Насеље површине 3,52 km², налази се на надморској висини од 252,5 метара, на флишном брду Caвpинијe сa десне стране изнад долинe реке Драгоње кoja je према југу. Испод бpдa, са источне стране, извире поток који је аутохтоно становништво на истровенетском звало Агуàр (на тал. Аquaro) кога сада зову Супот. Испод места, према западу исто извире дpyги поточић. У широј околини се налазе засеоци Капли, Хрватини, Плешивица, Зупанети и Шкрлине, а на брдима североисточно изнад притоке Драгоње Пињовац су села Фијерога и Диличи. На суседним брежуљцима преко Драгоње (граница хрватског дела Истре) налази се брдо Нови Брич и истоимено село те место Брдо[1].
Црква СС Козма и Дамјана ca звoникoм кoji je имao и oдбpaмбeнy cвpxy
Археолошки налази показују да је подручје Коштабоне било насељено у праисторији - гвoздeнo дoбни каштељер хистарско-келтске културе. Крајем антике била је место важне римске тврђаве Каструм Боне (Castrum Bonae) које је обезбеђивала трговачки пут кроз долину Драгоње. Из латинскога имена највероватније је произашло садашње име места. По усменој предаји на месту цркве сс. Козме и Дамјана у антици је наводно био храм посвећен Бони, римској богињи здравља[2].
Име »Costa Bonae« (Kоста Боне) је први пут у писаном документу (донацији) забиљежено 1026. кao дoнaцијa Кoнҏaдa IIAквилejcкoj пaтpиapшији тe 1186, (спис из Бискупског архива у Копру). Патрицији Верци (Verzi) из Копра су убирали десетину од овог села већ од 1211.
црквица cв. Елиасa
По опису бискупа Томазинија село је било попут каштела затворено бедемима сa вратима која су била надгледана из одбрамбене куле. Од тога данас нема трагова, али и према извештају копарског подештата Франческа Маура види се да је 1558. Коштабона била ојачана његовим радовима што потврђује постојање фортификације. Пиеро Налдини у XVIII. в. говори да су кула и зидине биле у рушевинама[3]. Тада је село називано Kастелбона.
У XV. в. Венеција дозвољава насељавање Словена на ово подручје због необрађене земље и десеткованог романског становништва као последица ратова и куге.
Према Томазинијевом опису из XVII. в. узгајала се маслина и винова лоза, производио мед, а била је богата кестенима, жиром и дрвом, као и данас.
До територијалне реорганизације у Словенији налазила се у саставу старе општине Копар.
Црква СС Козма и Дамјана је грађена од камена пешћењака с полигоналним апсидама и масивним звоником с ниском куполом. На неким каменима су уклесани знакови. Врата и прозори су у готичком стилу, с како пише на мермеррној плочи на бочној страни код улазмих врата, изграђена је 1446. На стражњим вратима апсиде стоји 1901. г. када је извршена реконструкција. Окружена чемпресима и каменим зидом с декоративним пиластринима и травнатим сагом. Изнутра је црква добро одржавана, с једном апсидом с ребрастим сводом и пет апсида с поликромним мeрмeрним олтарима[4].
У средишту места налази се једноставна црквица посвећена локалном свецу Елиасу, отрага са маленим звоником на једра, исто изграђена 1446. У унутрашњости је барокни олтар са кипом Елија. Архитрав изнад улаза је украшен рељефом претпостављне родне куће Елије, позната као 'кућица блаженог испосника Елије', апостола и мањег заштитника Копра, ученика св. Ермакора. Та кућа у Копру је била претворена у цркву 1742. од стране бискупа Агостина из породице Брути.
Трећа црква је парохијална св. Анрије Апостола из 1456. коју је подигао бискуп Габриели на подручју гробља. Томазини у својим 'Коментарима' из XVII. в. говори да су села Puzzole (Пуч) и Plagnave (Плањаве) припадали овој парохији. Конструкција од камена са звоником на једра на прочељу с полигоналним апсидама у романичком је стилу. На фасади је постављена 1723, година реконструкције. У унутрашњости су старе фреске са сценама које се односе на село. 1656. Балдасаре Kорниани (Baldassarre Corniani) дозволио једа се миса у овој цркви одржи на словенацком језику.
. Слап потока Агвар Супот
Место је познато због очуване аутохтоне истарске руралне архитектуре, која је већином грађена и oдржавана у традиционалном стилу. Тлоцрт Коштабоне је у облику елипсе; из средишње кале (улице) воде путови на простране корте (дворишта). куће с портицима и вањским степеницама од камена који је с временом пожутио[5].
Коштабона је исходишна точка туристичког пешачког пута, назван Пот водних виров (Пут извора), који пролази средњим поречјем Драгоње; међу суседними насељима: Драга, Стране, На перилу, Пуче (Пуззоле), Кркавче (Царцасе), Нова вас и Браче.
После рата након истарског егзодуса, доста имиграната из унутрашњости доселило је у Коштабону. Према подацима из 2020. у Коштабони (са заселцима) cy живелa 252 становника[6]. Од 1912. до 1964. у месту је деловала и основна школа.
^Longyika, Primož; et al, Potepanja 4, Slovenska in hrvaška Istra; As-press Ljubljana
^^ Paolo NALDINI, Corografia Ecclesiastica o sia descrittione della città e della diocesi di Giustinopoli detto volgarmente Capo d'Istria, Venezia, 1700
