Пређи на садржај

Орден белог орла (монархија)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Орден белог орла (Руска Империја).
Не поистовећивати са Орден белог орла са мачевима (република).
Орден Белог орла
Орден белог орла
Додељује Краљевина Србија Краљевина Југославија
Краљевина Србија
Краљевина Југославија
Краљевски дом Карађорђевића
ТипТракица цивилног ордена

Тракица војног ордена
Додељује се зазаслуге у миру или рату, или за посебне заслуге према круни, држави и нацији
Установљен23. јануар 1883.
Прво одликовање1883.
Важносни ред одликовања
Следеће (више)Орден Таковског крста (до 1883 до 1889 г.)
Орден Светог кнеза Лазара (од 1889 до 1898 г.) (додељиван само монарху)
Орден Милоша Великог (од 1898 г. до 1903 г.)
Орден Карађорђеве звезде (од 1904 до 1945 г.)
Следеће (ниже)Орден кнегиње Наталије (од 1878 до 1886 г.)
Орден краљице Наталије (од 1886 до 1903 г.)
Орден Светог Саве (од 1903 до 1930 г.)
Орден Југословенске круне (од 1930 до 1945 г.)

Орден Белог орла био је орден који је додељиван у Краљевини Србији, Краљевини Југославији, а данас га додељује старешина краљевског дома Карађорђевића.

Орден има пет степени, а додељиван је српским и југословенским држављанима за заслуге у миру или рату, или за посебне заслуге према круни, држави и нацији. У периоду од 1883. до 1898. године, Орден белог орла био је највиши орден Краљевине Србије. Године 1898. постаје старији у рангу од њега краљевски Орден Милоша Великог, а од 1904. привилеговано место заузима Орден Карађорђеве звезде. Орден Белог орла, по мишљењу многих хералдичара, једно је од најлепших српских и југословенских одликовања.

Историја

[уреди | уреди извор]

Кнежевина Србија је проглашена Краљевином 22. фебруара/5. марта 1882. године. Наредне године, 23. јануара 1883, краљ Милан Обреновић потписао је Указ о доношењу Закона о одликовањима када су основана два српска одличја, установљен је Орден белог орла, као и Орден Светог Саве.[1] Двоглави бели орао са крилима у полету успостављен је као државни грб Краљевине Србије. Представља величанствен симбол који датира из доба владајућих династија Византијског царства, означава универзални симбол хришћанства. Овај симбол су користили у владарским кућама средњовековне Србије, цареви Светог римског царства, цареви Русије и цареви Аустрије; главна разлика је била боја или метал којим се представљао орао. Сребро је било за Србију, злато за Византију, црна боја за Свето римско царство, као и за руске и аустријске цареве. На реверсу ордена су се у време династије Обреновић налазили иницијали краља Милана. После Мајског преврата (1903) Србија је постала парламентарна краљевина на челу са династијом Карађорђевић, краљ Петар I је наставио да у складу са својим овлашћењима додељује орден на основу Указа. Али су иницијали оснивача уклоњени са реверса и замењени годином проглашења краљевине 1882, због тога је и са реверса плавих трака које се спуштају од круне уклоњен датум проглашења краљевине, јер није било више потребе за истим. Тридесет две године после оснивања, 1915. године, у време Првог светског рата, краљ Петар I основао је Орден белог орла за ратне заслуге са мачевима. Носиоци ордена с мачевима су од 1938. славили Петровдан, рођендан краља Петра I, као славу,[2] у фебруару 1941. добили су "скоро све повластице" као и одликовани Карађорђевом звездом.[3]

За разлику од других одликовања Србије орденска лента је ношена преко левог рамена на десном боку.[4]

Чувене радионице у главном граду Аустроугарске Бечу као што су Роте & Синовац, Винцет Мајер и синови, Карл Фисмајстер и Вилхелм Кунц су израђивале орденске инсигније све до Првог балканског рата. Од 1912. до 1945. године орденске инсигније су израђивале чувене радионице, Артис Бертран у Паризу и Браћа Игенен из Ле Локла у Швајцарској.[4]

Носиоци ордена имали су одређене економске и друштвене повластице, које су делимично задржали и после 1945.[5]

Степени

[уреди | уреди извор]

Орден белог орла, по тадашњем закону имао је пет степени. Први степен, Велики крст, по закону је било одређено да могу да добију само пет заслужних личности. Други степен, Велики официр, по закону могло је да добије двадесет лица. Трећи степен, Командир, могло је да добије четрдесет лица. Четврти степен, Официр, њих сто педесет. Пети степен Ордена белог орла, Кавалир, могло је да добије три стотине лица.

  • Велики крст (5 чланова)
  • Велики официр (20 чланова)
  • Командир (40 чланова)
  • Официр (150 чланова)
  • Кавалир (300 чланова)

Носиоци

[уреди | уреди извор]
Повеља о одликовању Краљевским орденом Белог Орла г. Јоце Вујића 1929. године. Налази се у Удружењу „Адлигат"
Краљевски орден
Династички орден

Знак ордена

[уреди | уреди извор]
Орден Белог орла
Велики крст 1. степен Велики официр 2. степен Командир 3. степен Официр 4. степен Кавалир 5. степен
Орден белог орла са мачевима
Велики крст 1. степен Велики официр 2. степен Командир 3. степен Официр 4. степен Кавалир 5. степен

Галерија

[уреди | уреди извор]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Амерички поп певач Мајкл Џексон се током судског процеса 2004. године појавио у судници носећи на реверу сакоа британски орден који је био додељиван за херојство у Првом светском рату и са Орденом белог орла трећег степена око врата.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 32. 
  2. ^ „"Време", 13. јул 1938, стр. 8”. Архивирано из оригинала 04. 06. 2020. г. Приступљено 04. 06. 2020. 
  3. ^ "Политика", 26. феб. 1941
  4. ^ а б Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 11. 
  5. ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 34. 
  6. ^ „Преминуо краљ попа“, Вести РТС-а.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орден_белог_орла_(монархија)&oldid=28933836”