørg (2008). „Introduction”. The Scream. Munch Museum. стр. 10. ISBN 978-82-419-0532-2. „...has since been generally dated 1893. This date has been intensely disputed since the 1970s, however, and based on the general consensus on the professional field, the Munch Museum has now decided to correct its official standpoint, and presumes that 1910 is a more probable date of origin.” 
  25. ^ Carol Vogel (17. 9. 2012). „'Scream' to Go on View at MoMA”. The New York Times. Приступљено 18. 9. 2012. 
  26. ^ „Edvard Munch: The Scream”. Museum of Modern Art. Приступљено 17. 11. 2017. 
  27. ^ Jonathan Jones (23. 9. 2015). „Side by side, Edvard Munch and Vincent van Gogh scream the birth of expressionism”. The Guardian. Приступљено 14. 4. 2018. 
  28. ^ „The Scream”. Becoming Edvard Munch – Influence, Anxiety, and Myth. Art Institute of Chicago. Приступљено 6. 5. 2012. 
  29. ^ Alan Parker (2. 5. 2012). „Will The Real Scream Please Stand Up”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2012. 
  30. ^ Brian Singer, Trond Aslaksby, Biljana Topalova-Casadiego and Eva Storevik Tveit, Investigation of Materials Used by Edvard Munch, Studies in Conservation 55, 2010, pp. 1–19. Available also on issuu.com
  31. ^ Edvard Munch, 'The Scream', ColourLex

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крик_(дело)&oldid=27996656”