Красни Холм
Красни Холм Красный Холм | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи ФО |
Област | Тверска област |
Рејон | Краснохолмски рејон |
Основан | први помен 1518. |
Статус града | 1776. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 5.366 |
Географске карактеристике | |
Координате | 58° 03′ 00″ С; 37° 01′ 00″ И / 58.05° С; 37.016667° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 150 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 171660 |
Позивни број | +7 48237 |
Регистарска ознака | 69 |
ОКАТО код | 28 230 501 |
ОКТМО код | 28 632 101 001 |
Веб-сајт | |
krholm.ru |
Красни Холм (рус. Красный Холм) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Краснохолмског рејона смештеног на крајњем југоистоку Тверске области.
Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 5.366 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Красни Холм налази се у североисточном делу Тверске области, на подручју Овинишченског побрђа. Лежи на обалама реке Неледина, притоке Могоче и део басена Волге, на око 176 км североисточно од административног центра области, града Твера.
Кроз град пролази железница Москва—Кимри—Каљазин—Сонково—Пестово—Санкт Петербург.
Историја
[уреди | уреди извор]На месту данашњег града постојало је трговачко насеље Спас на Холму које се у писаним изворима први пут помиње 1518. године, у повељи којом калушки књаз Симеон Иванович поклања цело насеље Николајевском манастиру. Село је престало да постоји као манастирски посед 1764. када је имепраторка Катарина Велика издала указ о секуларизацији земље.
У јануару 1776. насеље добија садашњи назив Красни Холм, а истовремено добија и административни статус града и окружног центра тадашњег Тверског намесништва. Према легенди, када је императорка пролазила крај овог насеља, толико је била одушевљена његовом природном лепотом да је наредила да се насеље убудуће зове Прекрасним Брдом (рус. Красивым Холмом). Град је добио властити грб 21. октобра 1780. године.[1]
Од 1796. Красни Холм није имао неки већи значај, како у економском, тако и у политичком смислу. На политичку мапу враћа се тек 1929. године, упоредо са оснивањем Краснохолмског рејона чијим административним центром постаје.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 5.608 становника, док је према проценама за 2014. град имао 5.366 становника.[2]
1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
2.514 | 6.948 | 7.296 | 7.498 | 7.875[3] | 6.396[4] | 5.608[5] | 5.366 |
Градске знаменитости
[уреди | уреди извор]Најмаркантнији историјски споменик у Красном Холму је Николајевски Антонијев манастир који је основан 1461. године када је на ушћу реке Неледине у Могочу монах Антоније из Кириљско-белоозјерске лавре подигао малу келију. Прва црква, посвећена Светом Николи подигнута је новцем локалног велепоседника Атанасија Мелецког, на месту где се према предању њему указао лик чудотоворне иконе. Након Октобарске револуције манастир је разрушен и опљачкан и данас се налази у руинираном стању. Манастир се данас налази на листи архитектонских добара од насионалног значаја и део је програма рестаурације историјско-културног наслеђа Тверске области.
У граду се налази и звоник некадашњег Троицког сабора из 1870. године. Црква је срушена 1930, а камен из њених зидина искориштен је за градњу локалног биоскопа.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Высочайше утверждённый доклад Сената — О гербах городов Тверского наместничества. 10 октября 1780 года // Полное собрание законов Российской империи. — 1780. — Том 20. — Закон № 15073.
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.